Evropski parlament je, uprkos vapajima progresivnih aktera da mere štednje ubijaju javni sektor i radnike, a ne doprinose smanjenju inflacije dovoljno efikasno, krajem aprila glasao za nova fiskalna pravila.
Međunarodna unija sindikata IndustriAll skreće pažnju da će zbog novih pravila države članice EU morati da smanje svoje budžete za više od 100 milijardi evra godišnje od 2027. godine (ili da to „nadoknade sopstvenim sredstvima“). Još konkretnije:
„Nedostatak investicija koje donose ova nova fiskalna pravila, sprečiće evropsku sindikalnu politiku neophodnu za stvaranje kvalitetnih radnih mesta i povući zemlje članice dalje ka još jednoj nepotrebnoj recesiji, istovremeno ometajući EU da ispuni svoje socijalne i klimatske ciljeve“.
Fiskalna strogost je bila privremeno ukinuta
Evropska unija je zbog pandemije koronavirusa bila relaksirala fiskalna pravila, odnosno omogućila državama članicama veće zaduživanje radi ulaganja u zaštitu stanovništva i privrede. (Setimo se, kako smo pisali početkom 2020. i EU i mnoge nacionalne centralne banke i vlade su pokazivale spremnost da primene „mere bez presedana“ i aktiviraju mogućnosti ulaganja u zapušteni javni sektor da bi smanjili zdravstvenu krizu, ali i izbegli nemire i gubitak glasača. Na pandemiju se nadovezao rat u Ukrajini i energetska kriza, zbog kojih je „stezanje kaiša“ odlagano.
Prošle godine je, međutim, Evropska komisija najavila da će od početka 2024. početi sa uvođenjem strožih fiskalnih pravila, koje su u javnosti nazvane i novim ciklusom mera štednje. Kao jedan od argumenata za to je navođeno da je javni dug u EU tokom 2020. porastao na 90% BDP-a u 2020. zbog pandemije, a i 2022. ostao na 84%, dobrano iznad granica koje je EK spremna da toleriše.
Samo tri zemlje članice će moći da ulože dovoljno u pravednu zelenu tranziciju
Još konkretnije, IndustriAll ocenjuje da čak 90% EU zbog toga neće moći da dostigne ciljeve klimatskih i socijalnih politika.
„Smanjenje budžeta će sprečili većinu zemalja članica EU da ispune svoje ciljeve za ulaganja u škole, bolnice i stanovanje, pokazalo je istraživanje koje je Fondacija za novu ekonomiju radila za fond ETUC“, konstatuju iz IndustriAll.
„Ista studija pokazuje da će, sa novim pravilima, samo 3 države članice moći da izvrše neophodna zelena ulaganja kako bi ispunile klimatske ciljeve. Pravila rizikuju da ugroze pravednu tranziciju za radnike u regionima koji su najviše pogođeni zelenom tranzicijom“, ocenjuje se u saopštenju.
IndustriAll skreće pažnju na to da sama EK u svom Izveštaju o strateškom predviđanju za 2023. godinu navodi da ispunjenje ciljeva Zelenog dogovora (Green Deal) i REPowerEU plana zahteva dodatna ulaganja od oko 620 milijardi evra godišnje, sa dodatnih 92 milijarde evra potrebnih za ispunjavanje ciljeva Net-Zero Industri Acta tokom perioda 2023-2030. Nova pravila onemogućavaju ove investicije za većinu država članica. Unija sindikata skreće pažnju i na to da takav trend potkopava kompetitivnost EU, naročito imajući u vidu da Kina i SAD ulažu u „kritične industrije“.
Evropskoj uniji trebalu ekonomska pravila u skladu sa njenom socijalnom i klimatskom politikom, a ne povratak na štednju koja će loše uticati na živote i poslove hiljada radnika širom Evrope, naglašavaju iz IndustriAll. Evropskoj uniji je potreban trajni investicioni mehanizam na nivou EU sa kapacitetom da ispuni socijalne i zelene ciljeve i da finansira pravu evropsku radničku politiku, ocenjuju iz unije sindikata – što bi i za Balkan, koliko god bio zaglavljen u ulozi periferije i sada već i odlagališta zastarelih tehnologija, bila dobra vest, jer svako opadanje standarda života i radničkih prava na međunarodnoj sceni i naše standarde srozava dalje u blato.
I.K.
