Muzej Mali Gros (The Kleine Grosz Museum) u Berlinu, posvećen je stvaralaštvu nemačkog umetnika Georga Grosa (1893–1959), pokrenut je kao privremena muzejska institucija koja je trebalo da bude otvorena najmanje pet godina. Međutim, samo nakon dve i po godine rada udruženje građana koje stoji iza ove inicijative najavilo je da će se muzej zatvoriti krajem novembra.
Ideja i inicijativa potiču od istoričara umetnosti i kustosa Ralf Jenca (Ralf Jentch) koji je dugogodišnji generalni kustos Georg Gros (George Grosz) arhiva i autor niza kataloga i knjiga o nemačkom ekspresionizmu i posebno ovom umetniku.
Kako stoji u obaveštenju na sajtu ovog muzeja, zbog svoje biografije i njegovog rada, Georg Gros je nedovoljno zastupljen u nemačkim muzejima:
„Nacionalsocijalizam i njegova neizreciva kulturna politika doveli su do uklanjanja njegovih dela iz institucionalnih kolekcija tog vremena. Privatne kolekcije kolekcionara koji su oterani u progonstvo ili ubijeni nepovratno su uništene. Ovaj gubitak je i danas primetan u muzejskim zbirkama i teško se može nadomestiti.“
Nakon 1945. berlinski muzeji su uspeli da povrate pojedine važne radove Georga Grosa i time dopune svoje kolekcije vezane za međuratni period. Međutim, kako su naglasili iz uprave ovog muzeja, „za sveobuhvatno razumevanje ovog grada kao polazne tačke najfatalnije krize u istoriji čovečanstva, nedostaju prostor i resursi da se bavimo jednim od njegovih najsjajnijih aktera, njegovim značajem za grad i za njegovu istoriju (umetnosti)“.
Upravo sa idejom popunjavanja „praznine“ kako bi se profesionalnom kompetentnošću stvorio prostor u Berlinu za Grosa kao protagonistu nemačkog Novog objektivizma, proučavanje njegovog rada i vremena u kojem je živeo, iniciran je ovaj privremeni muzej.
„Zatvaranje je veliki gubitak. U aktuelnoj političkoj situaciji, obeleženoj ratovima i krizama, umetničko nasleđe slikara, grafičara i karikaturiste Georga Grosa je od goruće važnosti. Sramota je i očigledno znak vremena da Berlin, grad u kome je Gros rođen 1893. godine, živeo i radio dugi niz godina i umro 1959. godine, nije učinio više da podrži ovu inicijativu i prihvati je kao svoju“, napisala je Sibil Fuš (Sybille Fuchs) u autorskom tekstu na wsws.org-u.
U svojim smernicama ova ustanova kulture istakla je da muzej nema za cilj umetnikovu istorizaciju, već adekvatno promovisanje žive diskusije između generacija i političkih pozicija zasnovanih na njegovoj bogatoj ličnosti, kao i da se bavi društvenim izazovima sadašnjice.
Mali Grosov muzej je smešten u modernistički projektovanoj bivšoj benzinskoj stanici u Bulovštrase 18 u Šenebergu, delu Berlina nedaleko od Nolendorfplaca — berlinske četvrti iz koje je Gros crpeo inspiraciju za veliki deo svoje umetnosti u periodu između Prvog svetskog rata i godine 1933. kada nacisti preuzimaju vlast. Mnogi od Grosovih tadašnjih radova, poput slike „Stubovi društva“ (1926) kritički su se odnosili prema državnoj vlasti, karikaturalno je prikazujući, kao i tadašnje sudstvo, vojsku, štampu, crkvu i tadašnju socijaldemokratiju, predstavljajući ih kao oruđe vladajuće klase.
Poslednja izložba: Kakva su ovo vremena?
Izložba otvorena početkom jula 2024. pod nazivom „Kakva su ovo vremena? – Gros, Breht & Piscator“ poslednja je koju će posetioci ove zanimljive ustanove kulture moći da posete do 25. novembra.
Posvećena je umetničkoj saradnji i prijateljstvu umetnika Georga Grosa, pesnika i dramskog pisca Bertolta Brehta i pozorišnog stvaraoca Ervina Piskatora. Krajem 1927. Piskator je u pozorištu na Nolendorfplacu postavio komad „Avanture dobrog vojnika Švejka” Jaroslava Hašeka, koju je za scenu adaptirao autorski kolektiv uz centralno učešće Brehta. Gros izrađuje stotine crteža za ovo delo. Multimedijalna produkcija postala je veliki scenski uspeh. Gros je 1932. godine ilustrovao i Brehtovu pacifističku dečju pesmu „Tri vojnika”, između ostalog.
Godine 1933. sva tri umetnika su primorana da odu u izgnanstvo. Ponovno okupljanje u Njujorku dešava se tek ranih 1940-ih. Živa razmena pisama između Grosa i Brehta – koja je prvi put objavljena u pratećem katalogu izložbe – pokazuje prijateljstvo i uzajamno poštovanje koje traje tokom godina.
Uz brojne pozajmice iz Arhiva Bertolta Brehta, kao i umetničke zbirke Akademije umetnosti, Muzeja grada Berlina, kao i iz javnih i privatnih kolekcija, ova izložba predstavila je epohalna dela na kojima su Gros, Breht i Piskator zajedno razotkrivali brutalnost fašističkog režima i zagovarali slobodu izražavanja – radove koji su u i te kako relevantni i u savremenim društveno-političkim okolnostima, kao kritika kapitalističkog ekstraktivizma i narastajuće desnice.
Značaj Georga Grosa za jugoslovensku umetnost
Umetnost Georga Grosa, pored još značajnih imena Kete Kolvitc, Ota Diksa, te belgijskog umetnika Fransa Mazarela i mnogih drugih, izvršila je snažni uticaj i na jugoslovenske socijalno angažovane umetnike u međuratnom periodu, naročito na one koji su bili vezani za zagrebačku grupu „Zemlja“ a posebno na beogradsku grupu „Život“, kao i na mnoga levo orijentisanja strujanja u tadašnjoj periodici, poput časopisa Nova literatura, Nin, Nova stvarnost, i mnogim drugim u kojima su njegovi crteži i grafike bili objavljivani.
Naročito kroz medij grafike mnogi od ovih umetnika i umetnica svoje teme su pronalazili u životnoj svakodnevici, na obodima grada, među radnicima i radnicama, seoskim i gradskim stanovništvom, mnogobrojnom sirotinjom.
Oto Bihalji-Merin, jedan od ključnih jugoslovenskih istoričara umetnosti, likovnih kritičara i književnika koji je imao priliku da upozna ove umetnike i druži se sa njima, prvi je pisao o nemačkoj ekspresionističkoj umetnosti. Tokom 1938. godine napisao je knjigu „Savremena nemačka umetnost“, objavljenu na engleskom jeziku u Londonu, povodom izložbe pod nazivom „20th Century German Art“ iste godine. Ova izložba je priređena kao kritički odgovor na nacističku izložbu „Entartete Kunst“ („Izopačena umetnost“), organizovanu 1937. godine u Minhenu, sačinjenu od mnogobrojnih radova nemačke moderne i avangardne umetnosti. Nacisti su pomenutu umetnost smatrali „izopačenom“ i „boljševičkom“, i godinama su je kao takvu uništavali, dok su same umetnike progonili i slali u koncentracione logore.
Profesionalna javnost okupljena oko ovog projekta strahuje da, s obzirom na sve veće rezove u sektoru kulture, politički značajan umetnik kao što je Georg Gros više neće biti dovoljno izlagan u berlinskim javnom institucijama kulture. Time je još značajnija inicijativa koja stoji iza njega, kao i poziv svim muzejima i galerijama – da podrže trajnu vidljivost ovog umetnika ne samo za grad Berlin, već i kao evropsku i svetsku kulturnu baštinu.
V.K.