Očekivalo se da će kandidat partije Levice Bodo Romelov biti ponovo izabran na ovu funkciju, a da će Tiringijom upravljati njegova partija uz podršku Socijal-demokrata i Zelenih.
Iznenadni obrt u tiringijskom parlamentu je uznemirio nemačku javnost, budući da su partije centra prvi put prekršile obećanje da neće sarađivati s krajnjom desnicom. Kritika izbora kadidata Stranke slobodnih demokrata došla je s mnogih mesta, između ostalog i iz redova same te partije i od kancelarke Nemačke, Angele Merkel, koja je prihvatanje podrške Alternative za Nemačku nazvala „neoprostivom“.
Kako javlja DW, Tomas Kemerih je prokomentarisao da je u pitanju bio „trik“ Alternative za Nemačku, kako bi „naškodili demokratiji“.
Međutim, da li je u pitanju trik ili dogovor, sporedno je. Poslanici Alternative za Nemačku su glasali za kandidata liberala, koji je mandat prihvatio i obavio ceremonijalno primanje čestitiki.
Tirinigijski parlament je time postao mesto eksperimenta kako nemačka javnost reaguje na ideju manjinske vlade s podrškom Alternative za Nemačku. Da li je bilo isplanirano s vrha ili se dogodilo „spontano“, ne moramo nužno znati. Činjenica da je Kemerih prihvatio podršku AfD, znači da je postojalo interesovanje za ovaj politički eksperiment. A ukoliko imamo u vidu koliko je uspešna anti-migrantska politika, koliko je glasova izgubila i CDU i SDP poslednjih godina, a koliko je glasova osvojila Alternativa za Nemačku, logično je, da postoji interesovanje za ovakve eksperimente. Alternativa je potencijalno važan parter u budućnosti za one koje žele vršiti vlast.
Zašto ne bi jedna opcija za budućnost bila koalicija Alternative za Nemačku i npr. Hrišćanskih demokrata? Da li se zaista glasačko telo CDU toliko gadi na anti-migrantske politike, koje su centralni element propagande Alternative? Znamo da se Alternativa ne gadi na tržišnu ekonomiju i kapitalizam. Ima li za partije kojima upravlja interes buržoazije, važnijeg vezivnog tkiva od toga?
Da, Anglea Merkel se odmah pobunila protiv situacije u Tiringiji. Ali Merkel je na sumraku političke karijere, a s njom verovatno i jedna era nemačke politike, pa zašto da ne i politike CDU-a.
Kemerih je uz ostavku izjavio da će se njegova partija boriti protiv „kako desnog, tako i levog ekstremizma“. Bez da sad postavimo pitanje kakav to levi ekstremizam postoji u Nemačkoj, jedna stvar je jasna: jasno je koji je ekstremizam bliži Kemerihu, liberalu, visokom funkcioneru Stranke slobodnih demokrata, kada treba birati strane. Pitanje je kakve će pouke da izvuče partija Levice iz ove situacije i da li će da se prihvati efikasnih metoda širenja ideologije koju zastupa.
