Ovaj tekst je deo rubrike „Pišite nam“, u kojoj objavljujemo tekstove koje nam šaljete vi, naše čitateljke i čitaoci. Šaljite nam vaše predloge.
Ako fantomski birači treba da obezbede određenu količinu glasova vladajućoj koaliciji, fantomske liste imaju za cilj da opoziciji otkinu deo glasova. I dok se opozicija bavi biračkim spiskovima, vladajuća koalicija deluje na više frontova a opozicioni birači nisu sigurni kako se zove lista za koju bi glasali.
Na predstojećim lokalnim i izborima za Skupštinu Grada Beograda kandidovan je veliki broj lista za koje se zna ili sumnja da su lažne, odnosno da iza njih ne stoje politički angažovani i poznati kandidati sa namerom da učestvuju u donošenju odluka.
Situacija sa fantomskim listama u Zemunu oslikava ono što se dešava u drugim opštinama i gradovima. Od devet proglašenih lista u Zemunu, polovina je fantomska. Tako se pod redniim brojem 3. ponovo pojavila lista „Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad“. Odmah iz liste „dr Savo Manojlović i ja sam Zemun – kreni – promeni – i ja sam Batajnica“ koju podnosi javnosti poznat pokret Kreni-promeni, pod rednim brojem 5. nalazi se lista kandidata pod nazivom „Pokrenimo – Okrenimo Zemun“. Zemunci i Zemunke će na izbornom listiću moći da zaokruže i grupu građana „Mi glas iz Zemuna“, i „Zemun protiv nasilja – Dragana Radivojević“. Nijedna od ovih lista nije u vezi sa stvarnim strankama, koalicijima, i pokretima koji su javnosti poznati, a varijacije na temu Srbija protiv nasilja, Mi snaga naroda, i Kreni promeni, pojavljuju se na izbornim listama i u drugim opštinama i gradovima.
Beogradski i drugi fantomi
Praksa kandidovanja fantomskih izbornih lista postoji godinama unazad, ali osim povremene pažnje javnosti, opozicija još uvek nije problematizovala ovu izbornu manipulaciju i svrstala je u pregovore o izbornim uslovima. Tako se na parlamentarnim izborima 2016. godine pojavila i odmah zatim nestala grupacija pod imenom „Dijalog – mladi sa stavom – Stanko Debeljaković“. Ova izborna lista imala je pedeset kandidata, skoro svi su bili studenti, pretežno između dvadeset i dvadeset i pet godina.
Iste godine održali su se i lokalni izbori u beogradskim opštinama – na Vračaru su birači mogli da zaokruže listu „Patkica – Ne Beogradu na vodi“, iako pokret Ne davimo Beograd te godine nije ni izlazio na izbore, a u Zemunu se tada prvi put pojavila lista „Dosta je bilo pljačke, korupcije i lopovluka – Radulović Milorad“. Od zvaničnih prezentacija imaju Fejsbuk stranu, koji vizuelno podseća na stranku Dosta je bilo Saše Radulovića, a poslednji put oglasili su se 2018. godine, kada su se kandidovali za beogradske izbore. Konačno, protiv ove liste 2024. godine, stranka Dosta je bilo Saše Radulović, iako ne učestvuje na izborima u Zemunu, podnela je prigovor Opštinskoj izbornoj komisiji. „Nijedan od ponuđenih odgovora“ (NOPO) računala je 2012. godine upravo da poigravanjem nazivom eventualno privuče nezadovoljne birače, a kako je na izbore izlazila kao vlaška manjinska lista, uspela je i da osvoji mandat te godine.
Koliko se kreatori lažnih lista rugaju opozicionim akterima i izbornom procesu najbolje pokazuje kandidatur NOPO na beogradskim izboima 2018. godine. Tako su se na ovoj listi, i to zip redoslednom, našli: suvozač, teoretičarka zavere, šerpas, feministkinja, bitkoin majnerka, salivač strave, cvetić, buržujka, čuvar plaže, vodič kroz noćni život Valjeva, čarobnica, prosjak, loto devojka… Nije zanemarljivo da je upravo ova lista pokazala gotovo doslednu upotrebu rodno osetljivog jezik i rodne ravnopravnosti.
Kako je Miki Aleksić sreo Mikija Aleksića
Lažne izborne liste podnose uglavnom grupe građana, prethodno nepoznate javnosti, sa malo ili nimalo političkih aktivnosti ili komunikacije sa javnošću. Ove liste obično imaju manji broj kandidata u odnosu na liste koje podnose poznati politički akteri, stranke i koalicije. Nekada se predstavljaju kao manjinske, a neretko imaju naziv veoma sličan nazivima izbornih lista opozicionih aktera.
Jasno je da nepoznata skupina studentata nije imala infrastrukuru da prikupi, ni novca da overi deset hiljada potpisa, koliko je potrebno za kandidaturu na parlamentarnim izborima, te da iza ovih lista stoji neko drugi. Mnogo je indikativniji zaključak da se ove stranke pojavljuju onda i tamo gde opozicija uživa podršku biračkog tela i predstavlja pretnju vladajućoj stranci, kao što je bio slučaj 2016. i 2018. kada su veliku popularnost opozicionih birača imali Dosta je bilo Saše Radulovića i pokret Ne davimo Beograd, ili Srbija protiv nasilja sada. I to, možda bolje od svih anketa, ukazuje na snagu opozicije u datom trenutku.
Ne postoje zakonske prepreke za gotovo istovetne nazive lista, a višegodišnja praksa ukazuje da kandidovanje lažnih lista nije uzaludno. Bezbedna od očiju javnosti i pritiska političkih aktera, praksa kandidovanja fantomskih lista otvorila je prostor vladajućoj kolaciji za kreativnost i poigravanje rečima, pa je tako Miroslav Miki Aleksić iz Narodnog pokreta Srbije, jedan od nekadašnjih lidera koalicije Srbija protiv nasilja, upoznao Milorada Mikija Aleksića koji u Kikindi izazi na izbre na listi GG „Kikinda protiv nasilja“.
U ovakvim situacijama opozicija se čini nemoćnom, i do sada nije pokazala adekvatan odgovor na problem fantomskih lista. U jeku pregovora oko izbornih uslova, biračkih spiskova i medijske zastupljenosti, fantomske liste moraju postati deo pitanja o regularnosti izbora i uzete u obzir u izgradnji novih izbornih strategija opozcije.
