„Mislim da je izjava Obradovića kompromitujuća, kako za njega i političku formaciju kojoj pripada, tako i za ljude koje očigledno pokušava da inspiriše na cenzuru i autocenzuru. On ih potcenjuje, misli da nisu dostojni istine i pravde. Čak je bizarno kompromitujuća i za dobar deo nove globalne krajnje desnice, jer se ista, u hegemoniji manipulacija korporativnih medija i oligarhijskih PR mašinerija, sve više opravdano poziva na ‘istinu’ a u rečenom pasusu udžbenika nema ničeg drugog do jednostavne, svakom razumljive, objektivne istine“, kaže za Mašinu Nebojša Milikić, kulturni radnik i producent, istraživač i aktivista, član inicijative Ne rehabilitaciji i organizacije ReEX, koje su posvećene borbi protiv istorijskog negacionizma i revizionizma.
Ovom izjavom Milikić je reagovao na zahtev Dveri da se iz udžbenika istorije uklone lekcije koje je predsednik ove stranke označio kao „skandaloznu propagandu homoseksualizma i transrodnosti maloletnim licima“, tvrdeći i da se u njima krše Ustav i zakoni Republike Srbije i koriste lažni podaci. Podsetimo, Obradović je pozvao roditelje učenika osmog razreda da pocepaju stranu iz udžbenika na kojoj se nalazi kratki pasus o LGBT društvenim pokretima.
U pomenutom tekstu stoji da su LGBT društveni pokreti oni „društveni pokreti čiji se aktivisti i aktivistkinje zalažu za poboljšanje položaja lezbejki, gej osoba, biseksualaca i transrodnih osoba (otuda skraćenica LGBT), koje su često društveno izložene veoma široko rasprostranjenoj diskriminaciji“. Pored teksta se nalazi slika zastave duginih boja pored koje piše: „Zastava duginih boja, poznata kao zastava LGBT ponosa, simbol je LGBT društvenih pokreta“.
Objašnjavajući društveni položaj gej i trans osoba, Milikić povlači paralelu između njihovog i životnog iskustva hrišćanskih svetaca:
„Da ne pominjemo da ničiji životi danas ne podsećaju više na muke, iskušenja, praktično na žitija hrišćanskih svetaca i svetica od homoseksualnih i trans osoba u neprijateljski raspoloženom okruženju“, budući da su obe grupe primorane da skrivaju i potiskuju svoja osećanja i uverenja, te zbog njih, kako kaže, izložene nasilju, preziru, „prevaspitavanju“ i odricanjima. To nam, kaže, pokazuje svaki crkveni kalendar:
„Ali to Obradović ne čita, i nije ni preporučljivo za njega, može, daleko bilo, kao profesor književnosti i da prepozna analogije u nekom od žitija i predloži SPC-u i cepanje tih stranica, biće ih dosta“.
Član inicijative Ne rehabilitaciji ocenjuje da je u srži zahteva Dveri „tužno i ružno“ manipulisanje neznanjem i strahom od seksualnih i ljudskih sloboda, strahom za koji kaže da je objektivno prisutan u našem društvu, a sistemski indukovan repatrijarhalizacijom društva koja je, kako ocenjuje, bila neophodna za uspešnu tranziciju u kapitalizam, tj. privatizaciju, periferizaciju i oligarhizaciju privrede.
„Društveno sankcionisano seksualno oslobođenje može izazvati i nečije nepoverenje i strah, ali političar koji se na to oslanja i time manipuliše nije prijatelj ljudi koje pokušava da zastrašuje i time potiskuje i prikriva ključne probleme društva izloženog strukturnom nasilju perifernog kapitalizma – u kom Obradović učestvuje kao marioneta jedne od kapitalističkih frakcija“, zaključuje Nebojša Milikić.
Kako smo već pisali, na aktivnosti Dveri je reagovala i ko-autorka jednog od udžbenika, Sanja Petrović Todosijević, koja je ocenila da je u toku jedna vrsta linča u kojoj je ugrožena bezbednost autora i autorki, te podsetila na to da su „Ustavom ove zemlje, bez obzira na sve probleme o kojima bismo mogli da govorimo, zagarantovana određena ljudska prava“, koja bi trebalo da i gej i transrodnim osobama garantuju ravnopravan tretman u društvu.
I.K.
