Združena akcija Krov nad glavom je objavila javni zahtev za obustavu prinudnih iseljenja usled eskalacije pandemije. Oni skreću pažnju na to da su iseljenja dodatno nebezbedna u situaciji kada nije dozvoljeno okupljanje više od 5 osoba, kao što nalažu nove mere za zaštitu od koronavirusa.
Krov nad glavom zato od Ministarstva pravde i Komore javnih izvršitelja zahteva obustavu deložacija, podsećajući i na to da je takva mera bila na snazi za vreme vanrednog stanja, od 15.marta do 6. maja.
Smanjenje privrednih aktivnosti tokom pandemije koronavirusa i rast potreba za negom i brigom za decu, stare i bolesne, čiji je teret pao na građanke, dodatno je otežao zarađivanje i izmirivanje finansijskih obaveza stanovništva prema stanodavcima, bankama, komunalnim i stambenim institucijama i zelenašima.
Slično ostatku sveta, ekonomija je u Srbiji tekuće godine doživela najveći pad u poslednje dve decenije. Istovremeno, Srbija spada u najsiromašnije zemlje evropskog kontinenta, a uz to i zemlje najvećih nejednakosti, u kojoj je po podacima evropskog zavoda za statistiku četvrtina stanovništva na ivici bede. Samo Krov nad glavom obezbedio je tokom vanrednog stanja pomoć u hrani, lekovima i osnovnim higijenskim sredstvima za preko 2000 ljudi.
Sredinom godine sprovedeno istraživanje Nemačkog instituta za ekonomska istraživanja, DWI Berlin, pokazalo je da oko trideset zemalja u prvim mesecima pandemije uvelo mere koje štite stanare.
Moratorijum na deložacije, koji zahteva Krov nad glavom, je najčešće primenjivana mera. Tokom prvog talasa nju su, između ostalih, bile proglasile Argentina, Australija, Holandija, Kanada (Kvebek i Ontario), Kolumbija, Kipar, El Salvador, Nemačka, Irska, Italija, Luksemburg, Meksiko, Novi Zeland, Portugal, SAD, Španija, Ujedinjeni Arapski Emirati (Abu Dabi i Dubaji) i Ujedinjeno Kraljevstvo. Po podacima Evropske akcione koalicije za pravo na stanovanje i grad moratorijum na deložacije je bio uveden u skoro svim zemljama evropskog kontinenta.
U Argentini, Belgiji, Kanadi, Kolumbiji, El Salvadoru, Nemačkoj, Irskoj, Italiji, Meksiku, Portugalu, Rusiji, SAD, Španiji i Ujedinjenom Kraljevstvu dužnici su na različite načine bili oslobođeni plaćanja kamata na bankarske dugove.
Najmanje zemalja je zamrzlo najamnine. Među njima su Argentina, Kanada, Kolumbija, El Salvador, Grčka, Irska, Meksiko, Novi Zeland, Španija i Venecuela. U nekima od njih je bilo zabranjeno poskupljenje stanarina tokom vanrednog stanja, u Grčkoj i Španiji je bilo uvedeno smanjivanje renti, dok je u Venecueli plaćanje najma bilo i privremeno ukinuto.
U većini pomenutih država mere zaštite stanara uvedene su na proleće i bile oročene na tri do šest meseci. Sa jesenjom i zimskom eskalacijom pandemije vlade širom sveta će morati da biraju između produžavanja mera, uvođenja novih, i akutne društvene katastrofe.
I.K.
