Logor Štalag III A u Lukenvaldu, malog grada južno od Berlina, bio je jedan od prvih i najvećih logora u nacističkoj Nemačkoj. Kako objašnjavaju učesnici projekta „History from below“, ratni zarobljenici su igrali važnu ulogu u nacističkoj ekonomiji. Takva uloga namenjena im je znatno pre početka rata, zbog čega je nacistička Nemačka unapred razradila planove o formiranju sistema logora u kojima će kasnije iskorišćavati radnu snagu zarobljenih vojnika i civila.
„Štalag znači ‘glavni logor’. ‘Tri’ predstavlja berlinški vojni okrug, a oznaka ‘A’ činjenicu da je to bio prvi logor u okrugu“, govore učesnici projekta u kratkom filmu „Okamenjena sećanja“, koji su prošle godine snimili tokom posete lokaciji. Obični vojnici su nakon zarobljavanja upućivani u štalag logore, dok su oficiri smeštani u logore pod zajedničkim imenom oflag, da bi zatim bili upućivani na iscrpljujući prisilni rad u industrijskim postrojenjima i poljoprivrednim gazdinstvima u odgovarajućim okruzima. Za mnoge od njih to je bila poslednja destinacija na životnom putu.
„Ko će vas se setiti kada umrete? Hoće li neko posetiti vaš grob? Da li će neko reći vašu priču, ili ćete biti zaboravljeni?“, reči su kojima autori počinju film o logoru Štalag III A. Njihova je poruka da priče onih koji su prerano i nepravedno završili svoje živote daleko od domovine ne smeju ostati neispričane. Nedorečenost i zaborav je upravo ono što preti senima stradalih u Štalagu III A. Naime, iako u Lukenvaldu na mestu logora zasad postoji spomen-groblje, o zarobljenicima se malo zna, a postoji i opasnost da će njihovi grobovi zbog nebrige, nezainteresovanosti i slabog održavanja zemalja biti uklonjeni.
U Štalag III A smeštani su zarobljenici iz Poljske, Francuske, Holandije i drugih okupiranih zemalja. Prvi zarobljenici iz Jugoslavije ovde su stigli u maju 1941. godine, a kroz logor ih je prošlo nekoliko hiljada. Kroz logor je ukupno prošlo čak 200.000 ljudi, a logor je funkcionisao sve do aprila 1945. godine. Posmrtni ostaci ovde preminulih savezničkih vojnika premešteni su u matične zemlje, dok je u spomen-groblju poslednje počivalište našlo oko 4.000 sovjetskih vojnika i 95 jugoslovenskih ratnih zarobljenika.
Učesnici nemačko-srpskog projeka „History from below“ su prošle godine posetili groblje, očistili postojeće grobove i snimili film „Okamenjena sećanja“. U njemu pozivaju javnost da pomogne u tome da priče stradalih u Lukenvaldu ne ostanu neispričane, sa nadom da će im se javiti potomci žrtava, čiji spisak se može naći na sajtu http://historyfrombelow.org/.
„Možete li nam reći više o osobama iza tih imena? Znate li nekog ko je preživeo Štalag III A i da li možda imaju fotografije ili pisma koja bi mogla pomoći da se sazna više o istoriji ovog mesta“, pitaju se autori.
Projekat “History From Below” su pokrenuli INWOLE e.V. u Potsdamu/Nemačka i Omladinski centar CK13, Novi Sad/Srbija, a podržali ga EVZ fondacija i Ministarstvo za mlade, obrazovanje i sport (Brandenburg).
I.K.
