Kako navode u saopštenju, promena Ustava ne bi obuhvatila većinu slučajeva u kojima je „ZA krov nad glavom“ pružao pomoć građanima. Kritikujući nepreciznost u vezi sa tim na koga bi se izmena odnosila — da li samo na građane sa dugovima ili i na tzv. „treća lica“ u izvršnim postupcima — organizacija ističe da je predložena promena suštinski nedovoljna.
Ministar Vujić objasnio je da bi izmena Ustava trebalo da uskladi domaće pravo sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i osnovnim slobodama, preciznije sa članom 8 koji štiti pravo na dom. Međutim, iz organizacije podsećaju da je Srbija ovu konvenciju ratifikovala još 2003. godine, te da njeno ponovno potvrđivanje u Ustavu nije od suštinskog značaja ako se ne obezbede jasni mehanizmi zaštite.
Prema objašnjenju ministra Vujića, u skladu sa praksom Evropskog suda za ljudska prava će se utvrđivati da li je izvršenje „socijalno opravdano“ i neće se sprovoditi ako za to postoje humanitarni razlozi, a organizacija ukazuje da je, na osnovu njenog iskustva, zaštita prava na dom koju taj sud pruža vrlo restriktivna.
Prema navodima te organizacije, broj ljudi koji su uspeli da se zaštite od iseljenja pred Evropskim sudom manji je od jedan odsto od ukupnog broja ljudi koji su joj se obratili.
„Uz generalnu primedbu koju smo već više puta izneli – da kršenje prava na dom nije ni jedini, a već odavno ni najčešći izvor nepravde u privatizovanom izvršnom postupku, i da bez ukidanja privatnih izvršitelja i vraćanja izvršnog postupka pod punu sudsku kontrolu nema ozbiljnog razgovora o bilo kakvim poboljšanjima – naročito smo zabrinuti kako će se tačno odlučivati u kojoj situaciji jeste, a u kojoj nije socijalno opravdano sprovoditi izvršenje nad jedinim domom“, poručila je organizacija „ZA krov nad glavom“.
Organizacija podseća na slučaj porodice Vuksanović, koja je iseljena zbog imovinskog spora, a ne zbog duga — i koja ne bi bila zaštićena ni da je ustavna promena tada bila na snazi. Time dovode u pitanje logiku selektivne zaštite isključivo u slučaju dugovanja.
Organizacija „ZA krov nad glavom“ ponavlja svoj dugogodišnji stav: svaka nepokretnost koja ima funkciju jedinog doma mora biti izuzeta iz izvršenja. Zaštita prava na dom, kažu, ne sme zavisiti od procene socijalne opravdanosti već mora biti univerzalna.
U saopštenju se takođe navodi da su modeli iz zapadnoevropskih zemalja često neprimenljivi na srpski kontekst, te da se zakonodavna rešenja pre mogu tražiti u pravnoj praksi zemalja sa sličnom stambenom strukturom, poput Rusije.
Na kraju, organizacija poziva nadležne da jasno i precizno predstave predložene izmene i objasne na koga će se ustavna zaštita prava na dom konkretno odnositi. U prilogu su ponovo priložili svoj predlog iz 2019. godine, koji su tada podneli zajedno sa udruženjem „Efektiva“.
M.B.
