Svetska meteorološka organizacija se u svom najnovijem biltenu o kvalitetu vazduha i klimi posebno fokusirala na požare. Izveštaj analizira globalne i regionalne koncentracije zagađenja česticama i njihove štetne efekte na zdravlje i useve u 2023. godini, prenosi Health Policy Watch.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, zagađenje spoljašnjeg vazduha uzrokuje više od četiri miliona prevremenih smrti godišnje, uz visoke ekonomske i ekološke troškove.
„Klimatske promene i kvalitet vazduha ne mogu se tretirati odvojeno. One su međusobno povezane i moraju se zajednički rešavati“, rekla je zamenica generalnog sekretara Svetske meteorološke organizacije.
Kako navodi HPW, sitne čestice, ili PM2.5, predstavljaju glavnu zdravstvenu pretnju kada je u pitanju zagađenje vazduha. Ove mikroskopske čestice su oko 30 puta manje od ljudske dlake, mogu prodreti duboko u pluća i ući u krvotok, a one dolaze iz sagorevanja fosilnih goriva, požara, vozila, gradilišta i peska koji vetar nanosi iz pustinja.
Fokus SMO-a na požare usklađen je sa novim istraživanjima koja ističu opasnosti od dima požara. Nedavne studije sugerišu da dim od požara može biti štetniji od drugih oblika zagađenja vazduha, potencijalno povećavajući rizik od demencije, raka, srčanih udara, komplikacija u trudnoći, moždanih udara i poremećaja pažnje, prenosi HPW.
Kako se navodi u izveštaju, tokom 2023. godine, požari u Kanadi spalili su rekordnu površinu, sedam puta veću od proseka iz perioda 1990-2013. Dim od ovih požara proširio se preko Sjedinjenih Država i stigao do Evrope, dok je dim od požara u Alžiru prešao Atlantik i stigao do Latinske Amerike, što pokazuje globalni karakter ove pretnje.
Kako klimatske promene intenziviraju sezone požara širom sveta, zdravstveni rizici od dima iz požara povećavaju se na globalnom nivou, navodi se u izveštaju SMO.
Naučnici kažu da dim od požara sadrži otrovnu mešavinu hemikalija koja utiče ne samo na kvalitet vazduha i zdravlje, već i oštećuje biljke, ekosisteme i useve – i dovodi do većih emisija ugljenika, a time i do više gasova sa efektom staklene bašte u atmosferi, prenosi HPW.
U prvih osam meseci 2024. godine zabeležen je nastavak ovih trendova, sa intenzivnim vrućinama i upornim sušama koje podstiču rizik od šumskih požara i zagađenja vazduha, upozorava se u Izveštaju.
Ne palite strnjiku
Opasnosti od zagađenja vazduha prevazilaze samo ljudsko zdravlje. Zagađivači kao što su azot i sumpor koji se talože na površini Zemlje ugrožavaju ekosisteme i poljoprivredu.
Ovi zagađivači smanjuju vitalne mogućnosti ekosistema, uključujući čistu vodu i biodiverzitet, piše u Izveštaju: „Visoke koncentracije čestica mogu blokirati sunčevu svetlost i ometati apsorpciju ugljen-dioksida u biljkama. U jako zagađenim oblastima Indije i Kine, eksperimentalni dokazi pokazuju da je taloženje čestica smanjilo prinose useva do 15 odsto“. Neke poljoprivredne prakse u Centralnoj Africi, Kini, Indiji, Pakistanu i jugoistočnoj Aziji — regionima koji su najviše pogođeni uticajem zagađenja na poljoprivredu — značajno doprinose zagađenju česticama. Ove prakse uključuju spaljivanje strnjike, upotrebu đubriva i pesticida, obradu zemljišta, žetvu i upravljanje stajnjakom.
Slične prakse postoje i kod nas, iako su zakonski regulisane i zabranjene. Iako se paljenje strnjike često vidi kao najlakši način da se njiva regeneriše od žetvenih ostataka, odnosno da se sa nje uklone ostaci useva – slama i kukuruzovina, stručnjaci tvrde da time degradira struktura i zemljišna mikroflora.
Mediji prenose da je tokom 2018. godine u Srbiji zapaljen poljoprivredni otpad na površini većoj od 500.000 hektara, dok je 2022. godine zabeleženo oko 15.000 požara na otvorenom.
Ovaj trend je u ogromnom porastu, samo ove godine do juna meseca bilo je preko 12.000 požara na otvorenom, dok je u toku dve nedelje avgusta zabeleženo skoro 900 požara na otvorenom prostoru.
Srbiji je prema procenama potrebno 9.000 vatrogasaca, a trenutno ih ima oko 3.500.
I.P.
