„Na tom spisku je praktično 700 različitih proizvoda koji će moći da kupe u više od 2.500 trgovinskih objekta i biće posebno označeni“, rekao je Vučević na konferenciji za novinare, prenosi N1.
„Ovom akcijom pokazujumo brigu pre svega o građanima sa najnižim primanjima, ali i o svim građanima, poštujući uslove tržišnog poslovanja“, rekao je Vučević i najavio da će biti još akcija i mera kojima će Vlada nastojati da zaštiti standard građana, piše portal N1.
Šta je nisko – standard ili rejting
Nije nam nova situacija da kada padne rejting polete neke helikopter pare, parizeri ili kao sada, paštete. Od početka pandemije koronavirusa stranka koja je na vlasti povremeno baci neke helikopter pare da „pomogne građanima“, netransparentno, bez razmišljanja o prioritetima niti o dugoročnim posledicama takve ekonomske politike.
Obično su ovakve licitacije socijalnim davanjima bile tik pred izbore, slučajno razume se, no ovog puta se rejting drastično poljuljao protestima protiv rudarenja litijuma.
„Kada sve stavimo u nivo proseka, prosečno će domaćinstva moći da uštede od 8.000 do 22.000 dinara“, rekao je Vučević.
A kada neko nema od čega da uštedi?
Najsiromašnijim građanima Srbije potrebna su čak tri iznosa novčane socijalne pomoći da bi bili tek na granici rizika od siromaštva. Uprkos ovim podacima, pojedini donosioci odluka u Srbiji nisu bili srećni kad su nedavno čuli projekcije siromaštva Unicefa, prema kojim 800.000 ljudi 2023. godine nije zadovoljilo osnovne životne potrebe, rekla je na ovogodišnjim „Majskim susretima“ Inicijative A 11 psihološkinja i istraživačica u Fondaciji „Centar za demokratiju“ Sarita Bradaš.
U izveštaju ove organizacije možete pročitati koliko je siromaštvo u Srbiji razorno: „Pričali smo sa ženom koja ne može da ostvari pravo na pomoć jer je njen suprug imao prihod – pre godinu dana. Nema za dohranu za decu, već im daje šećer i vodu. Čuli smo da ljudi jedu puževe da bi preživeli. Zakon o socijalnoj karti je ubrzao sve nelogičnosti i nepravde sistema i socijalne radnike suočio sa notifikacijama koje konstantno dobijaju, a koje moraju da reše i nemaju vremena za teren, da zapravo vide kako neko živi i da li (ne) zaslužuje socijalnu pomoć. Poručivali su da nam je ovaj zakon potreban da bi pomoć bila pravednije raspodeljena, a ukoliko je broj korisnika za dve godine pao za 44.000, zašto iznos novčane socijalne pomoći nije srazmerno veći?“, rekao je tom prilikom Uroš Ranđelović iz Inicijative A 11.
A šta država radi kada je u pitanju siromaštvo?
Kako navodi Inicijativa A 11, stopa rizika od siromaštva u Srbiji je zvanično 20 odsto prema podacima Republičkog zavoda za statistiku za 2022. godinu.
„Naročito zabrinjava i podatak UNICEF-a prema kome svako peto dete u Srbiji živi u riziku od siromaštva. Rođenje u siromaštvu znači lošu ishranu, narušeno zdravlje, dečiji rad i zanemarivanje obrazovanja. Dete rođeno u ovakvim uslovima nema jednaku šansu za normalan razvoj kao njegovi ostali vršnjaci, zbog čega se siromaštvo prenosi „sa kolena na koleno“.“
Za donosioce odluka u našoj zemlji socijalna zaštita predstavlja trošak, problem, spisak lepih želja, a ne mehanizam za borbu protiv siromaštva, naglašava Inicijativa A 11: „Otuda i ne čudi što se institucije koje ove odluke sprovode uglavnom vode strahom da ne učine previše, umesto da sagledaju šta je opasnost ako učine premalo.“
Kako su naveli iz ove organizacije za Svetski dan siromašnih „prirodna posledica ovakvog narativa je primena štetnog Zakona o socijalnoj karti, koji zbog svojevrsnog „algoritamskog eksperimenta“ najsiromašnije građane posmatra kao osumnjičene za potkradanje državnog budžeta, a ne kao ljude u potrebi za društvenom podrškom. U poslednje dve godine više od petine korisnika izgubilo je pravo na novčanu socijalnu pomoć, koja iako iznosi samo 11.674 dinara po pojedincu i predstavlja tek 44 odsto iznosa prihoda koji je jednoj osobi potreban da bi prešla prag rizika od siromaštva, svojom redovnošću i izvesnošću održava percepciju društvene solidarnosti sa svim marginalizovanim ljudima.“
Prag rizika od siromaštva je 26.509 dinara mesečno za pojedinca, odnosno 55.668 dinara za porodicu sa dvoje dece. Sledeće godine minimalna cena rada iznosiće 53.592, što znači da nekome ko radi za minimalac i ima dvoje dece fali oko dve hiljade da bi bili iznad rizika od siromaštva.
Koliko će smanjenje cena koje je oročeno na do kraja oktobra uticati na boljitak standarda stanovništva, nema smisla ni analizirati. Taman kad se završi rok ove populističke mere sačekaće nas računi za grejanje, struju i neka nova poskupljenja. Nego, šta je rekao Makron?
I.P.
