Protest je zajednički organizovalo nekoliko udruženja, uključujući Zaštitimo Jadar i Rađevinu, Koaliciju za održivo rudarstvo u Srbiji, Podrinjski antikorucijski tim (PAKT), Ne damo Jadar i Kreni Pokreni, a u njemu su učestvovali i predstavnici različitih organizacija za zaštitu životne sredine i opozicionih političkih organizacija.
Okupljeni su nosili transparente „Marš sa Drine“, „Ekologija ili onkologija“, „Nećemo rudnik, hoćemo zdravu hranu“, „Ne postoji kinta koju nih uzeo od Rio Tinta“.
Radomir Lazović iz pokreta Ne davimo Beograd, koji je podržao protest, je ovim povodom izjavio da je u pitanju loš projekat koji će investitoru ostaviti profit, a građanima da se bore sa njegovim posledicama, pre svega bolestima i ekološkim migracijama.
Okupljenima se obratio i Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare Planine:
„Mi smo sa naših reka oterali gamad. To će se desiti i u Loznici. Našu zemlju nećete natapati otrovom, našu decu trovati nećete!“
Jovanović je pozvao građane Srbije da se usprotive projektu na svaki način.
Više govornika je apelovalo na jedinstvo svih organizacija i političkih opcija u zaustavljanju projekta rudnika jadarita i sličnih projekata.
Govornici su na današnjem skupu upozorili i na slične projekte koji su planirani u Čačku, Požegi, Valjevu i drugde.
Ministarstvo rudarstva je, kako je upozoreno na skupu, samo u proteklih nekoliko meseci izdalo nekoliko dozvola za rudarska istraživanja na različitim lokacijama, a smatra se da je prilagođavanje pravnog okvira željama investitora uticalo i na izmene Zakona o rudarstvu, Prostornog plana Republike Srbije i Zakona o vodama (koji je nedavno vraćen u skupštinsku proceduru).
Lokalne i republičke vlasti negiraju tvrdnje protivnika projekta.
Borba koja traje
Podsetimo, drama oko izgradnje rudnika litijuma u Loznici traje od kada je britansko-australijska kompanija Rio Tinto objavila da u zapadnoj Srbiji postoje bogata nalazišta rude jadarit i najavila planove za njegovu eksploataciju. Preradom jadarita se dobija litijum potreban za proizvodnju baterija za savremene uređaje, uključujući i vozila na električni pogon, zbog čega se predviđa da će se potreba za njim do 2030. upetostručiti. Rio Tinto je najavio da 2023. planira da u Jadru otvori pogon koji bi mogao da zadovolji 10% svetskih potreba za litijumom.
Predstavnici lokalne samouprave i državni vrh su iskoristili svaku priliku da daju podršku izgradnji rudnika i predstave je kao neproblematičan projekat koji će doprineti razvoju lozničkog kraja i čitave Srbije.
Stručnjaci su, međutim, višekratno upozorili na to da je prerada jadarita izuzetno štetna po životnu sredinu. Oni navode i da je nalazište rude litijuma u Jadru pogrešno predstavljeno kao nalazište svetskog ranga; ono što Srbiju čini zanimljivom, po njihovom mišljenju, nije obim rezervi litijuma već raspoloženost vlasti da tolerišu zagađenje životne sredine koje bi uzrokovala prerada jadarita.
Građani i stručnjaci koji se protive projektu smatraju da u interesu lozničkog kraja nije da se orijentiše na rudarstvo, već da razvija poljoprivredu i čuva plodno zemljište. Izgradnji rudnika se protive i naučnici iz SANU, koja je ovim povodom u maju organizovala naučni skup „Projekat Jadar: Šta je poznato?“.
Protivnici projekta skreću pažnju i na to da je kompanija Rio Tinto širom sveta ozloglašena po bahatom odnosu prema sredinama u kojima je poslovala. U najsvežije informacije na tu temu spada vest da je jedna lokalna zajednica u Australiji nakon višegodišnje borbe uspela da natera Rio Tinto da preispita tešku štetu po životnu sredinu i kršenje ljudskih prava koje je uzrokovalo poslovanje jednog od njihovih rudnika.
Dok će rudnik sigurno uzrokovati ekološku štetu, finansijska dobit od njega je sporna. Naime, Podrinjski antikorupcijski tim (PAKT) je procenio da bi, zahvaljujući tome što Srbija ima jednu od najnižih rudnih renti u Evropi, „Rio Tinto” iz zemlje za deset godina eksploatacije rudnika mogao da iznese oko četiri milijarde evra, ostavljajući u Srbiji tek trista miliona evra nadoknade.
Osim protestnim okupljanjima, kojih je bilo već nekoliko, građani se protiv zagađenja Jadra bore i pravno pa je tako više organizacija podnelo različite prijave zbog zagađenja životne sredine, zahtevana je ostavka Irene Vujović, ministarke životne sredine kao i obustava postupka određivanja obima i sadržaja Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta podzemne eksploatacije ležišta litijuma i bora „Jadar“.
I.K.
