Više od polovine mladih kaže da je demokratija najbolji oblik vladavine (53,9 posto).
U prošlogodišnjem upitniku, koji je rađen u aprilu i maju 2025. godine, u vreme blokade fakulteta i masovnih protesta izazvanih tragedijom u Novom Sadu, zabeležen je veliki skok pozitivnog stava o demokratiji, sa 39 posto na 59,9 posto, navodi se u ovogodišnjem Alternativnom izveštaju.
Iako je procenat ove godine nešto niži, istraživači objašnjavaju da pozitivan stav prema demokratiji ostaje na znatno višem nivou nego ranijih godina, što bi se, smatraju, moglo pripisati dugoročnom efektu promena koje su nastale u toku 2025. godine.
Budući da deo javnosti studentskom pokretu neretko zamera iznošenje određenih konzervativnih stavova, podaci o demokratizaciji mladih iz izveštaja KOMS-a, kaže Anica Stamenković iz omladinske organizacije Okular iz Ćićevca, pokazuju da demokratizacija nije nužno isto što i ideološko svrstavanje.
„Studentski pokret ne mora da bude progresivan ili liberalan u svakom svom stavu da bi imao demokratski efekat, a definitivno ga i ima. Mislim da je važno napraviti razliku između toga kakve političke i društvene stavove studenti pojedinačno zastupaju i načina na koji su se organizovali”, navodi ona.
Kaže da se mogu kritikovati određeni konzervativni ili nacionalistički stavovi koji su se pojavili u delu pokreta, ali se istovremeno mora priznati da je način organizovanja studenata u blokadi imao snažan demokratski potencijal.
„Zahtevi za odgovornošću institucija, insistiranje na transparentnosti, kolektivno donošenje odluka, uključivanje velikog broja ljudi u proces odlučivanja – jesu isključivo demokratske prakse.”
Novinar Uglješa Surdučki, takođe, ukazuje na to da su ovi podaci pokazatelj toga da je studentski pokret, bez obzira na različite stavove i ideološko opredeljenje imao snažan uticaj da se među mladima poveća podrška demokratskom sistemu i direktnom učešću u procesu donošenja odluka.
To što se povećava broj mladih koji demokratiju vide kao najbolji oblik vladavine, a smanjuje broj onih koji žele jakog vođu, Stamenković tumači kao promenu odnosa mladih prema političkoj moći.
Ne znači, dodaje, da su se svi studenti ideološki opredelili ili da pokret ima jedinstvenu ideologiju, već znači da su mladi počeli da vrednuju mogućnost da učestvuju u političkom životu i da se pitaju.
„Ja tu vidim, možda, najvažniju stvar, a to je da demokratizacija mladih ne mora da znači da će oni svi početi da misle isto. Naprotiv, zdrava demokratija podrazumeva da ljudi mogu da imaju veoma različite, pa i konzervativne stavove, ali da istovremeno insistiraju na institucijama, odgovornosti, izboru i mogućnosti da se njihov glas čuje”, zaključuje ona.
Model direktne demokratije koji je razvijen kroz studentsku pobunu imao je, smatra Surdučki, širi uticaj na društvo.
„Mladi u ovom slučaju nisu samo posmatrači sa strane, već neposredno učestvuju u procesu donošenja odluka i to vrlo bitnim. Taj način organizovanja preneo se i na druge društvene grupe, s obzirom na to da su se građani organizovali u zborove koju funkcionišu po istom modelu”, zaključuje on.
Studentski pokret pokazao da zajednica može da bude politički subjekt
Procenat mladih koji veruju da je Srbiji potreban jak vođa se u prethodne dve godine, poredeći sa prethodnim periodom, skoro prepolovio.
Pre tri godine je više od 60 posto mladih smatralo da je Srbiji potreban jak vođa i lider koga će narod slediti, dok je prošle godine takav stav zauzelo 33 posto mladih, a ove godine skoro 40 posto.
Iako je procenat veći nego prethodne godine, kada su trajale studentske blokade i protesti bili učestaliji, autori istraživanja navode da je efekat promene iz prošle godine i dalje veoma vidljiv.
Objašnjavaju da je pre 2025. godine, uglavnom manje od 30 posto mladih tvrdilo da Srbiji nije potreban jak vođa, dok je sada taj procenat više od 45 posto.
Studentski protesti i model direktne demokratije kojim se služe su, smatra novinar Uglješa Surdučki, sigurno imali izuzetan uticaj na to da mladi u Srbiji smatraju da im nije potreban jak vođa.
„Sam studentki pokret ne funkcioniše na način da postoji jedna osoba na čelu i centralističkim donošenjem odluka. Studenti su od početka organizovani kroz plenume gde svi koji žele mogu da učestvuju i ta praksa je ostala. Zato ne čudi promena stava mladih”, navodi on.
Foto: Mašina
Godinama unazad smo, kaže Anica Stamenković, imali političku kulturu u kojoj je važilo da jedan čovek može „magično” da rešava sve probleme, dok su institucije bile u drugom planu.
Studentski pokret je, navodi, ponudio drugačiji model time što je insistirao na kolektivnom odlučivanju, kroz plenume i sistem horizontalne organizacije.
„Mladi su kroz proteste mogli da iskuse da je moguće organizovati se i donositi odluke bez jedna osoba bude centar čitavog procesa. Pokret je praktično pokazao da zajednica može da bude politički subjekt”, zaključuje naša sagovornica.
Zbog toga, dodaje, pad podrške ideji jakog vođe nije slučajan, budući da su, kako kaže, mladi kroz studentski pokret videli da demokratija nije nešto apstraktno jer su je iskusili.
„Na taj način su se protesti i proširili širom Srbije, okupili ogroman broj ljudi i iskustvo zajedničkog organizovanja nije ostalo ograničeno na nekoliko ljudi, što, mislim, da je situacija sa određenim političkim opcijama”, navodi Stamenković.
Koje vrednosti su mladima važne?
Kao i prošle godine, mladi su istakli da im je, kada je reč o vrednostima, najvažnije odsustvo korupcije, zatim pravda i vladavina prava, kao i lična sloboda.
Zaštita životne sredine ponovo je visoko ocenjena, dok je vrednost političkog pluralizma dobila manju ocenu nego 2025, ali i dalje znatno veću nego ranijih godina. Vrednosti pripadnosti naciji i religiji i dalje su manje važne mladima od drugih vrednosnih kategorija, navodi se u izveštaju.
Mašina je juče pisala i o tome da su mladi kao najveći problem u društvu naveli visoke troškove života, a o tome je za nas govorila i generalna sekretarka KOMS-a Milica Borjanić.
D.S.
