Kriza vodnih resursa je globalna i priznaju je međunarodne institucije poput Svetskog ekonomskog foruma i Ujedinjenih nacija. Prema podacima UN oko 4 milijardi ljudi nema adekvatan pristup vodi.
Zagađenje, manjak vode, slabosti infrastrukture i nedostatak bezbednog pristupa vodi za piće znatno su izraženiji u delovima sveta koji su najsiromašniji i najviše pogođeni klimatskim promenama, ali kriza ne zaobilazi ni boljestojeću polovinu.
Srbija, mereno međunarodnim standardima, ima dovoljno vode ali je po ekološkom statusu 7% dobrog kvaliteta. Uz to, milion ljudi na njenoj teritoriji trajno ili povremeno nema pristup vodi za piće, ukazuju autorke i autori publikacije „Navodno pravo: Pravo na vodu u Republici Srbiji“.
Publikacija „Navodno pravo“ nudi analizu upravljanja sektorom voda, javnozdravstvenog aspekta i međunarodno-pravnog konteksta prava na vodu.
Uz analize postojećeg stanja, autorke i autori su razradili i set preporuka za javne politike usmerene na ostvarivanje prava na vodu, koje podrazumeva i jednak, pravedan pristup i održivo korišćenje vode na teritoriji Republike Srbije.
Država prioritizuje komercijalnu upotrebu vode i njome upravlja nestrateški i fragmentirano, u suprotnosti sa načelnim opredeljenjem za integralno upravljanje vodama, istakla je na predstavljanju publikacije Žaklina Živković, autorka publikacije i članica inicijative Pravo na vodu.
Pravo na vodu kao ljudsko pravo zagarantovano je u međunarodnom pravu od 2010. godine. Srbija ne pruža garancije tog prava, a stanje u sektoru voda svedoči o tome da država krši međunarodne standarde na koje se obavezala, rekao je Danilo Ćurčić, autor i član organizacije A 11.
Iskra Krstić, autorka i novinarka Mašine, je objasnila da su podaci o stanju u sektoru voda veoma ograničeni, te da su zarad dubljeg uvida za potrebe istraživanja autorke intervjuisale stručnjake i stručnjakinje iz tog sektora.
Govornici na predstavljanju publikacije „Navodno pravo“ istakli su da bi kvalitetan i neometan rad institucija bio od suštinske važnosti u obezbeđivanju prava na vodu, jer one mogu i moraju da očuvaju javni interes i da „budu brana od konkurentskih interesa“.
Ipak, primarna ciljna grupa ove publikacije su lokalne organizacije i inicijative koje se bore za pravo na vodu, i kojima ona može da ponudi međunarodnu i nacionalnu perspektivu, te i u lokalnim kontekstima primenjive argumente i preporuke.
Prethodnih dana izdavač publikacije „Organizacija za političku ekologiju Polekol“ je u okviru konferencije „Razbistrivanje – Clear Up“ ugostio ekološke organizacije i inicijative iz Srbije i regiona, koje su se sastale u Beogradu zarad osnaživanja saradnje u svojim borbama.
A.J.
