Ministarstvo rada se ne bavi visinom minimalca, a čime se onda bavi?

Iako su pregovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu u toku, Ministarstvo rada i ministar Starović, se tim povodom ne oglašavaju. Šta nam to govori o pregovorima oko visine zarada i stanju radnih prava u Srbiji?

Pregovori o visini minimalne zarade za sledeću godinu su u toku. Ipak, za razliku od nekih prethodnih godina ta tema je sada daleko manje prisutna u javnosti. Svakako značajan deo pažnje javnosti, s pravom, odlazi na borbu protiv velikih rudarskih projekata širom Srbije, možemo kriviti i toplotni talas i period odmora. Međutim, sva je prilika da više niko ne veruje u socijalni dijalog čiji bi nosilac trebao da bude Socijalno-ekonomski savet u okviru koga bi predstavnici poslodavaca, Vlade i reprezentativnih sindikata trebalo da donesu odluku o visini minimalca.

Sudeći po izjavama i onih koji učestvuju u radu SES-a, u socijalni dijalog ni oni sami više ne veruju. Početak pregovora, prethodnog četvrtka, su svojim saopštenjima ispratili samo sindikati dok se Unija poslodavaca i predstavnici Vlade nisu oglašavali. Moglo se očekivati neko saopštenje iz Ministarstva rada, međutim to se nije desilo.

Šta radi Ministarstvo rada?

Starović na obеlеžavanju 110. godišnjicе od Cеrskе bitkе; Starović na obеlеžavanju 103. godišnjicе od smrti kralja Pеtra I Oslobodioca; Obеlеžavanjе 219. godišnjicе od boja na Ivankovcu; Obеlеžavanjе 83. godišnjicе od zločina na Tеrazijama.

Ovo su glavni naslovi na sajtu Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Naravno, komemoracije spadaju u domen rada ministra Nemanje Starovića i možemo reći da je lepo što se država seća slavnih predaka, ali šta je sa živima? Izgleda da za ministra Starovića nisu bitne muke radnica i radnika koji žive od minimalca, niti svih onih koji jedva preživljavaju sa platama koje su nešto iznad iznosa minimalne zarade. Nema osvrta na to što se trenutno pregovara o visini minimalne zarade za sledeću godinu niti na to da najniže zarade treba da budu izuzetak a ne pravilo za više stotina hiljada ljudi u Srbiji.

Nivo ignorisanja pitanja rada, radnih prava i materijalnog položaja ljudi u Srbiji koji se može videti u ministarstvu zaduženom za ta pitanja je zaista impozantan. Ipak, za one koji su pratili rad prethodnog ministra rada, Nikole Selakovića, ovo nije za čuđenje već predstavlja nastavak iste politike. Naime, nije bilo ni teško pratiti aktivnosti ministra Selakovića pošto ih u domenu rada nije ni bilo, pa će tako ostati upamćen jedino kao ministar rada koga su bezuspešno predstavnici političkih organizacija i sindikata pokušavali da „pronađu“ kao ministra rada.

Sasvim je očigledno da je politika i prethodne i ove Vlade, koju je u Ministarstvu rada sprovodio Selaković i sada uspešno nastavlja Starović, potpuno, možemo reći za sada i uspešno, izbacivanje pitanja rada iz političkog života.

Osim što će pojedini predstavnici opozicionih stranaka povremeno skrenuti pažnju na pogibije radnika, na loše uslove rada u nekim kompanijama ili niske zarade, stvarnog političkog dijaloga ili borbe oko boljeg položaja radnica i radnika nema. Vlast se uspešno krije iza socijalnog dijaloga, koji čak i da je ikada realno zaživeo, više nema ko ni da dovede u pitanje. Sindikati koji su godinama pokušavali da pregovaju su time i oslabljeni, dok druge sindikalne centrale nisu dovoljno velike kako bi učinile značajnije promene. Političke organizacije koje bi žele promene u ovom segmentu su slabe i izmorene neprekidnim izbornim ciklusima. U takvoj situaciji je Srpska napredna stranka, koja faktički kontroliše sve poluge vlasti, povukla i poslednje poteze potpunog negiranja oblasti rada iz delovanja ministarstva koje je za to zaduženo.

Ono što vlast poručuje ovakvim delovanjem prethodnog i sadašnjeg ministra rada jeste da niti moraju, niti žele da sa predstavnicima radničkog i sindikalnog pokreta pregovaraju o visini zarada i radnim uslovima. Pregovaraće samo sa velikim kompanijama kojima s ponosom mogu reći da u Srbiji pitanja rada nisu nikakvo političko pitanje te da u slobodno mogu da se ponašaju kako im je volja, što mnoge kompanije uspešno koriste.

Radnicama i radnicima ostaje da im, a ko drugi nego predsednik Vučić, odredi kolika će biti minimalna zarada što, uprkos svojim ingerencijama radi godinama. Zato je važno da se svi oni koji žele boljitak za zaposlene u Srbiji što pre pitanja rada vrate u polje političke borbe.

Prethodni članak

Širom Srbije restrikcije vode, gubici na mreži i do 50%

Zašto se rađa manje dece: nije sve u parama, ima nešto i u prirodi i društvu

Sledeći članak