Film Meteori turskog reditelja Gurđana Kelteka, proglašen je za najbolji film međunarodnog takmičarskog programa na ovogodišnjem Beldocs festivalu. Ovaj Film nas podseća na represiju turske države prema Kurdima koja se i danas događa.
Film Meteori (Meteorlar) je prikazan na Beldocs festivalu u kategoriji međunarodnog takmičarskog programa, a na zatvaranju festivala, žiri ga je proglasio za najbolji film u ovoj kategoriji. U svom obrazloženju, žiri je o filmu između ostalog rekao:
Mudro i istrajno uokvirujući drevne simbole, kombinujući ih sa političkim izjavama, autor oblikuje ritmički koherentne, precizne i otvorene prostore, preplićući mikro i makro kosmos. Meteori uspevaju da stvore pažljiv i relevantan pristup nekim od najsurovovijih osnova sveta u kojem živimo.
Ovo je Keltekov drugi dokumentarni film. Kroz ovo delo on obrađuje pitanje odnosa Turske prema Kurdima, s fokusom na bombardovanje područja Suruč 2015. godine i ratnom stanju koje je usledilo.
Tokom snimanja filma često je bilo vrlo teško dospeti u određene delove regije, jer su na snazi bile zabrane snimanja ili prisustvo bilo kakvih medija. Tako je reditelj, pored onoga što su uspeli da snime, koristio i materijale drugih ljudi, prijatelja i poznanika koji su živeli ili i dalje žive u toj regiji. Narativ filma se gradi pretežno vizuelnim materijalima – kadrovima ljudi na ulici, devastiranih kuća, dece koja se igraju s delovima ruševina. Kroz film nas vodi naracija glumice Ebru Ojen i pojedini kratki intervjui ljudi direktno pogođenih ratom.
Drugi deo filma predstavlja određeni rez – s kadrova devastiranih područja i ljudi, reditelj usporava dinamiku i prebacuje fokus publike na kišu meteora koja se desila 2015. iznad Turske. U prvom delu filma gledamo decu koja se igraju sa kamenjem ratom srušenih kuća, u drugom delu filma gledamo ljude koji traže kamenje meteora po polju. Poslednji kadrovi filma prikazuju kamene skulpture na planini Nemrut, za koje se veruje da su drevna božanstva. Po rečima reditelja, a s obzirom da je Nemrut severna granica kurdskog distrikta, on želi da veruje da je ta kiša meteora bila apel bogova da se zaustavi rat.
Nažalost, rat koji Turska vodi protiv Kurda prestao je samo u filmu, u realnosti on i dalje traje a represija stalno dobija svoje nove oblike. Ona je naročito pojačana od pokušaja puča u toj zemlji koji se desio sredinom jula 2016. što je Erdoganov režim iskoristio za radikalizaciju kako političke i ekonomske tako i vojne ofanzive protiv Kurda. Neke stavove o ovim dešavanjima i politici Turske prema Kurdima ste već mogli da čitate na Mašini.
Poslednja dešavanja o kojima ima malo reči u domaćim medijima pokazuju da Turska ne prekida svoj pohod protiv Kurda ni posle invazije na Afrin, grad koji je bio od centralne važnosti za Kurdski oslobodilački pokret. Početkom maja Turska vojska je sručila kasetne bombe na regiju u blizini iračke planine Kandil gde se nalazi centrala Kurdske radničke partije. Inače, 2008. je otvoren za potpisivanje Sporazum o zabrani kasetnih bombi – simptomatično, Turska nije među više od sto država koje su potpisale ovaj međunarodni dokument.
Iako se film Meteori ne bavi nastavkom zločina prema Kurdima niti ovozemaljskim mogućnostima da se ono zaustavi, iz bioskopske sale se ipak izlazi sa snažnim antiratnim nabojem.
