Već juče su, samo nekoliko sati nakon zatvaranja roka za podnošenje potpisa za izborne liste, mediji javili da su podneti prigovori na osnovu kojih se liste obaraju.
Tako je N1 javio da je izborna komisija Gradske opštine Novi Beograd odbila proglašenje izborne liste “Biramo Novi Beograd – Jelena Jerinić – Ivana Rokvić”, koju je za izbore za odbornike Skupštine GO Novi Beograd 11. maja podnela koalicija “Biramo Novi Beograd”, koju čine stranke članice nekadašnje koalicije Srbija protiv nasilja koje izlaze na predstojeće izbore. Juče je i Izborna komisija Gradske opštine Voždovac odbila proglašenje izborne liste „Biramo Voždovac“ i donela rešenje o odbacivanju izborne liste „Kreni-promeni“.
Neko se sa nama šali
U obrazloženju odluke izborne komisije Gradske opštine Novi Beograd navodi se da je Izborna komisija 13. maja primila prigovor jednog birača protiv rešenja kojim se proglašava izborna lista „Biramo Novi Beograd – Jelena Jerinić – Ivana Rokvić (Zeleno-levi front/Ne davimo Beograd, Narodni pokret Srbije, Demokratska stranka, Ekološki ustanak – Ćuta, Pokret slobodnih građana, Novo lice Srbije)“.
Kako prenosi N1, predlažući da Izborna komisija odbije proglašenje izborne liste, podnosilac prigovora naveo je da su na toj listi kandidati lica koja nemaju pravo da biraju i budu birana za odbornike na teritoriji Gradske opštine Novi Beograd i to Dejan Čukić i Goran Ljiljanić jer dana 3. jula 2023. godine nisu imali prebivalište na teritoriji Gradske opštine Novi Beograd, što je uslov za sve kandidate koji se nalaze na izbornim listama koje su podnete nakon 11. maja, kada je stupio na snagu Zakon o dopunama Zakona o jedinstvenom biračkom spisku.
Podsetimo, narodni poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o biračkom spisku prema kojima građani koji su promenili mesto prebivališta u periodu od 3. jula 2023. do 2. juna 2024. neće moći da glasaju na biračkom mestu novog prebivališta, već na onom pre promene.
Kako je ranije za N1 rekla Biljana Đorđević, kopredsednica Zeleno-levog fronta, izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku dogovorene između parlamentarnih grupa, u proceduru su ušle po hitnom postupku, kako bi mogle da se primene na izbore raspisane za 2. jun. Međutim, ove izmene se primenjuju na liste koje su predate nakon objavljivanja u Službenom glasniku, što u praksi znači da one liste koje su predate pre tog datuma, kao na primer liste Srpske napredne stranke, nisu predale liste po novim pravilima.
Sada se opozicione stranke suočavaju sa pravnom ali i političkom zavrzlamom – nije jasno da li ovaj zakon definiše samo biračko pravo ili i pravo za kandidovanje, već će o tome, najverovatnije morati da se izjasni Viši sud u Beogradu koji je nadležan za žalbe na obaranje prihvaćenih lista.
Istovremeno, na lokalnim izborima se javljaju liste čija imena podsećaju na neke druge liste. Tako na primer u Zemunu postoji lista „Dosta je bilo lopovuka, korupcije i pljačke“ čiji se nosilac preziva Radulović, kao i Saša Radulović. Postoji i lista „Pokrenimo-okrenimo“, koja asocira na pokret Kreni-promeni, kao i lista „Zemun protiv nasilja“ koja čini se treba da zbuni glasače da je u pitanju koalicija Srbija protiv nasilja iako nije.
Kampanja do sada pokazuje da je u toku ozbiljna politička kriza
Kako je navela Crta u svom izveštaju, prvi deo kampanje obeležilo je „već ustaljeno brisanje granice između države i vladajuće partije, te podele između dojučerašnjih saveznika iz proevropskog opozicionog bloka oko pitanja bojkota.“
U preliminarnom izveštaju se naglašava da izbore raspisane za 2. jun nije moguće posmatrati izolovano od činjenice da su usledili nakon teškog kompromitovanja decembarskog izjašnjavanja birača nelegalnim i nelegitimnim izbornim inženjeringom, odnosno masovnim migracijama glasača i manipulacijama biračkim spiskom, navodi se u Izveštaju Crte.
„Postoji osnovana skepsa i u odnosu na proces kandidovanja. Do 11. maja proglašeno je osam izbornih lista, a od 43 hiljade izjava podrške za kandidature, koliko su ukupno prikupile, čak tri četvrtine su overene u opštinskim upravama umesto kod javnih beležnika. Ta činjenica zabrinjava pošto su slučajevi falsifikovanja potpisa na ranijim izborima uglavnom bili povezani s opštinskim službama. Dodatnu sumnju produbljuje i činjenica da je za neke proglašene liste, a koje su svoje potpise overavale isključivo u opštinama, javnost saznala tek po predaji njihovih kandidatura“, navodi Crta.
Iako se biraju lokalni odbornici, teme od značaja za lokalnu zajednicu u kampanji su potisnute tzv. sudbinskim nacionalnim pitanjima koja potencira vladajuća većina, manipulišući istovremeno državnim obeležjima, resursima i funkcijama. Posmatrači Crte zabeležili su i pojačane pritiske na zaposlene u javnom sektoru, koji u toku radnog vremena iz drugih gradova dolaze u Beograd i učestvuju u aktivnostima vladajuće stranke, navodi se.
Kako navodi Crta, 91 odsto vremena u centralnim vestima televizija s nacionalnim dometom zauzimaju predstavnici partije na vlasti, a u retkim pojavljivanjima i pominjanjima opozicija je uglavnom prikazana u negativnom tonu. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i dalje je centralna figura u medijima i u kampanji Srpske napredne stranke.
„U vezi s dijalogom o izbornim uslovima koji se vodi pod okriljem Narodne skupštine, nejasno je da li će se rešenja koja iznedri odnositi i na izbore 2. juna ili su započeti razgovori zalog za dalju budućnost, a možda i samo dimna zavesa koja prikriva činjenicu da nadležne institucije nisu učinile ništa na utvrđivanju odgovornosti za kršenja zakona u prethodnom izbornom procesu“, navodi se u Izveštaju.
I.P.
