Od izbora 2014. godine turska vlada se mnogo puta obrušila na HDP (Halkların Demokratik Partisi, Narodna demokratska partija). Poslednja akcija usmerena protiv ove levičarske i treće najveće stranke u Turskoj je pokušaj zabrane njenog delovanja.
Navodni razlog za to, prema rečima glavnog javnog tužioca turskog kasacionog suda, je taj što „HDP i njegovi članovi svojim izjavama i postupcima žele da oštete i slome jedinstvo države i turskog naroda.“
Erdogana je najpre razbesneo izborni uspeh HDP-a koji je na izborima 2014. godine premašio izuzetno visok cenzus od 10% i sprečio AKP, Erdoganovu stranku, da stekne dvotrećinsku većinu u parlamentu. Na lokalnim izborima 2019. vladajuća koalicija AKP i MHP pretrpela je poraze u svim velikim gradovima, što je bila posledica odluke HDP-a da podrži koaliciju opozicionih partija CHP i partije Iri.
Brojni su režimski napadi na HDP. Od 2015. godine oduzet je imunitet 14 poslanika HDP-a, a njih devetoro je pritvoreno. Režim AKP-MHP protivzakonito je preuzeo upravljanje i imenovao je svoje „poverenike“ u 49 opština u kojima je HDP pobedio na izborima.
Prema izveštaju „Činjenice o iznudi i povereniku“, 72 opštinska kopredsednika su uhapšena, a 37 opštinskih kopredsednika, uključujući 19 žena, bilo je pritvoreno.
„Aktuelni autoritarni režim AKP, kontroliše sve državne organe uz podršku fašističkog partnera, MHP. Oni žele da svi misle kao Erdogan, što je nemoguće. Zbog toga HDP, uprkos sistematskoj represiji i ugnjetavanju, ispunjava snažnu opozicionu ulogu i ključni je politički akter u Turskoj“, kaže nam Devriš Čimen (Devriş Çimen), evropski predstavnik Narodne demokratske parije.
HDP razume probleme sa kojima se društvo suočava kao posledicu demokratskog deficita i u svom programu i politikama nudi rešenja za njih, objašnjava Čimen.
„Narodna demokratska partija je posvećena borbi za slobodu naroda, veroispovesti, slobodu i jednakost žena i za mir u demokratskoj Turskoj. Ona ima političku tradiciju od 30 godina i biračko telo od preko 6 miliona ljudi.“
Iako je 31. marta Ustavni sud odbio zahtev za zabranu HDP-aDevrišu Čimen ocenjuje da politička kontrola nadmašuje pouzdanost pravnih institucija.
Neposredno nakon odluke suda lider MHP-a Devlet Baščeli napao je Ustavni sud u izjavi: „Da li se Ustavni sud zalaže za suverenitet pravosuđa ili je saveznik separatista? Baš kao i zatvaranje HDP-a, i zatvaranje Ustavnog suda mora da bude cilj koji ne treba odlagati.“
„Smešno je da jedan takozvani političar javno objavi rat najvišem sudu u zemlji i da zahteva njegovo zatvaranje. Zapravo, u ovom slučaju, Ustavni sud bi trebalo da preduzme mere protiv ovog političara, ali mu za to nedostaje snage“.
Ne samo da je pravosudni sistem nemoćan, već su učestali napadi na Narodnu demokratsku partiju znak diktature, smatra Čimen.
„Mnogi od naših predstavnika su u zatvoru, uključujući bivše kopredsednike Figen Iuksekdag i Selahatina Demirtaša, desetine sugradonačelnika, stotine zvaničnika i preko 4000 članova HDP-a. Mi govorimo da su oni „politički taoci“ režima AKP-a, koji je imenovanjem „poverenika“ zaplenio 49 od 65 opština u kojima je HDP bio na vlasti. Dakle, tu se ne radi o pravosudnom sistemu; diktatura je kriva.”
Čim se proširila vest o mogućnosti zabrane HDP-a više od 30 zemalja, stotinu političkih partija i stotine članova parlamenta izrazilo je solidarnost sa strankom, kaže Čimen.
Međunarodna podrška bila bi ohrabrujuća za partiju i 26. aprila, kada u Ankari počinje „Kobane suđenje“. U sklopu tog suđenja 108 političara se tereti zbog „narušavanja jedinstva države i integriteta zemlje“ i zbog smrti 37 ljudi koje je ubila Islamska država – ID. Na optuženičkoj klupi su i bivši kopredsednici HDP-a Selahatin Demirtaš i Figen Iuksekdag.
Povod za „Kobane suđenje“ je napad terorističke milicije ID 6. oktobra 2014. godine, koja je tada uspela da prodre u centar Kobanea nakon 21 dana otpora odbrambenih jedinica YPG/YPJ i stanovnika tog grada. Velika većina ubijenih od strane ID bili su simpatizeri HDP-a, navela je stranka u saopštenju za štampu.
Imajući u vidu težinu situacije, HDP je pozvao javnost da protestuje protiv turske vlade koja nije prestala da podržava Islamsku državu.
Svrha „Kobane suđenja“, objašnjava Čimen, je da se HDP prikaže kao izvor opasnosti i da se otpor u Kobaneu pretvori u „krivično delo“.
Uprkos barijerama i represiji HDP neće odustati, kaže evropski predstavnik stranke. Upravo suprotno, zajedno sa svim društvenim i opozicionim grupama, nastaviće političko organizovanje i pružanje otpora.
Ambicija HDP-a je da se izmeni ustav Turske, jer je antidemokratski. Vizija partije je da Kurdi, Aleviti, hrišćani (Jermeni, Asirci, Pontosi), Jezidi, Čerkezi, Romi, Lazi, Arapi i svi drugi narodi žive zajedno sa Turcima u demokratskoj državi kao slobodni građani, sa dostojanstvom.
„Ustav smatra neprijateljima i odmetnicima sve koji se ne priklone turskosti. Prema sadašnjem Ustavu, svi drugi narodi, koji se ne priklone turskosti, su isključeni i slobode i prava su im oduzete. Sva druga pitanja u Turskoj su povezana sa Ustavom. Ovakav Ustav daje Erdoganu mogućnost da postupa kao što postupa.”
