U zajedničkom saopštenju ženskih organizacija, inicijativa i aktivistkinja se navodi da je danas „istorijski datum viševekovne ženske borbe koju danas nastavljamo, i prekretnica u razumevanju porodičnog nasilja u društvu. Zahvaljujući ovom zakonu, porodično nasilje više nije bilo privatna stvar već gorući društveni problem. Žene koje trpe nasilje, od tada su mogle da očekuju zaštitu države i društva.“
U prethodnih dvadeset godina, usledile su i druge izmene u zakonodavstvu: Porodični zakon prvi put uvodi mere zaštite od nasilja u porodici, Krivični zakonik od 2005. predviđa strože kazne za seksualne delikte, od 2009. godine Krivični zakonik prepoznaje zabranu približavanja i komunikacije sa žrtvom, usvojen je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici iz 2016. godine, a krivična dela proganjanje i polno uznemiravanje stupili su na snagu 2017. godine, navodi se u saopštenju.
Aktivistkinje podsećaju na činjenicu da je definisanje nasilja u porodici kao krivičnog dela „rezultat istrajne i zajedničke borbe žena u politici, aktivizmu, akademiji, i drugim poljima delovanja. Promena zakona rezultat je decenijskog rada ženskih organizacija na SOS telefonima u pružanju besplatne psihološke i pravne podrške ženama žrtvama nasilja, a koji država ni danas ne prepoznaje.“
Ženske organizacije i aktivistkinje u okviru kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ javnosti skreću pažnju na ovaj važan istorijski datum, i, kao i pre dvadeset godina, ističu da je borba protiv rodno zasnovanog nasilja i dalje u fokusu ženskog pokreta u Srbiji. Podsećamo da je feministička politika neophodna za bolju budućnost celog društva, navodi se u saopštenju.
I.P.
