Zaštitom voda se dovoljno ne bave ni država ni civilno društvo, izjavio je Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju – RERI u uvodnom obraćanju na događaju „Izazovi zaštite voda od zagađenja u Srbiji – strateški okviri i problemi u primeni“.
Jedan od razloga za to je, istakao je Popović, nametnuta netransparentnost ove oblasti. Primera radi, iako će Srbija u narednim godinama uložiti nekoliko milijardi evra u projekat za izgradnju preko 200 postrojenja za preradu otpadnih voda – Čista Srbija – RERI nije uspeo da od nadležnih dođe ni do jednog jedinog ugovora sklopljenog u okviru ovog projekta.
Da bi se situacija promenila na bolje, RERI je sa partnerima iz lokalnih organizacija za zaštitu životne sredine sproveo projekat Udruženi u zaštiti voda, čiji je završni događaj održan 27. februara u prostoru Miljenko Dereta u Beogradu. Okupljene je sa strateškim okvirom za upravljanje vodama u Srbiji i problemima u njegovoj primeni u istoimenom izlaganju najpre upoznao Aleksandar Đukić sa Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Događaj je nastavljen razgovorom Uloga lokalnih udruženja u zaštiti voda u kom su učestvovale Svetlana Janković (Održive Divčibare), Marija Simić Savić (Ekomar), Slavica Pantić (VIVA). Razgovor je moderirala Snežana Katunac iz Oblakodera.
Vodna tela bi trebalo da se proveravaju svakih šest godina, ali to se ne čini
Aleksandar Đukić je okupljene upoznao sa osnovnim analitičkim instrumentima i pokazateljima kada je u pitanju zagađenje voda. On je podsetio na činjenicu da su gubici na mreži vodosnabdevanja preko 40%, a da se samo 15% otpadnih voda prečišćava.
„Kada govorimo o našoj zemlji, najveći problem su gradske otpadne vode“, jer smo slabo razvijena i slabo industrijalizovana zemlja, izjavio je Đukić. Sliv Dunava je, skrenuta je pažnja, naročito osetljiv na zagađivanje hranjivim materijama i eutrofikaciju. Ipak, naveo je da vodu zagađuju različiti izvori – uključujući i aerozagađenje, o kome retko govorimo.
U Srbiji je, treba naglasiti, malo vodnih tela sa dobrim statusom kvaliteta vode. Štaviše, za većinu vodnih tela status je – nepoznat.
Mreža mernih stanica na kojima se vrši monitoring voda u Srbiji nije dovoljno gusta, istakao je Đukić, a ne vrše se ni dovoljno česta merenja. Nigde na svetu se ne prati vodni status svakog vodnog tela svake godine, naglasio je Đukić, ali bi u ciklusima od po 6 godina trebalo proći sva tela. Kod nas je intenzitet monitoringa znatno manji nego da se svake godine utvrđuje status šestine svih vodnih tela.
Kako računamo isplativost izgradnje postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda?
Budući da u Srbiji postoji gotovo 400 aglomeracija, koncentrisanih naselja, trebalo bi joj više od 350 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV). Trenutno ih imamo manje od 30. Navedeno je i da kod nas postoji pravo na priključenje na javnu kanalizaciju, a da će u Evropi, kada se usvoji odgovarajuća Direktiva, uskoro postojati obaveza priključivanja.
Đukić je skrenuo pažnju na to da je tradicionalni, opšti sistem kanalisanja naselja zastareo, te da su noviji sistemi kanalisanja, koji se grade od sredine dvadesetog veka, separacioni – odnosno da se kišna kanalizacija razdvaja od otpadnih voda. Đukić je konstatovao da, kontraintuitivno, kišnica u otpadnim vodama čak i otežava prečišćavanje otpadnih voda.
Iz publike je došlo nekoliko pitanja. Da li se prilikom proračuna troškova izgradnje i održavanja kanalizacionog sistema i PPOV uzima u obzir poroznost zemljišta, koja utiče na rast ili opadanje kišnih voda koje kanalizacija treba da primi? Publika se podsetila činjenice da se GUP-ovi za velika naselja u Srbiji, poput onih za Beograd i Novi Sad, izrađuju bez osetljivosti za ova pitanja iako je to zastareo i neekonomičan način razmišljanja.
Diskutovalo se i o prednostima centralizovanih, odnosno decentralizovanih PPOV sistema. Istaknuto je da su decentralizovani sistemi ekonomičniji za izgradnju po glavi stanovnika u većim naseljima, ali manje ekonomični u manjim naseljima.
„Današnja komunalna preduzeća su devastirana politikom nezapošljavanja i niskim platama“, skrenuo je pažnju Đukić, osvrćući se na prepreke u jačanju kapaciteta kanalizacionih i PPOV sistema.
I.K.
