Krizu stanovanja koja već dugo pogađa EU je od početka pandemije koronavirusa pogoršalo nekoliko faktora, skreće pažnju Social Europe. Dramatično su porasli troškovi izgradnje i kamatne stope, a javna ulaganja se smanjila – sa tendencijom daljeg smanjivanja zbog novih mera štednje, usvojenih nedavno.
U protekle tri i po godine cene u građevinarstvu su se povećale za prosečno 26%, a u nekim zemljama i više. U Austriji, poznatoj po relativno dostupnom stanovanju, troškovi izgradnje suu istom periodu porasli za 35%.
Porasli su i troškovi zaduživanja. „Kamatna stopa Evropske centralne banke za glavne operacije refinansiranja je porasla sa od oko jedan posto, koliko je bila sredinom 2022. godine, na 4,5% u septembru 2023, na koliko se i zadržala“, piše Gerald Koesl. Kako dodaje, iako ECB planira smanjenje kamatnih stopa u bliskoj budućnosti, očekuje se da će one ipak ostati visoke u poređenju sa prethodnim godinama.
Samo 5-20% stanova u EU je ekonomski pristupačan „običnim ljudima“
„Istovremeno, u većini evropskih zemalja javna (kapitalna) ulaganja u izgradnju dostupnih stanova beleže nagli pad. Studija Evropske komisije procenila je već 2018. potrebu za investicijama u dostupno stanovanje širom Evrope na 57 milijardi eura, što je cifra koja će u narednim godinama verovatno samo rasti“, dodaje isti autor. (Kako smo ranije pisali, nove mere štednje će države članice ostaviti bez 100 milijardi evra godišnje.)
Ovi trendovi nepovoljno utiču na broj i udeo dostupnih stanova, koji ni pre pandemije nije bio na zavidnom nivou.
Kako apostrofira Koeasl, udeo dostupnih stanova za unajmljivanje na nacionalnim i regionalnim tržištima stanova varira u rasponu od više od 20 procenata u Holandiji, Danskoj i Austriji do ispod 5 posto u Italiji, Nemačkoj i Španiji i u većini zemalja je u opadanju. „Špekulativni bum u građevinarstvu nakon globalne finansijske krize podigao je cene zemljišta, i dodatno otežalo obezbeđivanje dostupnih zemljišta“, dodaje se na portalu Social Europe.
„Prema podacima Eurostata približno svako deseto evropsko domaćinstavo u gradovima je preopterećeno troškovima stanovanja i energije. Pored nepriuštivosti, mnogi se suočavaju sa nesigurnošću stanovanja: posebno oni koji privatno unajmljuju privatno su često i zaglavljeni u privremenim ugovorima, bez dugoročne sigurnosti zakupa“, konstatuje se.
Predizborni vapaj za progresivne stambene politike
Evropski izbori bi mogli da budu prelomna tačka nakon kojih bi evropske institucije mogle da se ozbiljnije pozabave reformulisanjem stambenih politika. Mogli bi, ali neće biti. Po svim istraživanjima na izborima ćemo svedoćiti daljem rastu krajnje desnice, koja umesto socijalnih programa biračima uspešno „prodaje“ ratne pokliče i mržnju prema ekonomskim migrantima, izbeglicama i susedima raznih vrsta.
Izbori su barem prilika da se deklarativno progresivni akteri ozbiljnije pozicioniraju prema pitanju stanovanja u svojim programima i predizbornim obećanjima.
Zato je Housing Europe (Evropska federacija javnog, kooperativnog i socijalnog stanovanja) u januaru objavila manifest u kom nabraja najvažnije aktuelne probleme kao i listu zahteva za kreatore politike. I mada implementacija većine stambenih politika zavisi od nacionalnih ili regionalnih kreatora politike, naglašava se da EU može postaviti pravi okvir i olakšati pristup finansijama.
„EU sama neće rešiti krizu dostupnosti, ali među mnogim zainteresovanim stranama postoji obnovljeni polet da stanovanje postavi na dnevni red za sledeći petogodišnji mandat. Uzmite deklaraciju iz Liježa, koju su u martu podržali svi ministri stambenog zbrinjavanja zemalja članica – prvi put u istoriji Unije da je takva deklaracija, koja poziva na evropski ‚novi dogovor‘ za dostupne i socijalne stanove, pokrenuta“, skreće pažnju Koesl.
Cilj tog dogovora je da se povećaju ulaganja u nova dostupna stanovanja i „zelenu“ obnovu postojećeg fonda. Komisija i Evropska investiciona banka su obećale da će obezbediti neophodna sredstva. Kako planiraju da ih jednom rukom daju, dok EK drugom rukom zavrće slavinu i uvode mere štednje koje će onemogućiti planirana ulaganja zemalja članica u socijalne i klimatske politike – biće „zanimljivo“ za gledanje.
I.K.
