Istraživanje stavova građana o učešću u politici pokazuje sve veću polarizaciju u društvu

Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost – CRTA je istražio spremnost građana da učestvuju u demokratskim procesima i njihove stavove u vezi sa političkim pitanjima.

Istraživanje „Stavovi građana Srbije o učešću u demokratskim procesima 2021.godine“, objavljeno početkom marta, pokazuje nastavak polarizacije stanovništva po političkim pitanjima. U osmom godišnjem istraživanju ovog tipa istraživači Danilo Stojilović i Vujo Ilić ispitali su zainteresovanost građana za političke teme i njihovu percepciju politike, spremnost građana da učestvuju u demokratskim procesima, njihove političke stavove, zadovoljstvo radom Vlade i skupštine, stavove prema nastupajućim izborima i izbor medija.

Kako autori navode, interesovanje građana za politiku je ostalo nepromenjeno u odnosu na 2020. godinu, odnosno umereno. Trećina ispitanika se izjasnila kao prilično ili mnogo zainteresovani, dok je potpuni i malo zainteresovanih za politiku oko dve petine.

„Generalno gledano, građani su znatno više zainteresovani za tok pregovora Beograda i Prištine (49%) nego za pristupne pregovore sa Evropskom unijom (31%), a ujedno ih više interesuje i rad lokalne samouprave (43%) nego rad Narodne skupštine Srbije (27%)“, iznosi se u istraživanju, i dodaje da su programi političkih partija i rad nevladinih organizacija teme koje najmanje interesuju građane, za koje je skoro polovina ispitanika potpuno nezainteresovana.

Istraživači navode da se prema zainteresovanosti za teme izdvajaju dve polarizovane grupe: na rad Narodne skupštine i pregovore Beograda i Prištine fokusiraju se mahom građani koji veruju provladinim medijima, inkliniraju strankama u vlasti, stariji od 65 godina i koji imaju najviše završenu osnovnu školu;  oni koji prate kritičke medijime, inkliniraju opozicionim partijam ai koji su završili višu školu ili fakultet više se zanimaju za pristupne pregovori sa Evropskom unijom i rad nevladinih organizacija. Utvrđeno je i da na interesovanje za određene teme ne utiče pol.

U odnosu na 2020. godinu u 2021. je za preko 10%% poraslo poverenje građana u to da u njihovom mestu postoji neko ko rešava njihove probleme. Ovo poverenje, doduše, kako je navedeno u istraživanju, korelira sa poverenjem u izveštavanje provladinih medija i obrnuto je proporcionalno stepenu obrazovanja. U ovom pogledu građani najviše očekuju od lokalnih samouprava, a najmanje od nevladinih organizacija.

Među načinima za koje veruju da mogu da utiču na promene u društvu građani najveću težinu daju glasanju na izborima. Dve petine smatra da se na promene može uticati skretanjem pažnje medija, a trećina organizovanjem akcija putem interneta. Polovina građana nema poverenje u to da se za pozitivne promene mogu izboriti drugim načinima učešća (kao što su učlanjenje u političku partiju, učestvovanje u demonstracijama, kontaktiranje poslanika u skupštini ili povezivanjem sa nevladinim organizacijama). Na vaninstitucionalne načine učešća se oslanjaju „građani koji prevashodno veruju kritičkim medijima, koji inkliniraju partijama u opoziciji, visokoobrazovani i oni koji žive u gradovima“.

Kada su u pitanju politički stavovi, nešto preko polovine ispitanika demokratiju vidi kao najbolji politički sistem za našu zemlju, što, kako se ističe, predstavlja rast pozitivnog stava prema ovom pitanju u odnosu na prethodna istraživanja. Istovremeno, ipak, raste i procenat onih koji imaju pozitivan stav prema jakom lideru, sa čim se takođe slaže oko 55% građana. Istraživači komentarišu da i ova dva principa podržavaju dve različite demografske grupe.

Procenat onih koji su za evropske integracije i onih koji su za savez sa Rusijom ili Kinom je isti:. oko 40%. U oba „tabora“ zapaža se rast podrške u odnosu na prošlu godinu; u prvom za 14%, a u drugom za 7%.

Oko dve petine građana je zadovoljno, a trećina nezadovoljno radom Vlade Srbije. Istovremeno, ipak, gotovo polovina ispitanika „ne misli da skupština efikasno nadzire rad Vlade niti da Vlada vodi odgovornu politiku za dobro svih građana“, a čak tri četvrtine se uglavnom ili potpuno slaže s tim da poslanici više brinu o interesima svojih političkih stranaka nego o interesima građana.

Porastao je procenat građana koji bi sigurno izašli da glasaju na izborima kada bi se oni održavali te sedmice, a kojih je sada čak tri četvrtine.

„Najveću nameru da glasaju pokazuju građani koji inkliniraju partijama u vlasti (94%), oni najmanje obrazovani (94%), oni koji veruju provladinim medijima (84%) i stariji od 65 godina (81%)“, navodi se u istraživanju.

Ceo tekst istraživanja dostupan je ovde.

I.K.

Prethodni članak

Reforma prostornog i urbanističkog planiranja u Republici Srbiji: uklanjanje „viška“ građana sa javnih rasprava i samog dokumenta sa sajtova institucija

U Albaniji se nastavljaju masovni protesti izazvani naglim skokom cena

Sledeći članak