Danas je u Beogradu održan protest Tragovima fantoma u organizaciji inicijative „Ne da(vi)mo Beograd“.
Protest je počeo u Hercegovačkoj ulici, u beogradskom naselju Savamala, gde je pre tačno godinu dana, izvršeno ilegalno rušenje više objekata, a protestna šetnja se kretala dalje ka zgradi Vlade pa Skupštini grada Beograda.
O značaju ovog protesta govori Dobrica Veselinović iz inicijative Ne da(vi)mo Beograd:
Današnji protest je značajan jer nakon godinu dana održavanja masovnih protesta koji su usledili posle rušenja u Hercegovačkoj ulici i posle velikog pritiska javnosti, medija i građana na ulicama, ništa se nije rešilo. Značajan je i po tome što nam nalaže da razmislimo koji su nam sledeći koraci, i da li je moguće u stvari ovakvim vidom građanskog pritiska, protesta i slično, uopšte, promeniti ovu situaciju.
Na protestu se okupilo oko dvadeset hiljada ljudi. Da probleme koje protest adresira prepoznaje širok spektar društvenih aktera pokazuje podrška sindikata i drugih organizacija. Podršku protestu su uputili: Vojni sindikat Srbije, Policijski sindikat Srbije, Nezavisno udruženje nezaposlenih Vojvodine, Prosvetni sindikat Vojvodine, kao i studenti i studentkinje okupljeni oko protesta „Protiv diktature“ koji se svakodnevno organizuju u glavnom, ali i drugim gradovima širom Srbije.
Na početku skupa okupljenima se obratio Jovo Bakić koji je svojim prisustvom u nekoliko navrata podržao i studentske proteste. Zatim su govorili predstavnice i predstavnici inicijative Ne da(vi)mo Beograd.
Zahtevi protesta, za koje se zalažu aktivistkinje i aktivisti okupljeni oko incijative Ne da(vi)mo Beograd, su potpuno zaustavljanje projekta Beograd na vodi, ispitivanje i rešenje pitanja krivične i političke odgovornosti čelnika vlasti i policije zbog prošlogodišnjih zbivanja u Hercegovačkoj ulici.
Projekat Beograd na vodi predstavlja proizvod neoliberalnih urbanističkih politika koje u prvi plan stavljaju interese investitora a zanemaruju ili ukidaju demokratske procese odlučivanja. Rezultat je transformacija gradova u društveno i ekološki neodržive sredine za brzo izvlačenje profita dok većina stanovnika biva lišena mogućnosti upotrebe prostora i resursa koji su zajednički.
Proteklih nekoliko godina svedočili smo masovnim protestnim pokretima kako u regionu tako i na globalnoj razini. Tako generisano iskustvo pokazuje da demonstracije po sebi nisu dovoljne za realizaciju njihovih zahteva. Na pitanje šta očekuje od protesta, Veselinović je za Mašinu odgovorio:
Mislim da su protesti vratili nadu ljudi da ima smisla iskazati protivljenje ovoj, već dosta otvorenoj diktaturi. Mi polako uviđamo da je jedina alternativa ovome neka vrsta političkog organizovanja i da je u narednom periodu koji predstoji, a to je do sledećih lokalnih izbora, važno artikulisati sve ono što se na protestima pojavljivalo o svemu ovome — oko rušenja i oko Beograda na vodi — a to su zahtevi za drugačijim gradom, za drugačijim, prvenstveno, urbanim politikama, i samim tim i za drugačijim odnosima u društvu.
Na naše pitanje da li incijativa Ne da(vi)mo Beograd smatra da su društveni akteri prisutni na protestima potencijalni saveznici u političkom organizovanju, Veselinović je odgovorio potvrdno, dodajući: „Mislim da je jasno da to mora biti neka šira platforma koja uključuje što progresivne organizacije, što sindikate, što neformalne grupe, što pojedince“. Kao odgovarajuću priliku za uspostavljanje takve platforme Veselinović je označio naredne lokalne izbore.
