U ranim jutarnjim časovima 4. avgusta 1995, hrvatske vojne i policijske snage, uz podršku jedinica Hrvatskog veća odbrane (HVO), započele su opsežnu ofanzivu na Baniju, Kordun, Liku i severnu Dalmaciju — teritorije koje su se tada nalazile pod kontrolom međunarodno nepriznate Republike Srpske Krajine.
U operaciji „Oluja“ učestvovalo je oko 138.500 pripadnika hrvatskih oružanih snaga, a njome je Hrvatska uspostavila kontrolu nad preostalim krajiškim područjima. Vrh države, predvođen predsednikom Franjom Tuđmanom, proglasio je kraj operacije 7. avgusta uveče, iako su oružani sukobi potrajali još nekoliko dana — sve do 14. avgusta.
„Oluja“ se u međunarodnim i regionalnim analizama često opisuje kao jedno od najtežih etničkih čišćenja tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Međunarodni sud pravde u Hagu je u presudi iz februara 2015. operaciju okarakterisao kao čin etničkog čišćenja.
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, u toku i nakon operacije proterano je više od 250.000 Srba, ubijeno oko 1.700, a više od 700 osoba se i dalje vodi kao nestalo.
Centar „Veritas“ iznosi podatak da je stradalo 1.284 Srba, od kojih su 1.247 bili civili. Još 619 osoba vodi se kao nestalo. Takođe se navodi da je tri četvrtine ubijenih bilo starije od 60 godina, a među žrtvama su i 564 žene.
Hrvatske nevladine organizacije procenjuju da je u „Oluji“ i neposredno nakon nje ubijeno više od 600 civila, spaljeno više od 22.000 kuća, dok je Hrvatsku tada napustilo oko 150.000 njenih državljana srpske nacionalnosti. Njihov povratak, prema tim izvorima, godinama je bio otežavan sistemskim preprekama.
Haški tribunal je za zločine počinjene nad civilima tokom „Oluje“ pokrenuo postupak protiv trojice hrvatskih generala. U prvostepenom postupku Ante Gotovina je osuđen na 24 godine zatvora, a Mladen Markač na 18, dok je Ivan Čermak oslobođen. Međutim, Žalbeno veće je 2012. većinom od tri prema dva ukinulo osuđujuću presudu i oslobodilo Gotovinu i Markača krivice.
U Srbiji se 4. avgust obeležava kao Dan sećanja na stradale i prognane Srbe tokom operacije „Oluja“. U Hrvatskoj, dan kasnije — 5. avgusta — proslavlja se Dan pobede i domovinske zahvalnosti, kao i Dan hrvatskih branitelja, u znak sećanja na ulazak hrvatskih snaga u gotovo napušten Knin i isticanje hrvatske zastave na Kninskoj tvrđavi.
Dan sećanja na stradale i prognane Srbe obeležen je sinoć u Sremskim Karlovcima, ceremonijom „Oluja je pogrom – Pamtimo zauvek“, koju su zajedno organizovale Srbija i Republika Srpska. Među prisutnim su bili najviši srpski zvaničnici, uključujući i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
S druge strane, novosadski studenti pozvali su na okupljanje kod Rektorata večeras, 4. avgusta u 19 časova, povodom obeležavanja 30 godina „Oluje“. Planirana je šetnja do Futoške pijace gde će u 20 časova početi komemorativni skup za žrtve. Studenti su ovom prilikom poručili: „Pamtimo sve žrtve režima – nikad više, niko više“.
Pored toga, grupa građana Subotice uputila je otvoreno pismo lokalnoj vlasti povodom najave današnjeg dolaska komandanta paravojne formacije tokom ratova 1990‑ih Dragoslava Bokana, koji će biti glavni govornik na komemorativnom skupu, na obeležavanje godišnjice u tom gradu. Građani Subotice su ovom prilikom pozvani na protest ispreg Gradske kuće u 18 časova.
„Mi, građani Subotice, bićemo tamo, jer poštujemo stradale i žrtve ‘Oluje’, ali ne pristajemo da njihovu patnju koriste ljudi koji su gradili karijere na mržnji i ratu. Dragoslav Bokan nije glas sećanja, on je simbol manipulacije i širenja mržnje, a Subotica na pristaje na to“, navodi se u pozivu.
M.B.
