Argentinci koji su izašli na ulice za strane medije kažu da već na novčaniku osećaju posledice „šok terapije“ kojima novi predsednik namerava da leči galopirajuću inflaciju u trećoj najvećoj ekonomiji u Latinskoj Americi. Jednim predsedničkim dekretom u decembru je već izmenjeno ili poništeno na desetine zakona i otvoren put privatizaciji državnih preduzeća, piše Al Džazira, a drugim otpušteno 5000 zaposlenih u javnom sektoru.
„Mega-izmena zakona” od preko 650 tačaka, o kojoj smo već pisali, preti da iz korena promeni politički, ekonomski i društveni sistem u Argentini. „Sve što može da bude u rukama privatnog sektora, biće u rukama privatnog sektora“, najavio je Havijer Milei, libertarijanac koji je na čelo države došao u izborima održanim krajem novembra 2023, a stupio na mesto predsednika početkom decembra.
Podsetimo, radikalni desničar je najavio da će „dolarizovati“ ekonomiju ukidanjem argentinskog pezosa, zatvoriti centralnu banku, fleksibilizovati pravila o oružju, smanjiti javnu potrošnju i poreze, deregulisati levo i desno, uvesti vaučerski sistem školovanja i privatizovati javne medije, domaću naftnu industriju i drugo.
“Prvi rez koji ova vlada pravi je usmeren na radnike”, rekao je Pablo Moyano, predsednik uticajnog sindikata autoprevoznika na glavnom sindikalnom događaju u središtu Buenos Airesa, kako prenosi Rojters. „Njihova reforma rada ima za cilj oduzimanje prava radnicima”. „On od nas želi da načini robove”, izjavila je učesnica protesta koju je intervuisala Al Džazira.
Da bi osigurala moć za dalje reforme, Mileijeva stranka je u okviru „mega-izmene zakona” predložila da se restrukturira donji dom Kongresa i donesu stroga ograničenja javnih protesta, koja uključuju kazne od do šest godina zatvora. Aktivisti pokreta Extinction rebellion Serbia su ocenili najveću korist od reformi imati megakorporacije koje se bave ekstraktivizmom, tvrdeći da su one i dovele Mileija na vlast da bi osigurale prođu projekata koji nailaze na otpor lokalnog stanovništva i aktivista. Milejevi protivnici su već na meti napada represivnog aparata: „Ne libe se ubijanja, zlostavljanja i kidnapovanja aktivista i aktivistkinja koji se bore za svoj vazduh, zemlju i vodu“, kažu iz Extinction rebelliona.
Za zaustavljanje sveobuhvatne reforme biće potrebno više od jednog štrajka
Argentinska javnost je podeljena u stavovima prema reformama, a podeljen je i parlament. Peronistička opozicija je uspela da obori stotinak od 664 tačke predloga mega-zakona a najviši argentinski sud poništio ključnu komponentu „mega-dekreta” kojom se poništavalo niz prava radnika, ali je ostatak dobio potrebno odobrenje jednog od komiteta u donjem domu Kongresa u sredu pre podne. Datum za generalni štrajk i proteste odabran je upravo da bi se na Kongres tokom ovog glasanja izvršio pritisak.
Ocene uspešnosti protesta, očekivano, variraju. Dok sindikati tvrde da su na ulice Buenos Airesa izveli pola miliona, argentinska policija broj demonstranata ograničava na 80.000, prenosi France 24. Ministarka bezbednosti Patricia Bullrich je procenila da je u štrajku učestvovalo oko 40.000 ljudi. Bullrich je izjavila i da je broj štrajkača mali u odnosu na broj ljudi koji su odlučili da odu na posao, konstatujući i da: „Država neće stati!“.
Komentarišući štrajk i proteste, predsjednik je izjavio da „postoje dve Argentine”. To je vrlo verovatno i tačno. Dok je Mileijeva stranka u parlamentu tek treća najveća, istraživanja pokazuju deo reformi ima podršku od između 40-60% ispitanika. Po ocenama istraživača, Mileiju je uspelo da ubedi dobar deo javnosti da odgovornost za lošu ekonomsku situaciju snose prethodna vlada (što nije za čuđenje) i – leve politike.
Analitičari koje citira CBNC komentarišu da generalni štrajk održan u sredu sam za sebe neće preterano uticati na reforme, ali da bi na njih mogle da utiču buduće aktivnosti sindikata. Himena Blanko, šefica konsultantske kompanije Americas at risk je za CBNC izjavila da je „Generalni štrajk više politički test za sindikate nego za Mileija”. Po njenoj oceni, otpor reformama bi mogao da raste.
Ona je podsetila na to da su peronistički nastrojeni sindikati organizovali uspešne štrajkove tokom prethodne hiperinflacijske krize u Argentini, krajem osamdesetih. „I iako ne očekujemo potragu za sličnom strategijom, nemilosrdna upotreba štrajkova radi vršenja pritiska na izvršnu vlast znači da bi mobilizacije radnika mogle da uzrokuju ozbiljan poremećaj ekonomske aktivnosti i da potisnu potencijalne apetite investitora, naročito ako postanu nasilne i rezultiraju štetom imovine”, dodala je.
I.K.