Milošević je istakla da su izvršioci uznemiravanja najčešće osobe na višim pozicijama od žrtava, dok žene retko prijavljuju takve slučajeve, uglavnom zbog straha, stida ili nepoverenja u institucije.
Prema izveštavanju Bete, Poverenik je utvrdio da je diskriminacija žena najčešća u oblasti rada i zapošljavanja, te da počinje već pri samom zapošljavanju, kada se ženama postavljaju nedozvoljena pitanja o bračnom statusu i planovima za rađanje.
Žene koje zatrudne takođe su izložene diskriminaciji, jer, kako navodi Poverenik, često dobijaju otkaz nakon saznanja o trudnoći, ne dobijaju produženje ugovora ili bivaju premeštene na niže pozicije.
Milošević ističe da je najteži oblik diskriminacije rodno zasnovano nasilje, uključujući i femicid, za koji još uvek ne postoji jedinstvena nacionalna evidencija, a koji bi trebalo da bude regulisan kao posebno krivično delo.
U digitalnom prostoru, više od 50 odsto žena u Srbiji doživelo je neki oblik rodno zasnovanog nasilja, navodi Milošević.
„Značajan deo kulture i medija pripada ženama, ali nažalost i dalje su prisutne prakse seksizma, marginalizacije, pa i primitivizma i vulgarnosti u javnom prostoru. Ništa manji problem nije ni u digitalnoj sferi, koja je, umesto da bude prostor slobode, postala prostor za rodno zasnovano nasilje”, kazala je odlazeća poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković.
Dodala je da, uprkos rastućem broju žena u političkoj sferi u Srbiji, „pitanje njihovog istinski realnog uticaja i dalje ostaje otvoreno”. Takođe je skrenula pažnju na to da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti i dalje nalazi pred Ustavnim sudom, gde se čeka njegova konačna odluka.
Među ženama postoje i one koje su izložene dodatnim oblicima opresije, poput seoskih žena, starijih žena, Romkinja i žena sa invaliditetom, koje, kako je ocenila direktorka Agencije UN za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, predstavljaju „jedan od najugroženijih i najmarginalizovanijih delova društva”.
A.M.
