Danas je školska slava. Umesto svetosavske akademije i recitala posvećenim prosvetiteljima, studentkinje i studenti Univerziteta u Beogradu, zajedno sa srednjoškolcima, organizuju protest.
Kako bi drugačije i obeležili današnji dan, kada je profesorka Jelena Kleut dobila otkaz, kao i mnogi profesori Državnog univerziteta u Novom Pazaru, kada policija isteruje studente iz zgrada fakulteta na poziv dekana, kada se uvodi SPIRI sistem na visokoškolske ustanove ne bi li im se deo po deo oduzela sva autonomija? Današnji dan posvećen je svim problemima u obrazovanju sa kojima se suočavamo i tome kako zaista može biti bolje.
Pisanje ovakvog teksta isprva se učinilo sasvim redundantno – očigledno je da je obrazovanje u Srbiji, kako je to neki student ovekovečio na transparentu: „zadnja rupa na svirali“. Ali onda se narodu obratio Đuro Macut.
Povodom Dana Svetog Save, Macut je istakao da je neophodno obnoviti koncept nacionalnih interesa u obrazovanju i unaprediti sistem kroz dijalog i zajedništvo u akademskoj zajednici, piše Insajder. Nije obrazovanje u problemu, već nacionalno obrazovanje!
Nacionalno obrazovanje, nacionalni udžbenici, nacionalni fakulteti, a nastavničke plate – parohijske.
Ako je obrazovanje očigledno toliko u nacionalnom interesu, kako bi bilo da se nastavnicima obezbede neke nacionalne plate? Prosvetari se godinama bore samo da bi dobili platu za život, a i dalje je nemaju.
Od 1. januara cena rada u obrazovanju povećana je za 5,1 odsto. Početna plata nastavnika sa sedmim stepenom stručne spreme (koja će biti isplaćena u februaru) iznosiće 111.515 dinara, prenosi Danas.
Poslednji obračun Centra za politike emancipacije iz septembra 2025. pokazuje da plata za život iznosi 150.670 dinara. To je plata koja je dovoljna da pokrije osnovne socijalne i egzistencijalne potrebe radnika ili radnice i njihovih porodica, baš onako kako minimalnu zaradu opisuju i naš Zakon o radu i standardi Međunarodne organizacije rada.
Prema podacima iz Zakona o budžetu i Finansijskog plana Ministarstva prosvete za 2026. godinu, realni rast ulaganja u obrazovanje iznosi 10,9%, što je primetan pad u odnosu na godinu dana ranije. U 2025. godini izdvajanja za obrazovanje iznosila su oko 3,2% BDP-a, dok je prosek Evropske unije 4,6% BDP-a, saopštava Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS).
Najveći deo sredstava odlazi na plate u osnovnim i srednjim školama, dok se kapitalna ulaganja u srednjem obrazovanju procenjuju na oko 1,7% rashoda. S druge strane, oko četvrtine ukupnog finansiranja obrazovanja čine izvanbudžetski prihodi – sopstveni prihodi institucija, donacije, EU fondovi i tzv. „roditeljski dinar“.
UNSS posebno ističe da se roditeljski dinar, koji je zakonski neregulisan i dobrovoljan, projektuje na visokom nivou, što u praksi znači da Ministarstvo deo rashoda prebacuje na roditelje. Projekcija za 2026. godinu iznosi 4,43 milijarde dinara, što implicira prihod od gotovo 19.550 dinara po učeniku u srednjem obrazovanju, ocenjuje UNSS.
Nacionalni interes ili politička kontrola
Kako je Macut sam istakao, neophodno je uvesti koncept „nacionalnih interesa“ u obrazovanje. Šta to uopšte znači?
Studentkinje i studenti Ekonomskog fakulteta istakli su da se fakulteti više ne posmatraju kao prostori kritičke misli i dijaloga, već kao institucije koje moraju biti pod „direktnom političkom kontrolom“. Jedan od najslikovitijih primera jeste uvođenje SPIRI sistema na visokoškolske ustanove, kojim Ministarstva finansija preuzima kontrolu nad sredstvima fakulteta.
„Ova praksa ne predstavlja unapređenje upravljanja, već instrument pritiska i disciplinovanja, kojim se finansijska zavisnost koristi kao sredstvo političkog uticaja“, zaključuju ekonomisti.
Fakulteti kao istureno odeljenje policije i vojske
Dalje, ne zaboravimo Fakultet srpskih studija u Nišu, koji je nastao promenom statusa i izdvajanjem departmana za istoriju, za srbistiku i za ruski jezik i književnost iz sastava Filozofskog fakulteta, protiv čega su bili i profesori i studenti i uprava Filozofskog fakulteta u Nišu.
I tu se govorilo o nacionalnim interesima.
„Polazeći od vizije da grad Niš postane vodeći nacionalni centar za humanističke i identitetske nauke, u vremenima u kojima je neophodno institucionalno osnaživati značaj nacionalne kulture, jezika, istorije, bezbednosti i kolektivnog pamćenja, Grad Niš je pokrenuo inicijativu za osnivanje Fakulteta srpskih studija“, navodi se u obrazloženju predloga odluke Vlade, pisali smo na Mašini.
Potreba za nacionalnim obrazovanjem naročito je istaknuta u jugoistočnom delu Srbije, navodi se u predlogu odluke i dodaje da je to slučaj zbog „multietničnosti i različitih istorijskih uticaja na ovom području“. Iz tog razloga, ovaj region predstavlja jedno od ključnih područja u kojem se oblikuje budućnost Srbije u smislu očuvanja kulturnog i nacionalnog identita, navodi se u predlogu.
Osnivanje ovog fakulteta je neodložno u Nišu, kako se navodi, jer ovaj grad ima izuzetan geopolitički značaj, ali se suočava sa „ozbiljnim demografskim, kulturnim, bezbednosnim i identitetskim izazovima“.
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu, Rastislav Dinić, za Mašinu je ranije istakao da je nastanak ovog fakulteta deo kažnjavanja neposlušne akademske zajednice i formiranje sopstvene „lojalističke“ akademske zajednice.
„Ta rečenica o multietničnosti i priča o geopolitici i ,demografskim i identitetskim’ izazovima na jugu Srbije, čime se insinuira da je multietničnost problem, a da su žitelji juga Srbije koji nisu Srbi, na neki način pretnja ili problem za Srbiju, te da ovaj novi fakultet treba da služi kao neka kasarna ili policijska stanica koja bi onda uterivala srpstvo neposlušnim ,manjincima’ – tako naprednjaci vide fakultet i obrazovanje, kao produženu ruku ministarstva sile, kao istureno odeljenje policije ili vojske“, naveo je Dinić.
Osim što, kako su zapazili članovi i članice Pobunjenog univerziteta, služi i kao policijska stanica kada tome blagoslov daju dekani poput Alanovića i Drida.
Sa druge strane, Macut je danas uočio da su „podele u akademskoj zajednici štetne“ i da je „unošenje nemira u akademsku zajednicu pogrešno“.
Šta to zapravo znači pisali smo na Mašini.
Kozmetičke mere umesto temeljnih reformi
Da su reforme u obrazovanju potrebne niko ne spori.
Studentkinje i studenti Ekonomskog fakulteta u Beogradu su povodom školskog praznika istakli da su potrebne reforme koje prevazilaze kozmetičke – poput predloženog skraćivanja časova na 30 minuta bez sveobuhvatne promene nastavnog plana i programa. Ovakva mera samo dalje urušava i obesmišljava obrazovanje, smatraju budući ekonomisti i dodaju da pored nedostatka ulaganja u modernizaciju obrazovanja i unapređivanje položaja profesora i studenata, ne smemo zanemariti i bezbednost učenika i nastavnika u zgradama koje nisu renovirane decenijama, ili su renovirane a sa njih otpadaju plafoni i fasade.
