Angažovana muzika umetnicima i umetnicama omogućava da izraze svoje stavove, osvetle društvene probleme koji nisu dovoljno zastupljeni u javnom diskursu i postanu glas onih koji se suočavaju s nepravdom ili diskriminacijom. Kroz ove mehanizme, angažovana muzika postaje katalizator društvenih promena.
Muzika, od svog nastanka do danas, sa sobom nosi mnogobrojne postulate kritičkog kulturnog modela. Ova umetnička disciplina nije samo odražavala društvene stavove, već ih je i aktivno oblikovala.
Angažovana muzika imala je značajan uticaj i tokom sociopolitičkih promena u bivšoj Jugoslaviji.
Ipak, ne treba zanemariti da i muzika – kao uostalom i druge umetničke forme – može doprineti uspostavljanju dominantnih ideoloških narativa, te, recimo, širenju ratne propagande.
Poslednja decenija prošlog veka iznedrila je i novu generaciju angažovanih umetnika i umetnica. Oni su postali oštri kritičari brojnih društveno-političkih problema, suprotstavljajući se trendovima kojima svedočimo više od 20 godina.
Hardkor scena – čuvari kritičke misli
Nove struje muzičke scene donose i bendove koji prkose komercijalnim normama. Jedan od njih je Mlev, sa debitantskim albumom „…i nema naznaka izlečenja”.
Ovaj hardcore trojac u sastavu: Relja Brajović (vokal), Igor Kuzmanović (bubanj) i Boris Milić (gitare), upušta se u analizu modernog društva i današnjice.
Boris Milić, osnivač Mleva, za Mašinu navodi da je ovaj bend nastao iz želje muzičkih i ideoloških istomišljenika da kroz brze i agresivne ritmove izraze svoje poruke i stavove.
„Vizija benda Mlev je da tekstovima naših pesama podižemo svest i kritikujemo društvene nejednakosti i nepravde, diskriminacije, a da promovišemo ideje humanizma, solidarnosti i empatije. U tom smislu, mislim da su hardkor pank i grajndkor energija, brzina i agresivnost idealna platforma za izražavanje nezadovoljstva i otpora, i slanja efektnih poruka koje mogu da inspirišu ljude na neki vid akcije”, objašnjava Milić.
Sagovornik Mašine dodaje kako je hardkor pank supkultura odigrala značajnu ulogu u oblikovanju angažovanih tekstova i ideja. Tekstovi pesama u panku često sadrže snažne političke poruke, pozive na aktivizam i pobunu protiv sistema. Tekstovi su direktni, provokativni, izražavaju nezadovoljstvo i podstiču promene u društvu. Kritički su nastrojeni prema vlasti, kapitalizmu, globalizmu, rasizmu, homofobiji, seksizmu i drugim oblicima društvene nepravde i diskriminacija.
„Muzika oblikuje i ponekad definiše pojedinca”
Više faktora je doprinelo tome da danas nema toliko izražene angažovane muzike kao u prošlosti.
Komercijalni pritisci današnje muzičke industrije i popularizacija estradnih formata orijentisali su produkciju muzike ka tržištu i genersianju profita. Društvene i političke poruke stavljene su u drugi plan, a ulogu umetnika kao društvenog aktiviste zamenila je slika zabavljača.
Osnivač i gitarista Mleva smatra da muzika ima snažnu moć da duboko utiče na pojedinca, pogotovo u formativnim godinama adolescencije, kada on traži svoj identitet i pokušava da shvati svoje emocije i svet oko sebe. Prema njegovim rečima, muzika oblikuje i ponekad definiše pojedinca, kroz stil oblačenja, način komunikacije i društvene krugove u kojima želi da se kreće i pripada.
U tom smislu mejnstrim muzika koja se plasira je plitka i opasna. Površna, opterećena je izvitoperenim vrednostima: novcem, slavom, razmetljivošću, seksizmom, mazohizmom i samodestrukcijom, ili sa druge strane stadionskim ultra-desničarskim i sličnim idejama, što se neizbežno kumulativno odražava i na sliku društva danas”, zaključuje sagovornik Mašine.
„…i nema naznaka izlečenja”
Milić za Mašinu govori o dominantnim idejama koje stoje iza ovog albuma.
„Album …i nema naznaka izlečenja nije konceptualan, u smislu da se bavi samo jednom temom. Tematike tekstova su raznolike društvene nuspojave, diskriminacije, kritički osvrt na svetski poredak u kojem živimo, posebno njegove neetičke vrednosti i nepravde”, navodi idejni tvorac Mleva i dodaje da su poruke njihovih tekstova sagledane iz perspektive društvene jednakosti, socio-anarhizma, humanizma i slobodne misli, anti-kapitalizma, anti-konzumerizma i anti-globalizma.
Pojedini tekstovi su inspirisani sadašnjicom i okruženjem u Americi, gde Milić živi poslednjih 15 godina, dok su neki sasvim usmereni na tematiku iz društvrnog života u Srbiji.
Tekst „JEKHAJEKH HAKAJA” („Ista prava”, prevod sa romskog) za temu ima „gnusno neetički položaj Roma u Srbiji. Decenijska, višegeneracijska diskriminacija neobjašnjivih razmera, i krajnje nepovoljan društveni položaj”, predočava Milić.
„Šta znači “jezik”?
„Privilegija”?
„Dostojanstvo”?
„Pripadnost”?
„Ljudska vrsta”?
Ja sam životinja sa čulom govora.
Ne pripadam.
Ne stanujem.
Okreni glavu od prljavštine, zaostalosti.
Na otpadu civilizacije.
Nevidljiv, a trn u tvom oku.”
Sa druge strane tekst „BOJA ŠUME” za temu ima polarizovanost američkog društva na (samo) dve strane: republikance i demokrate. Crvenu i plavu zastavu, koje su, posebno u predizbornim kampanjama, dve apsolutne isključivosti.
„I ne razmišlja se izvan tih okvira, ne uzima se u obzir da su izabrani kanditat i parlamentarno telo ujedno i buduće glavnopitajuće figure na globalnom, svetskom nivou. Ostatak sveta nema glas u tom smislu, ne bira svog budućeg glavnokomandujućeg. Obe boje, esencijalno, imaju iste strateške ciljeve, na globalnom nivou. Diktatura globalizma, bez odgovornosti”, navodi sagovornik Mašine.
Isti su zidovi ograđenih zajednica
Ista je voda kojom peremo ruke
Od umešanosti
Od odgovornosti
Od pristrasnosti”
Tekst „FREKVENCIJA” je o kontroli koju mediji imaju nad pojedincem u društvu.
„Ovde u SAD-u mediji su svakako politizovani, kao i u Srbiji, ili bilo gde uostalom. Prosečan pro-demokrata ne može da izdrži više od 5 minuta gledanja FOX televizije, kao što ni prosečan pro-republikanac ne može više od 5 minuta gledanja CNN-a. Ne postoji novinarska, uređivačka objektivnost i neutralnost. Vlada apsolutna politizacija novinarskog sadržaja, selektivno izveštavanje, manipulacija sadržajem, cenzura i autocenzura. Vrlo slična situacija je i u Srbiji, gde su režimski mediji sa jedne, a kvazi-nezavisni, opozicioni mediji stranih filijala sa druge strane. I gotovo ništa između”, navodi Milić.
Mlev je svakako jedna ohrabrujuća pojava na današnjoj muzičkoj sceni. Njihov album nije samo izraz umetničke ostvarenosti, već i poziv na promišljanje.
Vreme je da muzičari redefinišu svoju ulogu i postanu nosioci društvenih promena, stvarajući prostore za dijalog i slobodnu misao.
Možete podržati rad Mleva i poslušati njihov album na Bandcampu.
