Slovenački Zakon o uređenju tržišta rada privukao je pažnju regionalne javnosti. Kako ste ranije mogli da čitate na Mašini, jedna od mera Zakona podrazumeva da će radnici stariji od 58 godina, ili oni sa najmanje 35 godina radnog staža, moći će da biraju između produženog vikenda, slobodnog petka, ili skraćenog radnog dana od šest sati.
Mera skraćenog radnog vremena, tzv. mera „80/90/100“, primenjivaće se od 1. januara 2026. godine, što je u skladu sa početkom primene penzijske reforme.
„Zakon o uređenju tržišta rada je „blizanac“ penzijske reforme. Zakon donosi više novina na tržištu rada, kao što je, na primer, značajno povećanje naknada za nezaposlene, koje su u Sloveniji bile zamrznute još od 2012. godine i nisu se uvećavale; zatim pooštravamo regulaciju agencijskog rada; povećavamo dozvoljeni broj sati rada za penzionere i slično“, za Mašinu navodi Luka Mesec, ministar rada i potpredsednik Vlade Slovenije
Ipak, Mesec zapaža da je kako u Sloveniji tako i u inostranstvu, najviše pažnje privukla je mera „80-90-100“.
„Suština i cilj ove mere jeste skraćivanje radnog vremena za starije radnike. Radnik stariji od 58 godina ili onaj koji ima najmanje 35 godina penzijskog staža moći će da se dogovori sa poslodavcem – uz obostranu saglasnost – da radi 80% radnog vremena, prima 90% plate (od koje se plaćaju svi porezi i doprinosi), dok se za potrebe penzijskog i invalidskog osiguranja računa kao da su uplaćeni doprinosi u punom, 100% iznosu. To znači da uključenje u ovu meru neće uticati na osnovicu za obračun penzije“, navodi Mesec i dodaje da ova mera služi da olakša starijim radnicima duže ostajanje u radnoj aktivnosti, što pozitivno utiče i na njihovu materijalnu sigurnost i, pre svega, na njihovo zdravlje.
Postepen prelazak u penziju
Mesec ističe da, ako pogledamo širu sliku, zajedno sa penzijskom reformom, smisao i cilj ove mere jeste drugačiji način prelaska u penziju od onoga na koji smo do sada navikli.
„Ranije je važilo da nakon 40 godina rada dolazi određeni datum kada se čovek penzioniše. Priča je u tom slučaju crno-bela – do jednog dana radiš, od tog dana više ne radiš. Ovim konceptom (i drugim podsticajima za rad starijih) želimo – onima koji to naravno žele – da omogućimo postepeno penzionisanje“, navodi Mesec.
Nekoliko godina pre penzije radno vreme se može skratiti; po navršenih 40 godina staža, radnici uz platu dobijaju i 40 odsto penzije kao podsticaj ukoliko odluče da nastave da rade; oni koji se u potpunosti penzionišu mogu, kao penzioneri, raditi do 85 sati mesečno i na godišnjem nivou zaraditi do 12 minimalnih plata.
„Drugim rečima: slovenačko društvo stari, a u okviru penzijske reforme tražili smo mere kojima bismo omogućili i podstakli ljude da rade nešto duže. Skraćeno radno vreme za starije deo je tog paketa“, kaže Mesec.
Sledeći koraci
Na pitanje koji su naredni planovi ako se ove mere pokažu uspešnim, Mesec naglašava da je kraće radno vreme jedno od njihovih programskih usmerenja.
„Osmočasovno radno vreme se nije menjalo već čitav vek, dok su tehnologija i produktivnost napredovale eksponencijalno. Sa novom tehnologijom, rad izvan osmočasovnog radnog dana preselio se i u naše spavaće sobe i privatne živote – u Sloveniji to rešavamo zakonom o pravu na isključenje, koji je usvojen prošle godine. U izmenama Zakona o radnim odnosima, gde smo uredili pravo na isključenje, predložili smo i mogućnosti (dobrovoljnog!) prelaska na šestčasovno ili četvorodnevno radno vreme, jer važeća zakonodavstva to ne omogućavaju dovoljno efikasno (čak ni poslodavcima koji bi to želeli)“, navodi Mesec i dodaje da studije, podaci i primeri iz prakse pokazuju da je kraće radno vreme blagotvorno i efikasno – radnici su zdraviji, a preduzeća posluju bolje.
„Zato je nužno razmišljati o skraćivanju radnog vremena i osmišljavati promene, jer je to osnovni aspekt razvoja radnog i socijalnog standarda“, zaključuje Mesec.
Referendum nije usmeren protiv Zakona
Podsetimo, ono što odlaže aktualizaciju ovih mera jeste referendumska inicijativa Sindikata prekorgraničnih radnika (Sindikat obmejnih delavcev), odnosno radnika koji žive u Sloveniji, ali svakodnevno ili redovno putuju preko granice da rade u drugoj zemlji.
Prema njihovim tvrdnjama, novi zakon smanjuje naknade za nezaposlenost za prekogranične radnike koji izgube posao u inostranstvu.
„To znači da prekogranični radnik koji izgubi posao u inostranstvu treba da dobije nadoknadu u istom iznosu kao i domaći radnik“, napisao je sindikat prilikom podnošenja inicijative Narodnoj skupštini.
Luka Mesec za Mašinu ističe da najavljena referendumska inicijativa nije usmerena protiv ove mere, već protiv novog određivanja naknada za nezaposlene.
„Do sada su radnici koji žive u Sloveniji, a rade, na primer, u Austriji, imali znatno višu naknadu. Predlog zakona to menja: opšta naknada za nezaposlenost povećava se sa najviše 653 evra mesečno na najviše 1,2 puta minimalne plate (ove godine bi to značilo oko 1115 evra mesečno), ali se istovremeno ukida posebno pravilo za radnike koji rade u inostranstvu. Tome se protive inicijatori referenduma. U kontaktu smo sa sindikatom, problem rešavamo i verujem da do referenduma neće doći“, za Mašinu navodi Mesec.
A.G.A.
