„Grupa odredbi nacrta Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su privukle vašu pažnju mogu se po mom mišljenju svrstati u tri kategorije“, kaže za Mašinu advokat, bivši ministar, i prvi poverenik za informacije od javnog značaja Republike Srbije.
„U prvoj su izmene za koje se može reći da su logično, čak prilično odocnelo usklađivanje odredbi KZ sa drugim ranije izvršenim promenama u pravnom sistemu. U drugoj su odredbe za koje se u nacrtu zakona nudi bar na prvi pogled logično, prihvatljivo obrazloženje ali koje su po mom mišljenju ipak prilično diskutabilne. U trećoj su odredbe koje smatram najblaže rečeno veoma problematičnim i mislim da bi njihovim usvajanjem KZ ne bi dobio na kvalitetu već bi naprotiv u naš i inače zabrinjavajuće nekonzistentan pravni poredak uneli dodatnu dozu pravne nesigurnosti“, konstatuje Šabić za naš portal.
Podsetimo, Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika je od pre nekoliko dana dostupan na sajtu Ministarstva pravde. Pisali smo o izmenama i dopunama KZ-a koje se odnose na odavanje tajnih podataka, one koje se odnose na brisanje Člana 136 – iznuđivanje iskaza, te o članu kojim se kriminalizuje delo Objavljivanje materijala kojima se savetuje izvršenje krivičnog dela.
Usklađivanje KZ sa Zakonom o tajnosti podataka je korisno ako se budu poštovale odredbe potonjeg o uslovima, nadležnosti i proceduri za klasifikovanje tajnih podataka
U prvoj od tri kategorije u koje Šabić svrstava ove izmene nalaze se, kako kaže, one koje podrazumevaju promene naziva i jezičke intervencije u čl.315 KZ (špijunaža) koji će se zvati odavanje tajnih podataka kao i brisanje čl.316 (odavanje državne tajne), čl.369 (odavanje službene tajne) i čl.415 (odavanje vojne tajne). Predlagač ove izmene obrazlaže potrebom za usklađivanjem KZ-a sa Zakonom o tajnosti podataka.
„S tim u vezi podsetiću da smo Zakon o tajnosti podataka koji je utvrdio novu nomenklaturu tajnih podataka (interno, poverljivo, strogo poverljivo, državna tajna) i tako prestanak postojanja ‚službene‘ i ‚vojne‘ tajne dobili još daleke 2009. a one su figurirale još 15 godina u pravnom poretku! Usklađivanje sa Zakonom o tajnosti može naravno biti korisno, ali uz uslov da se poštuju njegove odredbe o uslovima, nadležnosti i proceduri za klasifikovanje tajnih podataka što na žalost najčešće nije slučaj“, komentariše bivši poverenik.
Kod nas su česte zloupotrebe i prekoračenja ovlašćenja
U drugoj grupi su one koje predviđaju brisanje odredbi čl.136. Podsetimo, reč je o članu koji kriminalizuje upotrebu sile, pretnju ili drugog nedopuštenog sredstva ili nedopuštenog načina za iznuđivanje iskaza od strane službenog lica.
Obrazloženje koje se daje je da je isto delo sadržano i u odredbama čl.137 KZ, pa je suvišno i izaziva nepotrebne dileme u praksi, navodi Šabić. Kako komentariše:
„Istina je da se službeno lice, sila, pretnja ili drugi nedopušten način kao i namera odnosno cilj da se iznudi iskaz navode u oba člana. Ali u čl.137 , koji se zadržava postoji i kvalifikativ koga u članu u koji žele da brišu nema – ‚veliki bol ili teške patnje‘. To bi moglo da upućuje na zaključak da primena nedopuštenog načina od strane službenog lica u cilju iznuđivanja iskaza ako ne nanose‚ veliki bol ili teške patnje‘ nije više kriminalizovana. A to, pogotovo u našoj konkretnoj situaciji čestih zloupotreba i prekoračenja ovlašćenja nikako ne bi smela biti intencija“.
Šta je to „svesno pristupanje materijalu“, i kakvom?
U trećoj grupi su, konstatuje naš sagovornik, odredbe novog krivičnog dela čl.434a, za koje kaže da su nejasne i fluidne, te da u slučaju usvajanja mogu biti ozbiljan izvor pravne nesigurnosti i ugrožavanja ljudskih prava.
Podsetimo Član 434a glasi:
(1) Ko putem sredstava informacionih tehnologija ili na drugi način učini dostupnim materijal koji sadrži informacije kojima se daju saveti u cilju izvršenja krivičnog dela, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine.
(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i lice koje vrši posredovanje u pristupanju materijala iz stava 1. ovog člana.
(3) Ko pomoću sredstava informacionih tehnologija svesno pristupi materijalu iz stava 1. ovog člana, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.
(4) Materijalom iz stava 1. ovog člana smatra se svaki materijal koji zvučno ili vizuelno sadrži uputstva ili savete za upotrebu sredstava izvršenja krivičnog dela ili predmeta nastalih izvršenjem krivičnog dela.
(5) Materijal iz stava 1. ovog člana oduzeće se.
„Očito je da je ovaj član artikulisan na način koji je sa stanovišta pravila nomotehnike ali i jezičkih i logičkih pravila krajnje problematičan i otvara mnogo dilema i pitanja, od kojih su neka gotovo tragikomična. Šta su to informacije ‚kojima se daju saveti ili uputstva‘? Ko je u tom kontekstu ‚posrednik‘? Šta je to ‚svaki materijal koji sadrži uputstva i savete‘? Šta je ‚svesno pristupanje‘ materijalu?“, nabraja Šabić. Kako dodaje:
„Da li se, bez šale, objavljivanje na internetu i svesno čitanje sudske presude u kojoj se u obrazloženju opisuje specifičan način izvršenja nekog krivičnog dela uklapa u ovako definisane radnje izvršenja dela? Da li se to može reći za romane npr. Edgara Alana Poa ili Agate Kristi?“
Podsetimo, javna rasprava o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika održaće se od 1. oktobra do 1. novembra 2024. godine.
I.K.
