Pravi datum Međunarodnog dana čistog vazduha je sedmi septembar. Ipak, s obzirom na to sa kolikim se aerozagađenjem suočavamo, svaki dan je dovoljno dobar da porazgovaramo o tome šta bi se moglo uraditi da se spase život nekoliko hiljada građana koji u Srbiji svake godine umru od zagađenja i spreče tegobe koje osećaju stotine hiljada drugih, a koje se kreću od respiratornih, preko kardiovaskularnih i reproduktivnih, do posledica kancerogenih oboljenja.
Istraživač Predrag Momčilović, koji je nedavno objavio knjigu „Vazduh kao zajedničko dobro”, upozorava na to da se građanima „prodaje priča” da su svi podjednako odgovorni za zagađenje i da svi dišemo isti vazduh iako to nije tačno. On smatra da je odgovornost institucija i povlašćenih slojeva društva veća nego drugih, te da je vazduh već u izvesnoj meri privatizovan.
„Mi već u izvesnom smislu možemo da kupimo vazduh, ako možemo da priuštimo prečišćače ili život u zelenijem delu grada, kao i odlazak na izlet u prirodu. Zagađenje nije jednako u nekom romskom naselju i na Dedinju”, kaže Momčilović, ukazujući na to da borba za čistiji vazduh mora da obuhvati borbu protiv takvih narativa.
Momčilović je zato kritikovao saopštenje koje je nedavno izdalo Ministarstvo za zaštitu životne sredine, u kom se odgovornost za zagađenje vazduha svaljuje na građane, odnosno na korisnike individualnih ložišta. Ministarstvo je, uz to, prvog novembra pozvalo građane na to da koriste ekološki prihvatljivije energente, zanemarivši to da je cena svih energenata porasla. Ogrevno drvo je, kaže Momčilović, sada duplo skuplje nego pre godinu dana, dok se do peleta ne može ni doći osim na crnom tržištu.
„Ministarstvo prvo ništa ne preduzima, a onda okrivljuje najsiromašnije za zagađenje vazduha”, ocenjuje Momčilović i dodaje: „Problem aerozagađenja ne možemo da rešimo brzo. Ljudi za početak treba da se informišu o stvarnoj situaciji u vezi sa zagađenjem. U tom smislu je došlo do nekakvih pomaka”.
Vlasti od negiranja problema do formulisanja mera
Ognjan Pantić iz Beogradske otvorene škole se slaže s tim da ima izvesnog pomaka u tome koliko je poznato da problem postoji, a „čak i u tome” kako vlasti tretiraju problem:
„Pre četiri godine, 2018/19, se negiralo da ima bilo kakvog zagađenja, pa se to polako, stidljivo, otvorilo kao tema 2020. nakon što je pokrenuta na javnom slušanju u republičkoj skupštini”. Država je u međuvremenu definisala neke mere, ali se i u njima prepoznaje da bi vazduh u Srbiji mogao da postane čist najranije 2030. godine.
Pantić ističe da je strateški najznačajniji dokument u tom pogledu Nacionalni program zaštite vazduha, koji je Ministarstvo za zaštitu životne sredine razvilo tokom prošle godine. On je prošao javnu raspravu i dostupan je na sajtu Ministarstva, ali nije i usvojen. Ukoliko se usvoji i počne da se sprovodi, odnosno ako se za njegovo sprovođenje dodele sredstva, biće potrebno desetak godina i nešto više od 2.5 milijarde evra da prodišemo, ocenjuje naš sagovornik.
Komentarišući Plan kvaliteta vazduha za Beograd, najveću urbanu aglomeraciju u Srbiji i redovno jednu od najzagađenijih prestonica na svetu, Pantić konstatuje da je njegova izrada gotovo u potpunosti pala na teret gradskog Zavoda za zaštitu zdravlja, koji uz svu pretpostavljenu dobru volju ne raspolaže adekvatnim resursima da ga izradi niti na nivou detaljnosti koji predviđa zakon niti na nivou detaljnosti koji nam je u aktuelnoj situaciji potreban. U izradu Plana bi, po Pantićevom mišljenju, trebalo da se uključi više gradskih institucija, da bi se prikupilo više podataka i donele adekvatnije mere.
Ove okolnosti pogodovale su tome da stručnjaci iz Nacionalne ekološke asocijacije (NEA), uključujući Milenka Jovanovića, ranije „uklonjenog” i Agencije za zaštitu životne sredine, za Danas nedavno prokomentarišu da je „Plan kvaliteta vazduha za Beograd urađen u funkciji političke agende zamagljivanja problema”.
Jovanović je za Danas ocenio da Plan predviđa i trošak od četiri miliona evra za novih 20 mernih stanica u prestonici, koji smatra nepotrebnim, dodajući da bi se za taj novac moglo promeniti više od 1.000 individualnih ložišta u Beogradu. U tekstu objavljenom u Nedeljniku Pantić i njegov kolega Lazar Jovčić podsećaju na to da je Evropska komisija nedavno napredak Srbije u prilagođavanju EU u oblasti zaštite životne sredine označila kao ograničen, a Koalicija 27 kao lagano koračanje – unazad.
„Korak napred je u tome što postoji više podataka i što se krenulo sa izradom Nacionalnog programa zaštite vazduha. Nazad dva jer se Nacionalni plan za smanjenje emisija štetnih materija iz termoelektrana, u kontinuitetu krši već godinama. Korak napred zbog toga što Ministarstvo rudarstva i energetike i Ministarstvo zaštite životne sredine, sprovode konkurse za gradove i opštine kroz koje im dodeljuju sredstva za zamene kotlarnica u javnim objektima, zamenu individualnih ložišta, kao i unapređenje energetske efikasnosti domaćinstava. Nazad dva, jer ukupna sredstva koja se izdvajaju iznose tek mali deo potrebnih finansijskih ulaganja za dostizanje čistog vazduha u 2030. godini – koja prema Programu sežu do 2,6 milijardi evra”, konstatuju Pantić i Jovčić.
Zeleno-leva opozicija (tvrdi da) ima plan
Predstavnici opozicije iznikle iz građanskih inicijativa, dve grane koalicije Moramo, zalažu se za to da se država ozbiljnije pozabavi problemom zagađenja. Ne davimo Beograd je tako izašao sa planom za borbu protiv aerozagađenja u šest koraka. On obuhvata redovno i tačno informisanje građana, ulaganje u javni prevoz, striktne kontrole postojećih industrijskih postrojenja i zabranu projekata koji sa sobom nose veliko zagađenje, poboljšaćemo energetske efikasnosti objekata, toplifikaciju gradova i prelazak domaćinstava sa individualnih ložišta na sistem daljinskog grejanja, te energetsku tranziciju u smeru zamene fosilnih goriva solarnom i energijom vetra.
Praktični predlozi koje je za Mašinu izneo Davor Končalović iz Elektropionira slični su. On je ocenio da se polju smanjenja emisija može više učiniti prelaskom na toplotne pumpe, izolovanjem objekata, prelaskom na efikasnija mala ložišta, prestankom spaljivanja biomase u njivama, prestankom upotrebe mazuta u toplanama i striktnijim regulisanjem vozila i njihovih emisija.
Predstavnici stranke Zajedno su nedavno u republičkoj skupštini pokušali da predlože da se na svaku kuću i zgradu stave solarni paneli, na šta je premijerka Ana Brnabić odgovorila da bi zbog toga energetski sistem Srbije „kolaborirao”. Iz Zajedno procenjuju da bi postavljanjem solarnih panela na dva miliona krovova u Srbiji proizvodnja u termoelektranama mogla da se smanji za 55% što bi značilo uštedu oko 22 miliona tona (u našem slučaju – nekvalitnog) uglja.
Iako i stručnjaci poput Končalovića smatraju da bi čak i tako prošle godine dok bi vazduh zaista postao čistiji, dodaju da drugog izbora, osim napuštanja fosilnih goriva, na duže staze i nemamo.
„Možda se na rešavanju ovog problema i ne radi upravo zato što on ne može da se reši brzo, pa zbog toga nije politički potentan. Ne možeš ti da uradiš jednu stvar i da rešiš kvalitet vazduha, već na tome moraš da radiš godinama, a tvoj uspeh neće biti toliko vidljiv većini”, komentariše Predrag Momčilović.
Opozicija obećava da će nastaviti da radi na smanjenju aerozagađenja, od kog, kako je na konferenciji za medije održanoj ispred zgrade Narodne skupštine izjavio predsednik Odbora za zaštitu životne sredine Aleksandar Jovanović Ćuta, dnevno umre 120 ljudi u Srbiji. Zbog toga što je Zajedno-Moramo trećeg novembra zahtevalo da se medijima pored poslanika obrate i profesor Vladimir Đurđević i Milenko Jovanović, predsednik Narodne skupštine ponovo nije dozvolio da se konferencija održi u holu parlamenta.
