„Odgovori nemačke vlade su odraz njene nove politike zatvaranja očiju pred sve većom erozijom demokratije, vladavine prava i zaštite životne sredine u Srbiji. Geopolitika i interesi nemačke automobilske industrije očigledno imaju prednost nad pravima pogođenih ljudi u srpskom jadarskom kraju, koji godinama izlaze na ulice da protestuju protiv posledica industrijskog iskopavanja litijuma u svojoj domovini i kojima se preti i proganjani su zbog zalaganja protiv prvog iskopavanja litijuma u naseljenim mestima“, komentariše Cornelia Mohring, poslanica nemačke stranke Die Linke (Levica) u saveznom parlamentu i predsedavajuća Die Linke u Odboru za ekonomsku saradnju i razvoj.
Nekoliko saveznih poslanica i poslanika nemačke stranke Levica je Vladi Nemačke uputilo upitnik o eksploataciji litijuma u Srbiji. Poslanice Cornelia Möhring, Dr. Gregor Gysi i Susanne Hennig-Wellsow su odgovore na svoja pitanja dobile krajem novembra. Odgovore i komentare je početkom decembra ekskluzivno objavio časopis Die Welt, a sada ih možete čitati i u Mašini.
Die Welt: Šolc je izjavio da stanovništvo u Jadru može da se osloni na nemačke vlasti
Poslanice i poslanici iz stranke Die Linke su u upitu konstatovali da su 19. jula 2024. godine nemački savezni kancelar Olaf Scholz, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i potpredsednik Evropske komisije Maroš Šefčovič u Beogradu potpisali „Sporazum o strateškom partnerstvu za održive sirovine, lanac vrednosti baterija i električna vozila“. Ovaj sporazum između ostalog predviđa moguću eksploataciju litija u dolini Jadar u zapadnoj Srbiji od strane kompanije Rio Tinto, navode.
Kako za Mašinu skreću pažnju iz nemačke Levice, nemački kancelar Šolc je tokom posete Beogradu 19. jula rekao: „Radi se o tome da se rudarstvo odvija po najvišim mogućim postojećim standardima u pogledu zaštite životne sredine i biodiverziteta. Mi ćemo to podržati i dati svoj deo da osiguramo da se to zaista i dogodi. Sa iskustvom koje Nemačka ima u rudarstvu i znanjem naših vlasti i institucija, pomoći ćemo da sve teče tačno onako kako je ovde najavljeno. Lokalno stanovništvo mora biti u mogućnosti da se osloni na ovo, i zaista može”. Upravo ove izjave podstakle su poslanice i poslanike da nemačku Vladu pitaju – da li je to zaista tako?
Poslanica Levice: „Savezna vlada ne želi da zauzme stav o poštovanju uslova zaštite životne sredine i ciljanim pretnjama smrću aktivistima za zaštitu životne sredine”
U ime Savezne vlade Nemačke poslanicama su na upit „Iskopavanje litijuma u Srbiji“. odgovorili iz Saveznog ministarstva privrede i zaštite klime. Odgovor potpisuje i predsednica nemačkog Bundestaga, Bärbel Bas, a datiran je 25. 11. 2024. Nemačka vlada je u odgovorima izbegla da na mnoga pitanja odgovori direktno.
„Pre iznenađujućeg litijumskog sporazuma sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, iz Berlina su i dalje bile glasne kritike na račun rukovodstva Srbije, da li zbog optužbi za izbornu malverzaciju na poslednjim parlamentarnim i lokalnim izborima ili zbog sve autoritarnijeg stava vladajuće SNS prema medijima. opoziciji i vladavini prava, te namerne eskalacija Beograda na Kosovu, saradnje Srbije protiv EU sa ruskim predsednikom Putinom, njenog odbacivanja sankcija EU uvedenih Moskvi i saradnji Srbije sa šefom kineske države Si Đinpingom”, komentariše poslenica Cornelia Mohring.
„Čini se da je nemačka vlada sada pojela litijumsku kredu. U svojim odgovorima na ovaj mali upitnik ona odbija da zauzme jasan i obavezujući stav o zaštiti životne sredine, ljudskim pravima i demokratiji u nastojanju Srbije da se pridruži EU”, dodaje. Odlazeća nemačka vlada tako radi upravo suprotno od svoje deklarisane „spoljne politike vođene vrednostima”, konstatuje predsedavajuća Die Linke u Odboru za ekonomsku saradnju i razvoj.
„Savezna vlada ne želi da zauzme stav o poštovanju uslova zaštite životne sredine, ciljanim pretnjama smrću aktivistima za zaštitu životne sredine i njihovom progonu kao ‘eko-teroristima’ od strane provladinih snaga, naučnim nalazima o posledicama rudarenja litijuma ili poštovanju nemačkih zakona kao što je Zakon o upravljanju lancem snabdevanja, niti želi da kaže bilo šta konkretno ili da daje bilo kakve garancije”, naglašava Mohring.
Nemačka vlada: Nemamo vremena da proverimo da li je Rio Tinto negde kršio ljudska prava
Primera radi, na pitanje „Da li je Savezna vlada mišljenja da zanemarivanje 38.000 potpisa za zakonsku inicijativu o zabrani eksploatacije litijuma predstavlja ‘težak slučaj povrede osnovnih demokratskih standarda’?” nemačka vlada odgovara: „Savezna vlada naglašava da je transparentan i inkluzivan proces odlučivanja od centralnog značaja za projekat Jadar. Isto tako Savezna vlada ima u vidu da se 10.10.2024 održala sveobuhvatna debata koju je pokrenula Opozicija u Srbiji o prijedlogu zakona o zabrani eksploatacije litija. Isti predlog je većinskom odlukom odbijen”, kao da se u srpskom parlamentu sve odvija u savršenom redu.
Na pitanje „Da li Savezna vlada ima saznanja o kršenju ljudskih prava i zakona o zaštiti životne sredine od strane Rio Tinto grupe u posljednjih 20 godina? Ako da, molimo vas da ove incidente kronološki razvrstate” nemačka vlada daje odgovor da – nisu imali vremena da se obaveste:
„Zbog nedostatka vremena, Savezna vlada nije u mogućnosti da proveri da li je dolazilo do kršenja ljudskih i ekoloških prava na projektima van Nemačke u posljednjih 20 godina od strane Rio Tinto”.
Nemačka vlada nije imala vremena ni da uradi pregled graničnih vrednosti za ekološki štetne i opasne materije u zemljištu u Srbiji, Nemačkoj i EU (da bi utvrdila da li se one razlikuju). Nemačka vlada ne zna koliko je Rio Tinto izveo probnih bušotina, nema saznanja o zagađenju zemljišta, i „nije izvršila vlastitu procenu” članka o uticaju Projekta Jadar na životnu sredinu i društvo koji je objavljen u časopisu Nature.
Verovatno najvažnije, na pitanje „Koji su kontrolni mehanizmi dostupni Saveznoj vladi i EU kako bi se osiguralo ispunjenje uslova zaštite životne sredine Srbije tokom planirane eksploatacije litija (molimo da ih navedete pojedinačno)?”, dat je očekivani odgovor: „Kontrola poštovanja zakonskih propisa je odgovornost Vlade Srbije i nadležnih institucija”. Isto važi za poštovanje ljudskih i radničkih prava.
Mnogi od odgovora na čak 33 pitanja koje su upitili poslanice i poslanici stranke Die Linke su podjednako „diplomatski”.
Jeftini akumulatori za električne automobile ne treba da budu ispred ljudskih prava, smatra poslanica stranke Die Linke
„Potpuno je neodgovorno da se nemačka vlada ponaša sa ovakvim netransparentnim odnosom prema nemačkom Bundestagu s jedne strane, a sa druge, da poverljivo radi sa tako sumnjivim partnerom kao što je Vlada Srbije i oslanja se na srpske vladine agencije i multinacionalne kompanije. kao što su Mercedes Benz i Rio Tinto da budu u skladu sa svim nacionalnim i međunarodnim minimalnim društvenim i ekološkim standardima”, izjavila je Mohring.
Partija levice u Bundestagu je ovom prilikom pozvala sadašnju i buduću nemačku vladu da bude poštena i ne daje prioritet poslovima sa sirovinama u odnosu na zaštitu životne sredine i ljudska prava.
”Stranka levice u Bundestagu poziva na hitan moratorijum na nemačko-srpski litijumski sporazum. Jeftini akumulatori za električne automobile nisu ispred ljudskih prava: mora se preispitati sporazum o sirovinama, ne samo da bi se stvorila transparentnost, već pre svega da bi se garantovali minimalni standardi za davanje prava građanima u Srbiji”, zaključuje Mohring.
Nemačka vlada ne želi da zna srpske zakone o životnoj sredini, kaže poslanik Akbulut
Gokai Akbulut, poslanik Die Linke u saveznom parlamentu i zamenik člana Komiteta za ljudska prava i humanitarnu pomoć, je ovim povodom izjavio:
„Zaista je zanimljivo da nemačka vlada, koju predstavljaju Olaf Šolc i Franziska Brantner, govori o visokim standardima zaštite životne sredine, prebacujući odgovornost za to u potpunosti na srpsku stranu, a da ne poznaje ni srpski zakon o životnoj sredini. Ili bolje rečeno: ne želi da zna. Pomislili biste da bi naučili nešto iz raznih dogovora sa autokratama poslednjih godina. Umesto toga, oni su naivni i odvraćaju ih nejasna obećanja o reformama. Ovaj neprincipijelni kurs nije samo medveđa usluga prihvatanju ekološke transformacije i zaštite životne sredine, već na kraju i našoj demokratiji. To šalje signal da ekonomija ima prednost nad demokratskim vrednostima”.
I.K.
