Tabloidni listovi, poput Srpskog telegrafa, Informera, Kurira i Alo, su na današnjim naslovnim stranama preneli iskaz koji je uhapšeni za otmicu devojčice dao policiji i tužilaštvu, a u kojem opisuje zlostavljanje svoje žrtve.
Mediji su od početka slučaja otmice devojčice pratili i izveštavali o procesu istrage.
U početku izveštavanje o ovom slučaju bilo donekle i prihvatljivo – čitava država je tražila dete i mediji su o tome izvestili. Međutim, kako je vreme prolazilo, stvari su se lagano otimale kontroli: prva eskalacija neprofesionalizma bilo je objavljivanje ispovesti osumnjičenog, potom fotografije deteta iz saniteta uz detaljne opise njenog psihofizičkog stanja, a do sada nezabeleženi vrhunac nemorala i nebrige za jedno ljudsko biće, jeste ovo što imamo danas. Teško je nabrojati koje su tačke Kodeksa novinara Srbije prekršene, jer su prekršene sve moguće – ovo je čak pokazalo da naš Kodeks pod hitno mora da se revidira i da se u njega ubace dodatne odredbe. U vreme kada je pisan, naime, mi u javnoj sferi nismo imali ni naznaku ovakvog užasa, rekla je za Mašinu novinarka Tamara Skrozza.
Na pomenute naslovne stranice, reagovalo je Ministarstvo kulture i informisanja. Iz iz tog ministarstva poručuju „da su pređene sve granice neljudskog postupanja u odnosu na interese maloletnog lica i njegovih roditelja, koji su već previše patili da bi im neki medijski lešinari bez skrupula i protivno zakonu kopali po vrućim ranama.“. Ministarstvo kulture i informisanja najavljuje i da će preduzeti sve mere iz svoje nadležnosti i da očekuje „brzu i odlučnu reakciju Javnog tužilaštva.“
Novinarka Tamara Skrozza za Mašinu kaže da je za ovakve slučajeve nadležno Ministarstvo kulture i informisanja ali da „odrešene ruke ipak ima samo Tužilaštvo: na toj instituciji (ako ona uopšte i postoji) jeste da, po prijemu informacije o ovom skandalu, hitno reaguje i spreči dalju distribuciju. To se nije dogodilo i sada je za sve kasno.“
Na pitanje kako izaći iz stalne defanzive kada su u pitanju ovakvi načini izveštavanja i grubog kršenja Novinarskog kodeksa, Skrozza navodi da „jedina osoba koju ovi mediji slušaju bez pogovora jeste predsednik Srbije – svi ostali, sve institucije i državni mehanizmi za njih ne postoje, jer su im oduvek gledali kroz prste. Dakle, jedino pravo rešenje bilo bi kada bi im Aleksandar Vučić eksplicitno naredio da ovakve stvari više ne rade. A to je, samo po sebi, tragedija ovog društva, poraz ljudskih prava i još jedan dokaz da je Srbija zarobljena država i da se ovde za sve pita, o svemu odlučuje samo jedan čovek.“
Ostale forme ofanzive su u ovom trenutku, bar po mom mišljenju, ili nemoguće, ili beskorisne. Sutra bi svi mediji mogli da izađu s belim naslovnim stranama, na ulice bi moglo da izađe bar hiljadu novinara, elektronski mediji bi zaćutali u udarnim terminima, ministar bi podneo ostavku, Tužilaštvo bi se oglasilo, itd. To bi sve bilo dobro, ali teško je i zamisliti bilo koju od tih situacija, navodi Skrozza.
Osude današnjih naslovnih strana Srpskog telegrafa i Informera je došlo i od strane Udruženja novinara Srbije (UNS). UNS navodi da se ovim naslovnim stranama grubo krši dostojanstvo i privatnost maloletne žrtve, što je zabranjeno zakonom i novinarskim kodeksom.
UNS podseća da je članom 79 Zakona o javnom informisanju i medijima propisano da „opisom scene nasilja u mediju ili medijskom sadržaju ne sme se povrediti dostojanstvo žrtve nasilja“, a Kodeksom novinara Srbije da je novinar „dužan da poštuje i štiti prava i dostojanstvo dece, žrtava zločina“
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) je u saopštenju pozvalo nadležno tužilaštvo da protiv tih listova preduzme odgovarajuće sankcije jer su prekršili Zakon o javnom informisanju i medijima kojim se nalaže da se „opisom scene nasilja u mediju ili medijskom sadržaju ne sme povrediti dostojanstvo žrtve nasilja“.
I.P.
