„Rekli su da će zadržati osnovni oblik iznuđivanja iskaza i da su uvažili komentare struke da to nije identično kao zlostavljanje i mučenje“, kaže za Mašinu Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom.
Kako naglašava, to je izuzetno bitno jer bi, da je ovo delo izbrisano iz Krivičnog zakonika, došlo do prekida postupaka u kojima se okrivljeni terete upravo za iznuđivanje iskaza. „Postoje vrlo osetljivi slučajevi koji su u toku“, komentariše Golubović i dodaje da „Treba biti pažljiv sa svim tim krivičnim delima koja se sada brišu jer se postavlja pitanje šta bi bilo s onima koji se procesuiraju“.
Brisanje iznuđivanja iskaza je izazvalo veliku bojazan da će policija ubuduće moći da primenjuje silu kada traži priznanje, i to slobodno i bez posledica. „Zamislite sve aktiviste koji su uhapšeni na nekom protestu, ovakav zakon ih ostavlja bez adekvatne zaštite njihovih prava; neko bi mogao da ih muči kako bi priznali delo koje nisu počinili, a prekomerna sila za iznuđivanje bila bi detektovana tek ukoliko bi privedeni aktivista bio do te mere fizički izubijan da su tragovi nanetog bola vidljivi ili tragovi duševne patnje dokazivi”, stoji u tekstu peticije koju je pokrenuo Kreni-Promeni.
Predlagač je brisanje argumentovao pre svega time da je isto delo definisao drugim članom KZ-a, koji kriminalizuje zlostavljanje i mučenje. Kako ste mogli da čitate na Mašini, naši sagovornici su pojasnili da po njihovom stručnom sudu delo u drugom članu nije identično sa onim koje se briše. Kako je pojasnila Milena Vasić iz Yucoma, kada je reč o argumentu da se Srbija ovim usklađivala sa preporukom UN komiteta za prevenciju torture, on je stajao samo delimično jer se radilo o selektivnoj primeni.
„Preporuka UN komiteta Srbiji da svoju definiciju zlostavljanja i mučenja uskladi sa Konvencijom UN protiv mučenja i drugih nehumanih i ponižavajućih kazni u postupaka je data još 2008. godine. Mi to nismo uradili – ali smo postupili po preporuci da se obriše iznuđivanje iskaza kao posebno krivično delo koje je već sadržano u delu Zlostavljanje i mučenje, Član 137, u Stavu 2“, izjavila je za Mašinu Vasić.
Ministarstvo raspoloženo da usvoji primedbe
Poslednja sednica u okviru javne rasprave o nekoliko srodnih zakona održana je u Beogradu, 30. oktobra. Prisustvovao joj je veliki broj predstavnika pravosuđa. Za razliku od toka sednica održanih u Nišu i Novom Sadu, sednica u Beogradu je protekla u znaku pomirljivosti Ministarstva pravde
„Rekli su da će predloge razmotriti. Nije bilo apsolutno nikakvog odbijanja, nego je odgovor na svaki argument bio isti – da će se on razmotriti“, kaže za Mašinu Katarina Golubović, predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava – Yucom.
Veći deo rasprave bio je posvećen Zakonu o krivičnom postupku, koji je privukao manju pažnju ostatka civilnog društva, nego Krivičnom zakoniku. „Stav advokatske komore jeste da ne bi ni trebalo menjati KZ, a i od strane predstavnika pravosuđa, na primer Vrhovnog suda, su se mogle čuti primedbe“, konstatuje Golubović.
A zloupotrebe u javnim nabavkama?
„Za javne nabavke je dobijeno objašnjenje kako je potrebno razgraničiti krivično delo od prekršaja koji su definisani Zakonom o javnim nabavkama“, kaže Golubović. „Međutim, i dalje struka postavlja zahtev da se cenzus (od 5 miliona dinara) briše. Meni se čini da ima naznaka da će i to biti usvojeno jer nije iskazana najviša politička volja u vezi sa ovim članom, nego je to pripisano zahtevu javnog tužilaštva“.
„Ako bi se, pak, taj cenzus stvarno nametnuo, onda bi se svi postupci koji su se vodili a ispod su tih pet miliona zapravo obustavili“, naglašava Golubović.
I.K.
