Dok nam se približavaju raspisani parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori, medijski prostor, bilbordi i društvene mreže su pune predizbornih spotova, izveštaja i fotografija sa terena gde i vlast i opozicija ubrzano privode kampanje kraju.
Pored populističkih najava otkazivanja predizbornih mitinga vlasti zbog, kako navode, zdravstvenog rizika o kome se nedovoljno vodilo računa u predizbornoj kampanji koja je po svemu sudeći trajala i tokom vanrednog stanja, opozicija se oko ideje bojkota međusobno posvađala pa su jedni ostali pri toj ideji dok drugi ipak izlaze na izbore.
Ove godine, najveći broj stranaka koje su najavile izlazak na izbore pripadaju desnom delu političkog spektra, iako nemaju sve jednake šanse za prelazak ionako spuštenog cenzusa. Organizacije krajnje desnice koriste priliku koja se ukazala manjkom realnog jačeg pritiska demokratske opozicije i spuštenog cenzusa koji je najlakše preskočiti na lokalu, pa se za parlamentarne izbore pored Srpske radikalne stranke, Zavetnika, Aleksandra Šapića i Milana Stamatovića na spisku verifikovanih izbornih lista našao i Pokret Levijatan u koaliciji sa doktorkom Jovanom Stojković, dok na lokalu pored njih izlazi i Srpska desnica.
Skoro sve ekstremno desne organizacije u centar svojih predizbornih kampanja stavljaju pitanje migranstske krize, vakcinaciju i nacionalistički evroskepticizam.
Šta da radimo sa Levijatanom?
Kontroverzni ekstremno desničarski pokret Levijatan na čelu sa Pavlom Bihalijem na lokalne ali i parlamentarne izbore izlazi sa Jovanom Stojković, iako su ranije navodili da će Levijatan na izbore izlazi samostalno, uz obrazloženje da ih ne interesuju „ni koalicije, ni stranke, ni pozicija, ni opozicija“. Protiv Jovane Stojkoviće se, zbog antivakserskih stavova koje zastupa, vodi postupak pred Sudom časti Lekarske komore Srbije, koji je još uvek u toku.
Nakon drame u Republičkoj izbornoj komisiji oko pitanja da li će lista „Pokret Levijatan – Živim za Srbiju“ biti verifikovana ili ne, i prateće tenzične konferencije za štampu zbog privremene odluke RIK-a da se njihova lista odbije, lista je ipak verifikovana.
Tako se na predstojećim izborima na poslednjem mestu nalazi lista čiji lider i liderka zagovaraju izrazito reakcionarne politike koje uključuju snažne antiromske i antimigrantske stavove, politike protiv vakcina i 5g mreže, antifeminizam i tako dalje. Pokret Levijatan je dodatno poznat i po upadima u romska naselja odakle su otimali „zlostavljane pse i konje“, a kao prvu tačku svog programa promovišu nameru da se „životinje zakonski prepoznaju kao osećajna bića“.
Podsećamo i na nedavni događaj kada je član pokreta Levijatan, a po navodima medija zaposlen u opštini Obrenovac kao kadar SNS-a, automobilom upao u prihvatni centar uzvikujući rasisitičke parole. Nekoliko dana nakon njegovog upada u prihvatni centar i hapšenja, Levijatan je organizovao protest podrške uhapšenom saborcu ispred istog migrantskog prihvatnog centra.
Listu koju predvode Jovana Stojković i Pavle Bihali je podržao i Goran Davidović Firer, nekadašnji vođa Ustavom zabranjene neonacističke organizacije Nacionalni stroj.
Gde je Miša?
Čini se da lider Srpske desnice, Miša Vacić, nije bio previše prisutan u medijskom prostoru, ali ni na društvenim mrežama u nastavku predizborne kampanje nakon ukidanja vanrednog stanja. Poznat po nerazjašnjenim državnim funkcijama, javnim ispadima i lapsusima, ali i dugom stažu na sceni ekstremne desnice, Vacić sada obučen u odelo, predizbornu kampanju je ipak nastavio, i to u čak 48 opština širom Srbije.
Kampanja Srpske desnice je od početka ozbiljna i finasijski zahtevna, puna putovanja, osnivanja lokalnih odbora i preskupih bilborda širom Beograda. Iako se javnost i mnogi analitičari pitaju odakle Miši pare, jasnog odgovora nema.
Podsećamo, predstavnici liste „Srpska Desnica za domaćinsku Medveđu“ na lokalnim izborima održanim 8. septembra prošle godine osvojili su čak 6.5% glasova i ušli u lokalnu samoupravu. To čak i nije prvi ulazak ove stranke u lokalne samouprave. Ranije je Srpska desnica uspevala da postane deo vlasti na lokalu preletanjem odbornika u iz drugih stranaka. Prvi slučaj ulaska Srpske desnice u lokalnu vlast zabeležen je u julu prošle godine u Vranju, a nakon toga i u gradskoj opštini Palilula u Nišu.
Kome treba desnica u parlamentu?
Jedan od razloga zbog kojih ekstremna desnica nije do sada imala veliku političku podršku jeste što je vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), kako objašnjava Bojan Klačar za Radio Slobodna Evropa, ušla u najšire slojeve društva, zahvatila dobar deo desnog spektra i na taj način pasivizirala politički uticaj ekstremne desnice.
Klačar je za RSE upozorio da postoji mogućnost da naredni saziv parlamenta bude orijentisan više desno od aktuelnog. U tekstu objavljenom na RSE se navodi i da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić na konferenciji za medije izjavio da je zabrinut zbog rasta ultradesničarskih organizacija:
„Veoma sam uplašen i zabrinut što vidim da strahovito jačaju ultradesničarski, neskriveno fašistički pokreti u našoj zemlji, sa nekim sumanutim idejama. Neću njihova imena ni da izgovaram, ali se nadam da će naše društvo imati dovoljno snage da se tome suprotstavi.“
Međutim, ulazak esktremne desnice u lokalne samouprave i republički parlament nikad nije bio lakši, posebno imajući u vidu spušten cenzus na 3%. Izbori se održavaju u nedelju, 21. juna.
