U Srbiji je za dva dana registrovano više od 800 požara širom Borskog, Šumadijskog, Rasinskog, Topličkog i Jablaničkog okruga. Zvanično je zabeleženo da su u tom periodu izgorela 162 stambena objekta. Međutim, plamenom je bilo zahvaćeno i na hiljade hektara oranica, šuma, pašnjaka, voćnjaka i vinograda. Samim tim i mnoga životinjska staništa.
Upravo povod za ovu priču se javlja nakon pomisli o uništenim ekosistemima, ali i tome kako je pomahnitala vatra uništila staništa jedne životinjske vrste – ptica.
Sagovornik Mašine je ornitolog Milan Ružić iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, organizacije koja već decenijama unazad radi na očuvanju i zaštiti ugroženih vrsta ptica na teritoriji ove države.
Crna budućnost
Na početku razgovora Ružić napominje da i dalje nije posetio regije zahvaćene požarima, te da ne može sa sigurnošću da kaže kako su isti počeli. Međutim, ono što sigurno može da tvrdi je da će te slike biti sve učestalije, odnosno da je to naša, nažalost, crna budućnost.
„Zbog klimatskih promena, odnosno manjka padavina, suve vegetacije ali i nemara običnog čoveka, bojim se da će požari biti sve učestaliji i da će biti sa sve većim posledicama. Da se razumemo, ne postoji ni jedan kutak planete Zemlje koji nije pogođen klimatskim promenama. Međutim, Balkansko poluostrvo je jedno od najgore pogođenih delova i to mi vrlo jasno empirijski vidimo i na terenu. Zime su sve blaže, odnosno ima sve manje snega, generalno sve manje padavina koje su još i nepravilno raspoređene tokom godine. Ne možemo više reći da imamo jasnu podeljenost na četiri godišnja doba. Sve je vrlo neobično, nepredvidivo. A ono što je prirodi neophodno jeste upravo predvidljivost. Živi svet mora to da ima kako bi mogao da organizuje svoje postajanje“, započinje Ružić.
Kako kaže, neke vrste u takvim situacijama se mogu lakše prilagoditi, dok neke nemaju te kapacitete, te samim tim i nestaju.
„Srednja godišnja temperatura u Srbiji je sada veća od dva stepena. U naučnim krugovima se tvrdi da promene od jednog stepena izazivaju kataklizme. U ovakvim okolnostima dolazi do bržeg isparenja vode, do isušivanja tla. To onda dovodi do manjka vode u biljkama, što dovodi do slabljenja vitalnosti biljaka, do sušenja šuma, naposletku i do češtih pojava oluja i poplava. Pa potom da smanjenja prinosa, pa onda dolazi do povećanja cena hrane, pa onda do mnogo većih šteta po ljudskoj infrastrukturi, naposletku i životima. I tu dolazimo do jednog začaranog kruga čije posledice više ne možemo da zaustavimo, već moramo da ih nekako ublažimo. Jednostavno, mi od prirode živimo, i ako ona nije u dobrom stanju, čovek će vrlo brzo nestati“, smatra Ružić.
Ptice kao indikatori
Ružić objašnjava, kada je u pitanju njegova specijalnost, da su ptice izuzetni indikatori kada se priča o uticaju klimatskih promena na prirodu. Kako kaže, već sada su na teritoriji Srbije uočljive strašne promene.
„Pojedine vrste ptica koje su se ranije redovno gnezdile u Srbiji, kao što su šljukarice, sad postaju nomadske. Recimo, 2023. godine smo imali malo vlažnije proleće, pa nam je sabljarka bila relativno brojna, odnosno brojnija nego inače. Ona je počela da živi na oranicama, a nije je bilo u prirodnim staništima, gde bismo je očekivali. Onda se dogode prošla i sadašnja godina i ona gotovo u potpunosti nestane. Zašto? Nije bilo dovljno vode, plitke bare koje njoj odgovaraju su nestajale, te je i ona nestala. S druge strane, nagle letnje oluje unište sva gnezda od roda i orlova, ili prosto povrede preveliki broj jedinki“, rekao je sagovornik Mašine, te dodaje da takvih primera ima na pretek.
Takođe, on ukazuje i da se po ponašanju drugih vrsta može uočiti da nešto nije u redu, poput toga da ptice više ne odlaze na seobe.
„Bele rode sve češće ostaju. Brojne vrste čaplji, koje su do pre 15 godina odlazile, više nemaju potrebu da idu. Prosto, više nije dovoljno hladno ovde, pa se te ptice nekako i snađu za hranu, pa ostaju. Sve to jako loše utiče na njihove populacije. Veoma mali broj tih vrsta će da profitira od ovih promena, a mnogo više njih će stradati, zato što se ne mogu adaptirati. Sve ove nagle poplave i suše dovode do manjka hrane, što dovodi do manje produktivnosti te samim tim neke vrste ne mogu da ostave potomstvo, ili je to potomstvo znatno manje ili je manje vitalno. I onda populacija opada“, ukazuje Ružić.
Ljudski faktor: U svakoj čorbi mirođija
Ljudska veza sa prirodom je jasna. Ono što pak nije je činjenica da isti ti ljudi prečesto štete prirodi. Ukratko, umesto da pomažu, odmažu. Umesto da spašavaju, uništavaju.
Kada je u pitanju Srbija, Ružić napominje da oni koji odlučuju o zaštiti životne sredine uglavnom donose katastrofalne odluke koje samo pogoršavaju celu situaciju. Kao primer navodi organizaciju gradova u državi.
„U eri klimatskih promena u Srbiji se masovno izdaju građevinske dozvole za objekte koji imaju nula metara kvadratnog zelene površine. Mi se gušimo od toplotnih talasa, imamo 40 ili 60 tropskih noći u toku godine, manjak vode, a onda pravimo infrastrukturu na vodoizvorištima. Gradimo zgrade u zonama nacionalnih parkova, širimo divlje deponije te ne možemo da rešimo osnovne komunalne probleme. Žalimo se da nema dovoljno vode, a sve otpadne vode nam idu u reke. U Vojvodini imamo nekoliko opština koje imaju između jednog i pet promila pošumljenosti. Evropski zlatni standard za kvalitet života u nekom okruženju mora biti između 20 i 30 procenata pod šumskom vegetacijom. Nijedna životinska vrsta nije toliko glupa kao čovek, odnosno nijedna ne uništava osnovne resurse od kojih treba da živi“, izjavio je Ružić.
S druge strane, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije je obelodanilo da je krajem marta pronađeno pet mrtvih belorepana koji su, ispostavilo se, otrovani. Početkom aprila nastradao je i mladi orao krstaš od strujnog udara na dalekovodu. Prošle godine je pronađeno više od 800 mrtvih ptica na oranicama vojvođanskog sela Nakovo kod Kikinde, kao i 19 uginulih srna. Kako su stručnjaci tada rekli, takva scena je predstavljala najveći pomor ptica u ovom delu Evrope. Uzrok? Trovanje.
Ružić napominje da i usled brojnih prijave njegove organizacije – ali i građana – nadležnim institucijama, reagovanja su ili prespora ili ih uopšte i nema. Kako kaže, em su institucije kilave, em nemaju kapacitete kako bi odreagovale.
„Kada neko upuca vetrušku ili otruje orla, to je ozbiljno krivično delo, a naš sistem je trom i nepouzdan. Ni sami građani nemaju dovoljno poverenja u te institucije i to je ogroman problem“, smatra Ružić.
Upitan zašto ljudi u Srbiji ubijaju ptice, a samim tim i prirodu, Ružić navodi dva razloga – neznanje i obest.
„Prosečan građanin Srbije ima jako nisku svest o bilo čemu što nije njegova lična korist. Na primer, neko ima vikendici, mrzi ga da pokosi travu pa poprska totalom sve oko sebe. Taj neko je time uništio svu vegetaciju oko sebe, a koja je nekom jedini dom. Neko je stavio hranilicu za ptice, a vi gađate kamenjem iz zabave. A onda imate ljude koje iz obesti truju životinje i tih primera ima previše. Životinje ubijaju iz nužde, odnosno nagona za očuvanje, a čovek iz dosade i pukog zla. Ljudi koji nemaju empatije, ljudi koji ne razumeju svet oko sebe, oni neće ništa čuvati. Ako bilo šta loše radimo kao ljudska zajednica, uvek prvi pate oni najosetljivi slojevi društva. Tako je i u prirodi. Ako mi trujemo njive, ako uništavamo šume i reke, patiće prvo najugroženije vrste. Dakle, neće najviše patiti gradski golub, pacov ili bubašvaba, već orao krstaš“, ukazuje sagovornik Mašine.
Najugroženije vrste
Kada su u pitanju najugroženije vrste ptica u Srbiji, Ružić situaciju opisuje činjenicom da orlova krstaša ima tek toliko da se oni mogu istrebiti za dva dana. Velika droplja, koja je najugroženija, može se eliminisati za nekoliko sati.
„U Srbiji nema više gnežđenje velike droplje, ostale su samo ženke, povremeno se jave neki mužjaci, ali ta situacija je neodrživa. Mi sad možemo samo da prisustvujemo periodu kako nešto nestaje, bez da smo dovoljno uradili da to sprečimo. Koraci koji su vođeni u poslednjih 12 godina, kad je velika droplja u pitanju, bili su elementarno pogrešni. I znalo se kako je trebalo raditi, ali nažalost tu se struka ne pita, pita se politika“, rekao je Ružić.
Kada su u pitanju orlovi krstaši, kako kaže, populacija u Vojvodini, odnosno Srbiji, je oporavlja. Međutim, Ružić napominje da se oporavlja pre svega zahvaljujući ogromnim naporima njegove organizacije, ali i zahvaljujući prilivu ptica iz drugih država, gde se ulaže ozbiljan novac u to. Dodatni problem, kako kaže, predstavlja i krivolov.
„Iskreno da budem, više su uradili ljudi u Mađarskoj za nacionalnu pticu Srbiji, nego mi. Ovde su orlovi upucavani i trovani, te su im rušena gnezda. Mi kao građani nastojimo to da sprečimo, uz neku minimalnu pomać institucija. I donekle to i uspevamo, te su i pomaci ogromni. Godine 2016. bio je jedan par na teritoriji čitave države, ove godine ih ima 19“, ističe Ružić.
Ružić apeluje na građane, prvenstveno zbog nedavnih požara, da ne budu neodgovorni. Takođe, poziva sve ljude da se na bilo koji način uključe u rad njegove organizacije. Kako kaže, njihova delatnost je takođe da edukuju građane, bilo putem radionica ili izleta koje organizuju. Napominje da Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije organizuje radne akcije, tokom kojih se sadi drveće, čiste deponije, hrane životinje tokom zime. Takođe, apeluje na građane, prvenstveno zbog nedavnih požara, da ne budu neodgovorni.
„Poenta je da svi moramo da se uključimo u očuvavanju nečega što je važno za sve nas, za ovu našu zajednicu“, zaključuje Ružić.
M.B.
