Zaključke o dokumentu i preporuke za unapređenje ovog koncepta predstavili su Mirko Popović (Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu – RERI), Ana Graovac iz Nove planske prakse i Iva Čukić iz Ministarstva prostora.
Mirko Popović iz RERI-ja je u uvodnom delu izlaganja napomenuo da je razmatrani dokument, koji je na internet prezentaciji Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture (MGSI) objavljen 25. februara i na javnoj raspravi trebalo da bude do 21. marta u četvrtak nestao sa sajta. Popović je izneo sumnju da je u pitanju puka tehnička greška, potkrepljenu činjenicom da je koncept istovremeno nestao sa portala e-konsultacija, i to malo nakon najave konferencije za medije civilnog društva.
„Ako je to signal kako počinje digitalizacija prostornog i urbanističkog planiranja, onda je taj signal jako loš. Ako je neko u nadležnom ministarstvu shvatio da su u ovom procesu napravljeni neki propusti, smatramo da je bilo drugih načini da se javnost o tome obavesti od toga da koncept jednostavno nestane“, nedelju dana pre kraja javne rasprave o njemu, ocenio je Popović, dodavši da „Sada oni koji bi želeli da se informišu o ovom konceptu nemaju gde to da učine jer dokumenta više nema“.
Popović je konstatovao da Ministarstvo duguje objašnjenje javnosti , kao i da bi nadležni trebalo da konsultacije na ovu temu odlože do formiranja nove vlade, budući da, po njegovim rečima, vlada u tehničkom mandatu ne bi trebalo da predlaže suštinske promene politika kakve su predlagane „nestalim“ konceptom.
„Naš interes je pre svega da sistem urbanističkog i prostornog planiranja bude u skladu sa javnim interesom, da omogući učešće svih zainteresovanih aktera, dostupnost informacija; da unutar ovog sistema budu predviđeni mehanizmi za suzbijanje korupcije koja je uzela maha u urbanizmu i prostornom planiranju i da načelo stručnosti i poštovanja zakonitosti bude osnovno načelo u ovoj oblasti“, izjavio je Popović, konstatujući da se organizacije civilnog društva zalažu kako za reforme tako i za digitalizaciju postojećeg sistema planiranja. Predloženi koncept, međutim, od navedenih načela odstupa.
Popović je izložio kritici nedostatak transparentne analize postojećeg stanja koje bi dokument trebalo da sadrži. Neke od analiza koje nedostaju su analiza konflikta urbanih aktera, analiza nedostataka i problema prethodno uvedenog centralnog registra i nedostataka u sistemu odgovornosti. Nejasno je da li se MGSI konsultovalo sa drugim institucijama prilikom izrade koncepta, da li je dokument usklađen sa strateškim dokumentima, osnovna načela su „neobično“ formulisana, a tokom javne rasprave nije organizovan nijedan okrugli sto ni rasprava u kom bi bila uključena javnost, iako država nominalno prepoznaje njenu ulogu, izneseno je danas.
Programski direktor RERI-a je kritikovao trošenje administrativnih, finansijskih i društvenih resursa na nedovoljno utemeljene i nepotpuno sprovedene reforme, naglasivši da bi bilo neophodno da se uspostavi sistem odgovornosti za propuste u takvim aktivnostima.
Ana Graovac iz Nove planske prakse je konstatovala da među postojećim planskim dokumentima na različitim nivoima postoji i velika neusaglašenost u pogledu standarda izrade i (ne)digitalizovanosti, zbog čega postoji opravdana potreba za njihovim usaglašavanjem, ali i ocenila kao opasno i pogrešno reformu sistema planova posmatrati samo kroz potrebe digitalizacije, bez prethodne analize njihovog uticaja na prostor i njegove korisnike. Ako se uzme u obzir da se kroz planove formalizuju interesi dominantnih urbanih aktera, treba imati u vidu da je naše planiranje je dve decenije pod sve većim pritiskom privatnih interesa i politike u sprezi sa kapitalom, ukazala je Graovac.
Iva Čukić iz Ministarstva prostora se osvrnula na izostanak konsultacija sa stručnom i opštom javnošću u procesu izrade dokumenta i dalje minimiziranje zakonskog minimuma građanske participacije u procesima planiranja.
Prilikom izrade dokumenta su konsultovani predstavnici jedinica lokalne samouprave i imaoci javnih ovlašćenja, što je, kako je naglasila, u suprotnosti sa Zakonom o planskom sistemu Republike Srbije, prema kom je predlagač bio dužan da ovaj dokument otvori na uvid široj javnosti.
„Mi svedočimo brojnim primerima u kojima kapital i privatni interes vrše ogroman pritisak na gradove i prirodno okruženje, građani se organizuju, pokušavaju da spreče izgradnju i bore se za zaštitu životne sredine; takođe svedočimo brojnim primerima simulacije javnih rasprava“, podsetila je Čukić, navodeći kao svež primer „rovovsku borbu“ na javnoj sednici povodom nacrta za GUP NS. Po njenom mišljenju, predlog koncepta reformi dodatno smanjuje već nedovoljnu informisanost građana i onemogućava njihovo učešće u odlučivanju o prostoru.
Ovaj dokument, kako se izrazila, donosi jedno vrlo neprijatno iznenađenje, odnosno rešenje po kom će se ubuduće javne rasprave (kako piše u dokumentu) „fokusirati na ključna planska rešenja kao i na prigovore institucija koje konkretan planski dokument treba da sprovedu, organizacija civilnog društva, pravnih lica i građana koji imaju poseban interes za konkretan planskim dokument“, odnosno na toj teritoriji žive ili posluju, „jer se neograničenim pravom učešća pojedinaca u odnosu na sva pitanja i sve lokacije tokom konsultativnog procesa i javne rasprave sužava posvećenost ključnim prigovorima“.
Čukić se zapitala šta ovo rešenje znači za lokacije poput Kalemegdana, Makiša, Velikog ratnog ostrva ili Jadra, gde gotovo niko ne živi?
„Niko od nas ako na lokaciji živi ili ne radi neće moći da uputi primedbu na stvari koje ključno i krupno menjaju naše životno okruženje“, pojasnila je Čukić, ocenjujući da se predlogom degradira postojeći nivo učešća javnosti u donošenju planskih odluka. Ona je podsetila na to da istraživanja pokazuju da su građani zainteresovani za participaciju u urbamističkom i prostornom planiranju, ali da se ona mora razvijati, a ne suzbijati, što sporni dokument predlaže.
Govornici su se zahvalili i organizacijama koje su pomagale u pripremi komentara i analize, uključujući Beogradsku otvorenu školu, Društvo arhitekata Novog Sada, Tačku komunikacije i druge organizacije i stručnjake.
I.K.
