Nasuprot prvobitnim izjavama pojedinih političara iz vladajuće strukture 1. novembra – među kojima je i jedan koji je pod zvaničnom istragom – ispostaviće se, prvenstveno proverom prethodno objavljenih priča lokalnog medija Radio021, da je nadstrešnica koja se obrušila bila nedavno renovirana. Da stvar bude apsurdnija, svečano otvaranje nakon rekonstrukcije Železničke stanice u Novom Sadu odigralo se čak dva puta. Sve u svemu, obnavljanje stanice odigralo se 2021. i 2024.
Međutim, tog dana se i pored rekonstrukcije, ili pak zbog, dogodila tragedija koja je usmrtila 16, mahom mladih, ljudi. I kao da celodnevni prizor gde spasioci sklanjaju tone betona pokušavajući da pronađu zarobljene nije bio dovoljan, već je javnost bila ubeđivana od strane zvaničnika da urušena nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijama. To se, ubrzo, ispostavilo kao netačno.
Protesti, neki bi rekli i promene, su ubrzo usledili.
Istraga koja stoji u mestu
Dvadeset dana posle tragedije, tužilaštvo je saopštilo da su uhapšeni osumnjičeni zbog obrušavanja nadstrešnice. Među istima nalazio se i ministar građevine Goran Vesić, koji je pre toga podneo ostavku, a koji će kasnije biti pušten da se brani sa slobode. Među viđenijima su takođe bili i bivši direktor Infrastrukture železnice Nebojša Šurlan, direktorka Infrastrukture železnice Jelena Tanasković, kao i pomoćnica ministra Vesića, Anita Dimovska. S druge strane, ostavku će naknadno podneti i Tomislav Momirović, ministar unutrašnje i spoljne trgovine, koji je u vreme prve obnove stanice u Novom Sadu bio ministar građevinarstva.
Ipak, ni posle 243 dana, javnost u Srbiji nije bliža saznanju ko je odgovoran za to što je država obavijena u crno. Odgovorni i dalje nisu procesuirani, a građanima se šalju zbunjujuće poruke o napretku istrage. Da stvar bude gora, po starom srpskom običaju se odgovornost prebacuje s jedne instance na drugu, odnosno s jedne pravosudne institucije na sledeću.
S jedne strane, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu podiglo je optužnicu protiv trinaest osoba zbog tragedije. S druge, postoji u javnosti bojazan da određeni „bitniji“ zvaničnici – poput Vesića – neće dobiti adekvatne kazne. Naposletku, u ovom postupku u pritvoru je od samog početka bilo najviše inženjera, kojima će, mnogo vremena posle uhapšenih funkcionera, biti ukinut pritvor.
Međutim, ono što je trenutno bitnije je da optužnica novosadskog Višeg javnog tužilaštva i dalje nije potvrđena od strane Višeg suda u tom gradu, koji ju je vratio na doradu u aprilu ove godine. Iz tužilaštva su u junu saopštili kako su „trenutno onemogućeni“ da završe istražni postupak u tom predmetu, te da nastavak istrage zavisi od sudskih odluka.
Pitanje korupcije
I dok su tog novembra bili hapšeni funkcioneri i arhitekte, u javnosti se takođe postavilo pitanju o mogućoj korupciji. Naime, projekat izgradnje brze pruge do mađarske granice bio je vredan više od milijardu i 200 miliona dolara, a u okviru kojeg je rekonstruisana i Železnička stanica u Novom Sadu. U tom smislu, postavlja se pitanje o izvođačima i podizvođačima.
Glavna javna tužiteljka Zagorka Dolovac je 12. februara donela odluku da Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) od novosadskih kolega preuzme deo istrage o mogućoj korupciji, pranju novca i poreskih krivičnih dela.
Zatim, po nalogu Višeg tužilaštva u Beogradu 24. februara odvijaju se nova hapšenja, da bi 4. marta usledila i optužnica protiv određenih osoba, a u vezi sa krivičnim delima s koruptivnim elementom, kako je to saopštio glavni javni tužilac beogradskog Višeg tužilaštva Nenad Stefanović.
Međutim, iz VJT u Novom Sadu su saopštili da su oni već odbacili krivičnu prijavu koju je branilac Anite Dimoski podneo protiv istih osoba protiv kojih je podignuta optužnica, za ista dela, uz obrazloženje da nije bilo elemenata za pokretanje postupka po službenoj dužnosti.
Ukratko, konfuzija na više nivoa, a sve, barem kako deluje, da se sam proces opstruiše.
Srbija nikada više neće biti ista
Nakon tog 1. novembra Srbija nikada više nije bila ista – tuga, bes, masovni protesti, blokade univerziteta, tišina po raskrsnicama, bunt i talasi nezadovoljstva koji su nezaustavljivi. Odgovor na sve to? Ignorisanje, pojačana represija, zvučno oružje, Ćacilend…
Serija velikih studentskih protesta počela je upravo na mestu događaja, u Novom Sadu, a kasnije i u manje-više svim gradovima u Srbiji. Pored toga, studenti su takođe započeli i s šetnjama po svim mesta u zemlju, od juga ka severu i nazad. I tačno kada je delovalo da je energija opala, dogodio se Vidovdan i dokaz da smrt 16 nedužnih ljudi ima svoju cenu – koju će neko, kad tad, morati da plati.
Ipak, i pored toga što je krucijalan zahtev građanske pobune postao nedvosmisleno politički – raspisivanje vanrednih izbora – i dalje se pamti zbog čega se došlo do ovog momenta.
S tim u vezi, građani i studenti su se danas, na poziv novosadskih zborova, okupili ispred Železničke stanice u Novom Sadu, simbolično u 11.52, kako bi obeležili osam meseci od tragedije koja je zauvek promenila taj grad, ali i državu.
„1. jul. Osam meseci – 243 dana ćute da su ubili 16 građana. Ćute pred nama, ćute pred zakonom, ćute pred svetom. Doduše, neće još dugo. Ogluveće od naše buke“.
M.B.
