„Ušli su zajedno u lift, gde joj je prišao s leđa i krvnički počeo da je davi. Lana je zamalo ostala bez svesti, ali je nastavila da se brani. Napad je trajao celih šest spratova vožnje liftom. Kada je prestao, nasilnik joj je oteo telefon i pobegao,“ navode studenti u blokadi više različitih fakulteta. Napadač je bio bez maske u zgradi pod video – nadzorom, a lokacija telefona pronađena je preko aplikacije Find my iPhone, ali napadač već četiri dana nije.
Studenti navode da policija nije ušla u kuću na koju je telefon pokazivao, uz obrazloženje da „ne može noću da ulazi u nasumičnu kuću“. Ističu da se snimci sigurnosnih kamera odlažu, upravnik zgrade se ne javlja, a odgovornost se prebacuje.
Maja Milošević iz Autonomnog ženskog centra (AŽC) navodi za Mašinu da je bezbednost žena drugorazredna tema u ovoj državi.
„Iako trenutno ne možemo da znamo da li je reč o rodno motivisanom napadu, situacija koja se desila studentkinji iz Novog Sada predstavlja situaciju kojom se žene zastrašuju godinama.“
Kako navodi Milošević, bezbednost žena nikada nije bila prioritet, ali sve učestalija i intenzivnija eskalacija brutalnog nasilja u ovom društvu govori da je reč o ozbiljnim sistemskim propustima za koje će biti potrebno dosta vremena i energije da se poprave.
„Kada govorimo o nasilju prema ženama, najčešće kažemo da nasilje žene dožive od strane bliske osobe. Međutim, iako to nije reč i u ovom slučaju, on ne treba da bude ocenjen kao manje značajan. Žene su češće učene da strepe od situacija sličnih ovoj, a objašnjenje da je reč o napadaču koji je ‚hteo da je ubije ili siluje‘ izaziva dodatan strah i potencijalno ostvarenje tih strepnji“, ističe Milošević.
Iz FemPlatza navode da kao i uvek osuđuju svaki oblik nasilja prema ženama, ali iako trenutno nemamo dovoljno informacija za ovaj specifičan slučaj možemo da vidimo da studentkinja istog trenutka nije dobila podršku koja je potrebna.
Prema podacima FemPlatz-a, organizacija je tokom ove godine zabeležila 50 slučajeva nasilja nad studentkinjama, zborankama i aktivistkinjama, u kontekstu slobode okupljanja.
Janjić navodi da se žene tokom prijavljivanja nasilja susreću i sa neprimerenim komentarima, ali da uzrok neprijavljivanja nije samo pojedinačni tretman već i šire nepoverenje u institucije, odnosno strah da neće dobiti adekvatnu podršku i zaštitu i da nasilnik neće biti procesuiran:
„Nasilje u Srbiji nije normalizovano koliko izostaje adekvatan odgovor institucija koje vodi jednom opštem normalizovanju nasilja u sistemu.“
„U tom smislu je to jedan kontinuiran problem u Srbiji, da se na nasilje ne odgovara na vreme, kada se nasilje prijavi prođe mnogo vremena i ne postupi se u skladu sa svim procedurama i sve to zapravo utiče na žene ne samo da ne dobiju pravdu već i da ne prijavljuju zato što nemaju poverenja“, navodi Biljana Janjić iz FemPlatza.
Studenti se pitaju zašto se ovaj slučaj vodi kao razbojništvo, ako je žrtvi inspektor rekao da ovo nije bila krađa, već je napadač probao da je ubije ili siluje. Napominju da oni neće ćutati dok se žene guše u liftovima, a institucije traže izgovore i da neće prihvatiti državu u kojoj žrtve ostaju same, a nasilnici slobodno hodaju ulicama.
Proteklih godinu dana svedoci smo sve izraženije normalizacije nasilja, gde je u javnom prostoru sve prisutniji govor mržnje i etiketiranje, a sudski sporovi protiv nasilja nad građanima tokom protesta se odlažu ili se napadači pomiluju.
Posebno uznemirava tretman s kojim se suočavaju žene koje su doživele nasilje. Institucije svojim postupcima češće nego ne zanemaruju rodni aspekt slučaja, kao u scenariju studentkinje sa Medicinskog fakulteta. Ne samo da je pretrpela nasilje, nego se uprkos navodima policijskog službenika da je bila žrtva pokušaja ubistva ili silovanja, njen slučaj za sada vodi kao razbojništvo.
Nasilje nad ženama ostavlja fizičke i psihičke posledice, a kada se pojedinac ne može osloniti na institucije radi zaštite u društvu se ne može stvoriti siguran prostor za žrtve nasilja.
Na ovaj problem osvrće se i Milošević iz AŽC navodeći da mi i dalje ne znamo tačno šta sve stoji iza ovog događaja, niti znamo zbog čega napadač i dalje nije uhvaćen: „Ponekada deluje da se u raznoraznim procedurama i pravilima izgubi suština, a to je – zaštita od svake vrste nasilja.“
M.P.
