Među organizacijama u Ljubljani na sastanku posvećenom temi Palestine bili su: Inicijativa za slobodnu Palestinu (Hrvatska), Palestinske zajednice u BiH (BiH), Feministički antimilitaristički kolektiv (BiH), Crna Gora za Palestinu (Crna Gora), Legis (Makedonija), Za slobodnu Palestinu (Srbija), EnNisa (Srbija), Solidaritet (Kosovo), Palestine e Lire (Albanija), Gibanje za pravice Palestincev (Slovenija).
Sastanak je bio deo većeg festivala i konferencije pod nazivom Grounded. Grounded se održava svake godine i kombinuje elektronsku muziku, aktivizam, kritičko razmišljanje i debate. Prvi put je održan 2015. godine, i od tada svake godine fokusira se na jednu temu. Ovogodišnja tema bila je rasizam i borba Palestinaca.
Tokom vikenda održani su paneli koji su se fokusirali na različite aspekte te teme. Neke od tema koje su obrađene bile su: saučesništvo medija u genocidu u Palestini, strategija Izraela u „pink-washingu” (odnosno korišćenju prava LGBT+ zajednice kako bi se odvratila pažnja od aparthejda i okupacije) i nedavna rezolucija Ujedinjenih nacija o genocidu u Srebrenici čiji sponzori sprovode trenutni genocid u Palestini.
Pored panela, balkanske organizacije za Palestinu održale su radni sastanak kako bi razgovarale o tome kako mogu da sarađuju. Ovo je predstavljalo prvi formalni pokušaj da se to učini, ali mnogi kolektivi su već neformalno sarađivali na ad hoc osnovi. Na primer, organizacija iz Srbije „Podrška narodu Palestine” sarađivala je sa Aišom Omerčić iz Bosne i Hercegovine na sastavljanju peticije kojom se poziva na ukidanje letova između Sarajeva i Tel Aviva. Među putnicima koji koriste ove letove su izraelski vojnici koji su bili ili u Gazi ili na drugi način učestuju u sprovođenju šire okupacije Palestine.
Tokom konferencije, organizatori su predstavili različite aktivnosti koje su preduzeli da podrže Palestinu. U Sloveniji i Crnoj Gori, organizatori su opisali uzaludnost pokušaja da se apeluje i lobira kod onih na vlasti. Predstavnik iz Slovenije opisao je kako političari pažljivo slušaju njih na sastancima i obećavaju da će sve učiniti. Ali kada dođe vreme za akciju, ti isti političari prebacuju odgovornosti na druge kako ne bi preuzeli odgovornost. Čak i kada preduzmu akciju, poput ujedinjavanja palestinskih porodica koje još imaju rodbinu u Gazi, oni prioritet daju pojedincima koji imaju lične veze sa onima u vladi. Na taj način, deluju više kao korumpirani političari nego kao telo koje navodno predstavlja narod.
U Hrvatskoj, aktivisti su govorili o pojačanoj klimi represije koja okružuje njihove aktivnosti. Na primer, policija često dolazi na njihove proteste i događaje čak i pre nego što oni sami stignu. Mnogo puta, kažu, jedina komunikacija o tim događajima bila je u privatnim grupnim četovima, što sugeriše da je njihovo organizovanje pod budnim nadzorom.
Organizatori sa Kosova su govorili o izazovima sa kojima se suočavaju u suprotstavljanju američkom imperijalizmu, s obzirom na ulogu SAD-a u njihovoj borbi za nezavisnost. U Srbiji, mnogi koji se protive genocidu u Palestini ne kritikuju istorijsko ugnjetavanje Albanaca na Kosovu ili Bošnjaka u Bosni od strane srpske države. U Hrvatskoj, mnogi građani ne priznaju genocid počinjen nad Jevrejima i Srbima tokom Drugog svetskog rata. Na ovaj način, palestinska borba je istakla potrebu da se mi sami suočimo sa istorijskim kontradikcijama i nasleđima ugnjetavanja na ovim prostorima.
Stoga je ključna poruka sa ove konferencije da ne možemo biti selektivni u našem protivljenju genocidu i ugnjetavanju. Biti dosledan u tom pogledu zahtevaće od ljudi širom Balkana da odbace stvorene predrasude i angažuju se u iskrenom istorijskom istraživanju i samokritici. Činiti to je deo borbe za slobodnu Palestinu. A ako se usudimo da to učinimo, kako se moglo čuti na sastanku, Palestina bi mogla da nas oslobodi od ideja koje nas drže podeljenima.
A.M.
