Prema podacima koje je Matić izneo govoreći o junskom izveštaju ANEM-a, u prvih šest meseci godine u tužilaštvima u Srbiji otvoren je 71 slučaj napada na novinare. Samo jedan slučaj je pravosnažno okončan, dok su svi ostali i dalje otvoreni.
„U prvih šest meseci imamo 71 otvoren slučaj u tužilaštvima u Srbiji i od toga samo jedan završen pravosudno. Svi ostali su otvoreni, što je tendencija u poslednje dve godine da imamo zaista nekažnjivost gotovo potpunu kada je reč o napadima na novinare“, kaže Matić.
Prema njegovim rečima, uz fizičke napade i pretnje, u junu se pojavio i novi oblik institucionalnog pritiska, kroz postupke Višeg javnog tužilaštva koji se odnose na navodne napade na ustavni poredak.
„Imamo u junu jednu potpuno novu situaciju u kojoj se pojavljuju optužnice Višeg javnog tužilaštva za rušenje ustavnog poretka i napade na ustavni poredak i tako dalje, koje su veoma teške sa veoma ozbiljnim kaznama i koje zastrašuju, između ostalog, novinarke i novinare, sve one koji su imali bilo kakvu vezu sa ili pominjali termin ‘zvučni top’. Više javno tužilaštvo je pokrenulo hajku bez ikakvih dokaza i ikakvih razloga“, ocenjuje Matić.
On kao jednu od posledica takvog ambijenta navodi odlazak novinara iz zemlje. Prema njegovim rečima, Aleksandar Radić je šesti novinar koji je u prethodne dve godine napustio Srbiju.
„Raste broj ne samo napada, već i užasavajućih pretnji i pokušaja da se praktično novinari nateraju ili u unutrašnji egzil ili u spoljašnji egzil. To govori o nadolazećoj diktaturi u Srbiji, jer kada imate i novinare u egzilu, kada imate studente i aktiviste u egzilu kao što mi imamo ove dve godine, onda je to zaista zastrašujuća situacija“, kaže Matić.
Novinari na meti i na javnim događajima
Matić ukazuje da se napadi nastavljaju i na javnim događajima, gde bi novinari trebalo da imaju mogućnost da nesmetano izveštavaju.
Kao primer navodi slučaj novinarke N1 Gordane Bjeletić, koja je napadnuta tokom Prajd karavana u Pirotu, kada je ometano izveštavanje i novinara portala Mašina i novinarke Tampon zone.
„Ponovo imamo napade na novinare na javnim događajima. Ovaj put je jedna potpuno paradoksalna situacija u Pirotu gde nije dozvoljen Prajd i dolazak učesnika tog protesta, jer su centar grada okupirali nasilnici i desničari koje je okružila policija i koje je praktično policija čuvala njih, a ne one koji je trebalo tu da održe protest. I tu je naša koleginica Gordana Bjeletić, dopisnica N1, napadnuta, gađana jajima i paradoksalno je praktično policija čuvala nasilnike od jedne novinarke koja je odatle izveštavala i samo obavljala svoj novinarski posao“, kaže Matić.
Posebno su, prema njegovim rečima, ugroženi lokalni mediji koji izveštavaju o događajima od neposrednog javnog značaja.
„Na udaru je veliki broj lokalnih medija i lokalnih novinarki i novinara bio takođe, i to uglavnom sa izveštavanja sa događaja koji su od javnog značaja. Dakle, to su požari na deponiji, u okolini Prijepolja gde su dve praktično redakcije napadnute, i TV Forum i A1, i Rec Media iz Užica“, navodi Matić.
On smatra da se u Srbiji ne radi o običnoj polarizaciji između različitih medijskih tabora, već o diskriminaciji profesionalnog novinarstva.
„Ja ne bih rekao polarizacija jer nema tu polarizacije. Mislim, vi imate novinarstvo i imate propagandu. Ti drugi mediji se bave samo propagandom i ne mogu se nazvati novinarima, jer oni krše kodeks permanentno i jednostavno ih ne treba posmatrati kao novinare. Profesionalni mediji i profesionalni novinari koji izveštavaju po novinarskom kodeksu, poštujući ga i poštujući zakone ove zemlje, su diskriminisani. Dakle, oni koji rade u javnom interesu su diskriminisani upravo zbog toga što država urušava javni interes i sve je pretvorila u privatni interes“, ocenjuje Matić.
Kontrola informacija i „zatamnjivanje Srbije“
Odnos prema novinarima koji izveštavaju sa požara i drugih kriznih događaja Matić vidi kao deo šire politike kontrole informacija. Prema njegovoj oceni, institucije pokušavaju da ograniče ono što javnost može da vidi i sazna.
„Oni gledaju kontrolu štete. Oni gledaju kako da sebe zaštite u vezi sa tim požarom koji se dogodio, jer sigurno da se snosi određena odgovornost institucija koje ne vode računa dovoljno o zaštiti, između ostalog i od požara, koje ne vode računa dovoljno o kapacitetima za gašenje požara. Mislim da je to želja da se jednostavno sakrije ono što se radi, jer su oni svesni da je to što se radi u društvu negativno i veoma, veoma loše“, kaže Matić.
Kao posebno zabrinjavajući primer navodi slučaj Stevana Filipovića, kome je, prema njegovim rečima, oduzet telefon nakon što je snimao nasilni događaj.
„On je kao odgovorni građanin snimao jedan nasilni akt nad jednom zgradom pod zaštitom države koju čine nasilnici, očigledno, vlasti, predstavnika vlasti iz vladajuće partije u samom centru Beograda. Njemu je otet telefon. On je zaista prebijen. Ima teške, teške povrede. I sad vidimo kako taj telefon putuje. Dakle, bio je prvo u policiji. Znači, očigledno je da je u toj ekipi koja ga napala bio neko iz policije“, navodi Matić.
U takvim događajima, smatra on, cilj nije samo uklanjanje pojedinačnih snimaka, već šire ograničavanje javnosti da vidi šta se događa.
„Oni žele da zatamne Srbiju, da se u Srbiji ništa ne vidi, da se vidi samo Informer. I to vidimo, između ostalog, i po onome što se događalo u januaru i februaru kada su zatamnjivani Instagram nalozi i nalozi na društvenim mrežama medija i Radara i vaš i nekih drugih medija“, kaže Matić.
On smatra da su ranija ograničavanja naloga možda bila svojevrsna proba za još širu kontrolu informacija.
„Ja mislim da je to bila neka generalna proba za zatamnjivanje Srbije u nekom trenutku kada vlast proceni da tog dana to trebaju uraditi, a ja pretpostavljam da je to onaj dan kada budu izbori, pa kada u osam sati uveče počnu rezultati da stižu, da će se tada i primeniti jedno sveopšte zatamnjivanje onih medija koji će nastojati profesionalno da informišu, između ostalog i o krađi izbornoj koja će se sigurno dogoditi“, tvrdi Matić.
Finansijsko iscrpljivanje nezavisnih medija
Pritisak na nezavisne medije, prema Matiću, ne svodi se samo na nasilje i pretnje. Jedan od ključnih načina njihovog slabljenja jeste finansijsko iscrpljivanje.
„Mediji se potpuno izoluju od bilo kakvog finansijskog priliva. Dakle, bilo da su to oglašivači u pitanju ili su u pitanju projektno sufinansiranje i tako dalje. Profesionalni mediji su potpuno odsečeni od izvora finansiranja. Ostale su još donacije koje su veoma male“, kaže Matić.
On upozorava i na najave zakona o „stranim agentima“, koji bi, prema njegovom tumačenju, mogao dodatno da ugrozi medije i organizacije civilnog društva koje primaju međunarodnu podršku.
„Sada imamo tu novu tendenciju da se kroz nastupe jednog opskurnog lika Vukuša Dragojevića potencira pravljenje zakona o stranim agentima gde će praktično svi oni koji apliciraju i dobijaju bilo kakvu međunarodnu donaciju, uključujući i one Evropske komisije, biti definisani kao strani agenti. Dakle, to je ruski model.“
Matić smatra da je moguće da će takav zakon biti povučen pod međunarodnim pritiskom, ali da bi šteta već bila napravljena.
„Očigledno je da je doneta odluka da se napravi jedan štetočinski zakon koji će kasnije pod pritiskom Međunarodne zajednice, Venecijanske komisije i tako dalje povlačiti, ali će napraviti veliku štetu jer će zastrašiti, između ostalog, i organizacije civilnog društva i medije da ne apliciraju ili da se povuku iz tog posla i zastrašiti na neki način i same donatore“, ocenjuje.
Iskustvo devedesetih: kada institucije ne štite
Za Matića, iskustvo rada nezavisnih medija tokom devedesetih godina pokazuje kako se u uslovima institucionalne represije mogu stvarati alternativne mreže podrške.
„Ja sam deset godina vodio Radio B92, devedesetih godina, uz četiri zabrane. Dakle, potpune zabrane. Dva puta nam je sve oduzimano, pa smo kretali ispočetka. Govori o tome da je ustvari jako važno da ono što sada ja govorim o solidarnosti i zbijanju redova, to je ustvari — mi smo devedesetih imali pravljenje paralelnog društva.“
Kako objašnjava, tada se nisu oslanjali na institucije.
„Mi smo živeli, mi smo napravili naše paralelno društvo, napravili smo naše kulturne centre, napravili alternativnu muzičku scenu, izdavačku i tako dalje. I to je nešto što je bilo vezano za međusobnu solidarnost, jer mi tada nismo mogli računati uopšte na vlasti, na bilo koga.“
Matić smatra da se danas ponovo postavlja pitanje kako se organizovati u situaciji kada institucije ne pružaju zaštitu.
„Do sada smo uvek očekivali kao okej, pravna država, institucije i tako dalje. Nema ništa od toga jer praktično je država protiv nas i te institucije koje bi trebale da nas štite, nas napadaju i mi moramo da se zaštitimo i od tih institucija. To je jedna potpuno nova situacija.“
Pritisak se spušta na lokal
Matić upozorava da se model targetiranja koji je godinama bio karakterističan za nacionalni nivo sada sve više prenosi na lokalne sredine.
„Targetiranje koje mi doživljavamo stalno, na primer Informera ovde, se seli sada na lokal i mi imamo male Informere sada u Valjevu, Šapcu, Čačku, gde se targetiraju svi oni koje ne mogu odavde da dohvate, lokalni aktivisti, oni koji su preživeli teško nasilje i svi oni koji dokumentuju i to sve objavljuju, kako bi bili opet potpuno izolovani u toj lokalnoj sredini, kako bi bili izblamirani u lokalnoj sredini“, kaže Matić.
Problem je, smatra on, posebno izražen u manjim sredinama gde ljudi često nisu spremni da se izlože javnom targetiranju.
„Veoma često je situacija takva da opet neko ko živi na lokalu nije baš spreman na to da se izloži, da svoje komšije targetira i tako dalje. Zbog toga odavde idu pogromaške ekipe iz beogradske redakcije Informera u Valjevo, Čačak i Šabac i u druge gradove, da tamo targetiraju lokalne aktiviste, lokalne intelektualce, predstavnike opozicionih partija i tako dalje.“
Posledica je, prema Matiću, iscrpljivanje već oslabljenih lokalnih redakcija.
„Sigurno je da će u ovoj godini mnogi popustiti. Mislim da su mediji već iscrpljeni, velika većina medija na lokalu iscrpljeni.“
Kao primer navodi Radio Slobodu iz Kraljeva, za čiji opstanak se trenutno prikuplja novac.
„Mi sada radimo akciju za Radio Slobodu iz Kraljeva, prikupljamo sredstva, treba nam desetak hiljada evra, odnosno redakciji treba desetak hiljada evra da preživi u narednih nekoliko meseci, da se ne ugasi. To je jedna od retkih radio stanica u Srbiji.“
„Jedino smo preostali mi sami sebi“
Matić smatra da je u takvoj situaciji međusobna solidarnost postala poslednja linija odbrane nezavisnog novinarstva.
„Jedino smo preostali mi sami sebi, i naša međusobna solidarnost i na terenu, da se međusobno štitimo u tim situacijama i kada izveštavate sa ovakvih terena u kojima se događaju elementarne, užasavajuće nepogode i požari, do onih kada izveštavate sa protesta, odakle dolaze nasilnici i odakle dolazi napad policije i tako dalje.“
Ta solidarnost, dodaje, mora da bude i finansijska.
„Kada je reč o egzistenciji da jedni drugima pomažemo, bar time što ćemo objavljivati istinu o onome što se događa i pozivati i građane na solidarnost.“
Za Matića, građani imaju ključnu ulogu u očuvanju nezavisnih medija jer se borba ne vodi samo za novinare, već za pravo javnosti da zna šta se događa.
„Mi ovde ne radimo to zbog nas, između ostalog. Radimo, naravno, i zbog nas. Ali radimo zbog javnosti, radimo zbog javnog interesa i radimo zbog toga što želimo najbolje ovoj zemlji, da svi građani budu ravnopravni i da ovo bude pravna država, da institucije rade i svi budu zaštićeni na pravi način.“
Zato je, zaključuje Matić, pitanje opstanka nezavisnih medija istovremeno pitanje opstanka javnog interesa.
„Ako žele građani takvu zemlju, jako je važno da pomognu da opstanu mediji. Ima ih jako malo i sve ih je, naravno, manje i zbog toga je ovo upozorenje veoma, kako bih rekao, dramatično i već su upaljene crvene lampice.“
A.Đ, K.Đ.
