Zakoni o kojima je reč su: Zakon o elektronskim medijima, Zakon o javnim medijskim servisima i Zakon o javnom informisanju i medijima.
Usvajanje ovih zakona predstavlja važan uslov za nastavak pregovora o pristupanju Srbije Evropskoj uniji.
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) i udruženje Lokal pres juče su izjavili da su komentari Evropske komisije na predložene nacrte zakona stigli još u decembru 2023. godine, dok je Ministarstvo informisanja i telekomunikacija tek krajem 2024. odlučilo da na njih odgovori i formira radne grupe. Međutim, dva od tri zakona nisu pripremljena u saradnji sa radnim grupama, kako tvrdi Ministarstvo.
Ove grupe su imale veoma kratak rok i nisu imale uvid u verzije nacrta koje su poslate u Brisel. Oni zahtevaju od Vlade da organizuje javnu raspravu, što je Ministarstvo, prema tvrdnjama NUNS-a, ANEM-a i Lokal presa, odbilo.
„Međutim, na osnovu primedbi koje su članovi radnih grupa izneli javno nakon što su im nacrti konačno dostavljeni, jasno je da način na koji se donose ovi zakoni nije demokratski. Postoji opravdani strah da se iza netransparentnosti čitavog procesa i insistiranja na hitnosti krije želja da se politički interesi i agende uvedu u zakonske okvire. To bi svakako negativno uticalo na slobodu izražavanja, ali i na medijski pluralizam i slobode generalno“, izjavio je profesor Departmana za komunikologiju i novinarstvo Filozofskog fakulteta u Nišu, Dušan Aleksić, za NIN.
Izmene članova 84 i 85 Zakona o javnom informisanju, kako navodi advokatica UNS-a za NIN, značajno umanjuju dosadašnje standarde slobode medija. Nacrt zakona predviđa ograničenja slobode izveštavanja. Predložene izmene propisuju da se informacije vezane za krivične postupke mogu učiniti javnim samo ako su pribavljene ili su mogle biti pribavljene na zakonit način, uz poštovanje prava na privatnost učesnika u postupku. Ova odredba može predstavljati ozbiljnu pretnju za sve novinare, a naročito za one koji se bave istraživačkim radom.
Druga izmena odnosi se na uslove za javne nabavke medijskih usluga, koji nisu jasno definisani u predlogu. Kritičari tvrde da je time omogućeno dalje budžetsko finansiranje provladinih tabloida.
Izmenom Zakona o elektronskim medijima deklarativno se pojačava nezavisnost Regulatornog tela za elektronske medije (REM).
Neki stručnjaci ovo tumače kao simboličan gest, a ne kao stvarni napredak. Najverovatnije je ova izmena uvedena zbog ozbiljne mobilizacije protiv RTS-a tokom šestomesečnih protesta u Srbiji.
A.M.
