Protesti protiv ustupanja niškog aerodroma državi nisu uspeli. Obećanja nove uprave nisu ispunjena, a skrivanje relevantnih dokumenata od javnosti samo pojačava utisak da se radi o uspostavljanju veće centralne kontrole nad lokalnim resursima, i to uz značajan pritisak na gradski budžet Niša.
Letovi sa niškog aerodroma „Konstantin Veliki“ ka dvanaest novih destinacija kreću od 1. jula ove godine po odluci Vlade Republike Srbije. Osim letova za Rim, Tivat i Ljubljanu, sve ostale destinacije na koje će Air Serbia leteti po subvencionisanim cenama uglavnom su dosad bile pokrivene low cost kompanijama koje posluju od 2014. godine iz Niša.
Početne cene karata biće oko pedesetak evra za sve destinacije, a u Nišu se nagađalo da će te subvencionisane linije dobiti upravo prevoznik u svojevrsnom javno-privatnom vlasništvu. Tako se i desilo s obzirom na to da se samo „nacionalni“ prevoznik javio na tender za, kako su to iz Vlade nazvali, linije od javnog interesa. Air Serbia je jedina poslala ispravnu dokumentaciju, kako navodi Beta.
Letovi od javnog interesa bez uplitanja javnosti
Ovo nije prvi put da letovi s Niškog aerodroma budu subvencionisani. Prvi letovi s Niškog aerodroma nakon rekonstrukcije 2009. bili su za Bolonju, a ugovor je gradska vlast potpisala sa italijanskim prevoznikom WindJet-om. Iako je u tom trenutku, i pored subvencija, za Aerodrom to značilo zaradu, gubici su bili veliki – četrnaest milona dinara. Posle skoro godinu dana, letovi Niš – Bolonja su ukinuti.
S Montenegro Airlinesom potpisan je ugovor o subvencionisanim letovima 2010. godine, a obnovljen je 2012. godine, kada je i broj polazaka smanjen sa sedam na pet puta nedeljno. Međutim, iako je predstavljeno da je s podgoričkog aerodroma moguće napraviti avio povezivanje sa ostalim gradovima u Evropi i svetu, nakon godinu dana, letovi Niš–Podgorica su ukinuti. Sadašnja vlast, tada opozicija, kritikovala je uvođenje subvencionisanih linija.
Vest da se ponovo uvode subvencionisane linije otvorila je sumnje inicjative Ne damo Niški aerodrom u odabir, a direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju (NKD) Mladen Jovanović ovo ističe kao veliki problem jer su konkursni uslovi bili takvi da bi samo jedna kompanija mogla da ispunjava date kriterijume.
Po kojim kriterijumima su linije od javnog značaja izabrane – još uvek se ne zna jer Grad Niš nije objavio analizu linija za subvencionisanje. Tako da je sve pokriveno velom tajne, baš kao i ugovor o koncesiji Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, a Jovanović iz NKD-a navodi da se sve više govori o tome da su destinacije za ove linije dobijene iz resornog ministarstva.
Iako naš sagovornik shvata da je potrebno sačuvati nacionalnu kompaniju, ističe da je veliki problem kada je cena pomoći viša od onoga šta se dobija od nje.
Problematično kod subvencionisanih linija jeste što one mogu početi da ugrožavaju te low cost linije za koje mi ni kao grad ni kao republika ne izdvajamo ni jedan jedini dinar. Stepen popunjenosti nekih linija je veliki, a ako se smanji čak i za desetak posto, niskotarifne kompanje će početi da razmišljaju o zatvaranju linija – dodaje.
Gde smo sada?
Dok se gradska vlast brani činjenicom da je za njih glasala većina u Nišu i da je legimitet o njihovom odlučivanju u vezi sa aerodromom neupitna, predstavnici Aerodroma Konstantin Veliki javljaju se medijima isključivo u PR svrhe.
Iza svega ovoga krije se veliki udar na gradsku kasu i novčanike građanki i građana Srbije. Mladen Jovanović ističe da je Ministarstvo u saopštenju o dugovanju Grada Republici reklo da će razrešenje ovog spora biti nakon isteka Ugovora.
Od tog datuma isteka počinje da važi obaveza Niša da plaća dnevnu kamatu od 6313 evra do isplate duga. Dakle, Republika svojim odlukama dovodi Grad do situacije da ćemo morati da plaćamo tu kamatu – kaže Mladen Jovanović i dodaje da je to jedan od načina kontrole Grada.
I ulaganje Republike u aerodrom je upitno jer, kako navodi naš sagovornik, pretragom dostupnih finansijskih dokumenata ni dinar od navodnih dvesta miliona uloženih nije nađen. Incijativa Ne damo Niški aerodrom sumnja da je sve to otišlo kao redovan trošak carine i trošak ostalih republičkih institucija.
Kako je sve počelo?
Prve naznake da će doći do preuzimanja niške vazdušne luke javile su se 13. januara 2018. kada je predsednik Republike Aleksandar Vučić gostovao u OKO intervjuu na Radio televiziji Srbije. Vučić je tom prilikom, govoreći o aerodromima u Srbiji i najavljivajući koncesiju Aeorodroma Nikola Tesla rekao da se aeordrom u Nišu razvijao jer su ga „pustili“ iako je smanjivao kapacitete beogradskog. Koncesija Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu potpisana je na dvadeset pet godina sa francuskom kompanijom VANSI.
Mesec i po dana kasnije, Veće Grada Niša odlučilo je da po preporuci Vlade Republike Srbije usvoji odluku o poklanjanju aerodroma Republici. Jedan od razloga za ovo bila je procena Vlade da Grad Niš ne može da ispuni ugovornu obavezu koju je potpisala sa Republikom 22. oktobra 2010., u kojoj se navodi da Ministarstvo odbrane ustupa svoj udeo u aerodromu u zamenu za stanove na teritoriji grada, kao i finansijska nemogućnost da Grad ulaže u razvoj aerodroma.
Ova odluka izvela je na ulice Niša građanke i građane koji su skoro tri meseca protestovali i sprovodili ulične akcije kako bi poručili odbornicima vlasti i opozicije da je pitanje aerodroma od javnog interesa te da se oni protiv ovakvom načinu poklanjanja.
Tokom ta tri meseca, vlast u Nišu, ali i Vlada Republike Srbije pokušavala je na sve načine da spinuje. Predsednik Vučić rekao je da Nišlije mogu da zadrže aerodrom, ali da ne traže novac od republike, zatim je poverenik SNS-a u Nišu i vlasnik Kopernikus televizije Zvezdan Milovanović izjavio da je ostajanje aerodroma u vlasništvu Grada protivustavno, a pretila je i prinudna uprava gradu. Ministarka građevine, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović za sve vreme „aerodromske krize“ govorila je da se ništa neće promeniti i da niko neće ništa odneti iz Niša.
Nakon dugo odlagane 24. sednice Skupštine Grada Niša i sedmosatne rasprave, na ponovljenom glasanju 22. juna 2018. godine, 43 od 61 odbornika glasalo je za prenos udela i osnivačkih prava nad Aerodromom Konstantin Veliki Republici Srbiji.
Ateriranje Niškog aerodroma u poslednjih godinu dana
Iako je rečeno da se ništa neće promeniti u poslovanju nakon preuzimanja aerodroma, već godinu dana Javno preduzeće Aerodrom Niš nije objavilo kvartalni/tromesečni izveštaj o poslovanju, što je zakonski u obavezi. Iako na aerodromu još uvek rade isti ljudi, naglašava Mladen Jovanović, Republika očigledno krije informacije od javnosti kada je u pitanju avio-saobraćaj.
Brojka od pola miliona putnika o kojoj je sadašnje rukovodstvo pričalo nije dostignuta. Kargo prevoz Niškog aerodroma je opao, pa je prevezeneno skoro sedam puta manje robe od planirane četiri hiljade tona.
Sa druge strane, Javno preduzeće Aeorodrom Niš, 10. januara 2019. godine potpisalo je Ugovor o pripajanju ovog preduzeća u društvo sa ograničenom odgovornošću Aerodromi Srbije čiji je stopostotni vlasnik Republika Srbija, a početni kapital ovog mikro-preduzeća osnovanog 2017. godine je deset miliona dinara. Uskoro će raspolagati zemljištem aerodroma u Nišu koje vredi oko devet milijardi dinara, a došlo je i do priče o preseljenju sedišta ovog preduzeća u Niš.
Mladen Jovanović kaže da se ovo predstavlja kao veliki iskorak, a zapravo je u pitanju politički napravljeno mikropreduzeće kao mogućnost uspostavljanja veće kontrole nad lokalnim resursima.
Jovanović naglašava da okolni aerodromi za ovih godinu dana, poput aerodroma Adem Jašari u Prištini, koji je koncesijom dat firmi Vansi kao i beogradski, za razliku od niškog, beleže rast. Ove podatke Jovanović tumači kao pravljenje ustupka koncesionaru Beogradskog aerodroma.
Rešenje u korist grada i građana
Opraštanje duga Grada Niša i utvrđivanje duga Republike Gradu prvi je korak koji inicijativa Ne damo Niški aerodrom predlaže. Svoj predlog argumentuju razlikom u vrednosti zemljišta u vreme nastanka duga i povećanja te vrednosti sa sređivanjem aerodromske zgrade i piste.
S druge strane, potrebno je što pre objaviti Ugovor o koncesiji Aerodroma Nikola Tesla i sva dokumenta koja su u vezi s Niškim aerodromom u šta spadaju i finansijski izveštaji.
Neophodno je uspostaviti transparentan rad, jer sve dok to ne postoji – niko u Nišu neće verovati u dobru nameru Republike, sve i da je ima. Čim nešto skrivaju, onda imaju šta da skrivaju, i čim postoji dokument koji nedostaje, znači da nešto skrivaju u tom dokumentu – kaže Mladen Jovanović.
Naš sagovornik zaključuje da je bitno obezbediti i apsolutni nadzor nad subvencionisanim linijama jer ukoliko neka od tih linija postane komercijalna – subvencije moraju prestati jer se time plaća dodatna zarada Air Serbia nauštrb građanki i građana Niša.
