Sava centar je danas prodat kompaniji Delta Holding. Nakon dva neuspešna pokušaja prodaje, ovog puta Delta je bila jedini ponuđač na aukciji, pa je najveći kongresni centar u Srbiji dobila po ceni od 17.54 miliona evra.
Delta se obavezala da u Sava Centar u narednih pet godina uloži minimum pedeset miliona evra i da ne menja njegovu namenu. Kako izveštava Danas, ova firma je ranije najavila da namerava da temeljno renovira Sava centar i na to potroši 60 miliona evra.
Ovo je treći pokušaj prodaje Sava Centra, kojima su prethodila dva pokušaja Grada da ga uloži u privatno-javno partnerstvo.
Naime, pre četiri godine gradske vlasti su predložile osnivanje zajedničkog preduzeća u koji bi Beograd uneo Sava centar, zadržavajući 51% akcija. Partner bi uložio novac za rekonstrukciju, a zauzvrat dobio 49% akcija i upravljanje preduzećen. Nakon što u drugom krugu ovog tendera nije bilo ponuđača, zbog čega je isti propao, Beograd je 2018. raspisao sličan konkurs. Na njega se i tada javila samo firma Miroslava Miškovića, sa ponudom koju je grad odbio kao neadekvatnu.
Dok je 2016. Grad tražio 15, a 2018. 12.5 miliona evra za 49% akcija, ove godine je čitav Sava centar najpre pokušao da proda za 27 miliona evra. Kada se nije pojavio nijedan ponuđač, kongresni centar je ponuđen za 21.7 miliona, da bi naposletku bio prodat za 17.5.
Mediji ocenjuju da je Gradu bilo potrebno da se ratosilja Sava centra jer je morao da pokriva njegove račune za struju i porez.
Iz Delte su, sa svoje strane, za Danas izjavili da SC može da bude profitabilan kao deo sistema – u datom slučaju, sistema Deltinih biznisa, koji uključuju hotele Kraun plaza, Holidej in, a uskoro i, kako se nadaju, Indigo, novi Interkontinental. Predstavnici Delta holdinga smatraju da je ova firma zato sve vreme bila jedini ozbiljno zainteresovani kupac.
U javnosti je prodaja Sava centra kritikovana i kao deo „totalne rasprodaje“ prestonice, koja je omogućena Odlukom o izmenama i dopunama Odluke o načinu postupanja sa nepokretnostima koje su u javnoj svojini Grada Beograda odnosno na kojima Grad Beograd ima posebna svojinska ovlašćenja iz jula 2019. godine. Ovaj dokument je omogućio gradskim vlastima da smanje procenjenu vrednost nepokretnosti koja se ne proda u prvom postupku javnog oglašavanja najpre na 80%, a zatim i čitavih 60% početne procenjene vrednosti.
U objekte koji se mogu prodati u pola cene od tada potencijalno spadaju službene zgrade, poslovne zgrade i poslovni prostor, stambene zgrade, stanovi iz otkupa, garaže i garažna mesta, nepokretnosti za reprezentativne potrebe, dobra u opštoj upotrebi i objekti infrastrukture u javnoj svojini Grada Beograda. Jedan od upadljivijih primera primene ove odluke predstavlja nedavna prodaja Beograđanke.
Dobrica Veselinović iz inicijative Ne davimo Beograd je izjavio da je činom prodaje Sava Centra nastavljen „trend rasprodaje budućnosti našeg grada“. Po njegovim rečima, otuđenje je izvršeno nakon godina izostanka ulaganja i lošeg upravljanja, i pogoduje samo investitoru.
Veselinović je upozorio na to da je tačan sadržaj kupoprodajnog ugovora nepoznat. Gradski Sekretarijat za imovinsko-pravne odnose je, naime, odbio da ugovor da na uvid inicijativi NDMBG zbog, kako su saopštili, opasnosti od koronavirusa. Veselinović je ukazao i na to da je nepoznato šta će se desiti sa radnicima koji su trpeli velike pritiske da napuste preduzeće.
On je rekao i da Srbija tek troši sredstva iz IPA fondova namenjenih unapređenju energetske efikasnosti javnih zgrada za 2018. i da je u donacijama EU bilo mnogo više od pedeset miliona evra potrebnih za rekonstrukciju Sava centra. „Neko iz gradske administracije nije bio dovoljno stručan, nije umeo ili nije hteo da se ovim kongresnim centrom bavi“, dodao je Veselinović.
I.K.
