Na društvenim mrežama pojavila se vest o gašenju dečije redakcije Radio-televizije Srbije i smene njene urednice, Jelene Popadić Sumić. Po tom pitanju oglasili su se članovi Upravnog odbora RTS-a i radnice i radnici RTS-a iz sindikata SMER i kolektiva Naš pRoTeSt.
Spekuliše se da je za ove promene „kriva“ emisija „Važne stvari“ u kojoj je dečak koji je učestvovao izrazio svoj (pozitivan) stav o studentskim protestima.
Profesorka na Fakultetu političkih nauka, Aleksandra Krstić, podvlači da institucionalnog objašenjenja sa strane RTS-a još nije bilo, dok su se neki članovi Upravnog odbora oglašavali – što produbljuje konfuziju javnosti. Da li je u pitanju gašenje ili izmena određene strukture i kako će se to izvesti za sada je, dakle, sasvim neizvesno.
RTS mora da ima dečiji program
„Ono što moram da napomenem je da Radio-televizija Srbije ima po zakonu institucionalnu autonomiju da utvrdi sama svoj koncept i da odredi programski sadržaj, ali u skladu sa zakonom. Dakle, Zakon o javnim medijskim servisuma nalaže da RTS kao javni medijski servis mora da ispoštuje funkciju zadovoljavanja potreba u informisanju svih delova društva bez diskriminacije, pa i dela stanovništva u koje spadaju deca i omladina. Jasno je naznačeno u zakonu da RTS mora da ima primeren dečiji program koji će biti na kvalitetan način produciran i proizveden, i da zadovolji jednu od osnovnih funkcija koju ima, a to je upravo izveštavanje u interesu javnosti i nediskriminatorno obaveštavanje i informisanje javnosti“, objašnjava Krstić.
Bez obzira na pozadinu odluka vezanih za dečiji program RTS-a, Krstić napominje da javni medijski servis ima obavezu da na transparentan način informiše javnost o tome šta se dešava, zato što je on javno dobro i finansira se novcem građana Srbije.
„RTS je previše važan kao institucija, javni medijski servis, koji ne može da se poredi ni sa jednim drugim elektronskim medijem koji postoji u Srbiji i on ima određene obaveze koje mora da ispunjava prema građanima koji plaćaju njegovo finansiranje“, ističe Krstić.
Ubrzane odluke nakon imenovanja novog rukovodstva
Profesorka uviđa da je ovo jedna od promena koje se ubrzano dešavaju nakon imenovanja novog rukovodstva RTS-a i da će se u narednih mesec-dva verovatno desiti još neke prmene o kojima će se tek saznati – ili uopšte neće.
Ako je iza promena u dečijem programu politička odluka, obračun ili osveta, Krstić smatra da to šalje veoma loš signal, isti kakav je poslat i univerzitetima širom zemlje. Tako nešto otvara put još većim obračunima sa urednicima ili delovima medijske kuće koji su iskazivali bilo kakvu podršku studentima i građanima u protestu.
„Mene bi više od svega zanimalo da vidim reformu informativnog programa RTS-a, ali u smislu da se informativni program RTS-a transformiše u domenu poštovanja zakonskih odrebi, a to znači pravovremeno, istinito, potpuno, tačno i balansirano izveštavanje sa pluralizmom ideja i mišljenja koje mi trenutno ne vidimo na Radio-televiziji Srbije, osim u nekim minornim delovima tog programa“, ističe Krstić.
Profesorka podseća da je RTS otpustio urednike sa Radio Beograda koji su imali veoma kvalitetan medijski sadržaj, te da ćemo u narednom periodu zasigurno videti još neke promene.
„Na kraju krajeva vidite da je RTS-u praktično to omogućeno, jer se država jako potrudila da praktično nemate institucije koje bi trebalo da se time pozabave, a to je Regulatorno telo za elektronske medije, koje, moram da kažem, ima jako veliku uticaj i presudnu ulogu u raspisivanju konkursa za nove članove Upravnog odbora i Programskog saveta, koji su najvažnije dve institucije u samoj Radio-televiziji Srbije“, navodi Krstić.
A.G.A.
