Na samom početku jučerašnje Mašinine tribine u organizaciji sa profesorima iz akcije „Fakulteti na raskrsnici“, novinarka Jelena Obućina je, pre nego što će odgovoriti na postavljeno pitanje, saopštila da joj je prišao momak, sa porukom da su mu kolegu odveli ljudi – koji su se predstavili kao policajci – u nepoznatom smeru, upravo kod same Vlade. Brzo će se ispostaviti da se radi o studentu Fizičkog fakulteta Stefanu Tomiću, te je sinoć ispred Palate Srbija do kasnih večernjih sati bio organizovan protest podrške za njega.
Ispostaviće se, takođe, da je Tomić prvobitno zadržan u Odeljenju za borbu protiv terorizma, iz kojeg će, doduše, kasnije biti premešten, te mu je određeno zadržavanje do 48 sati. Prema rečima njegove advokatice za N1, njemu se na teret stavlja član 309 Krivičnog zakona, odnosno tereti se da je preko društvenih mreža pozivao na nasilno rušenje ustavnog poretka.
Ukoliko se pogleda malo unazad, ovakva hapšenja su, nažalost, postala učestala. Privođenje studenata i građana, otkako su počeli masovni protesti u Srbiji, služe jednoj svrsi – uterivanje straha među pobunjenim narodom. Poruka je, u tom smislu, jasna: bilo ko može biti priveden i zadržan, iz bilo kojih, često nesuvislih, razloga.
Ipak, Tomićev slučaj jeste, barem prema trenutnim informacijama, povezan sa terorizmom – slučajno ili ne, ide u dosluhu sa porukama koje stižu iz režimskih propagandnih glasila. Uzimajući to u obzir, nije prvi.
„Terorizam“ pobunjenih građana
U martu je policija u Novom Sadu uhapsila šest osoba zbog, kako je tada navedeno, postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Srbije. Ipsostaviće se da se radi o aktivisti iz organizacije STAV, kao i članovima Pokreta slobodnih građana (PSG). Osim pritvorenih, tužilaštvo je tada takođe pokrenulo postupak i protiv još šestoro aktivista studentske grupe STAV, a za kojima je raspisana poternica. Oni su pre samog hapšenja bili u Hrvatskoj, te su, iz straha za sopstvenu bezbednost i politički motivisano gonjenje, tamo i ostali.
Oni su se teretili – na osnovu, prema mnogim pravnicima, nelegalno pribavljenog snimka – za pokušaj rušenja državnog poretka. Na audio-snimku sastanka pojedinih članova organizacija STAV i PSG razgovaralo se o planovima da se na protestu 15. marta u Beogradu nametne ideja prelazne vlade i upad u zgradu Radio televizije Srbije (RTS). Na istom ima dosta, kolokvijalno nazvano, nespretnih izjava – ipak, ostaje pitanje da li se stvarno radilo o ozbiljnom pokušaju organizovanja terorizma.
Naposletku, advokatima aktivista nije bilo dozvoljeno da izvrše uvid u spise predmeta. Kada im je dopušteno to da urade, oni su ocenili da se ceo slučaj temelji na audio-snimku koji je mimo zakona načinila BIA. Zbog toga što je nezakonit, kako su istakli, on ne može da se koristi u postupku.
Ipak, proces puštanja aktivista iz pritvora, u kojem su proveli više od dva meseca, je itekako bio iscrpljujuć. Njima je naposletku bio određen kućni pritvor. Tokom tog perioda, građani su danonoćno protestovali ispred Suda u Novom Sadu, zahtevajući da pritvoreni budu pušteni da se brane sa slobode. Pored toga, jedna od uhapšenih, Marija Vasić, stupila je u štrajk glađu i žeđu, postupak koji je itekako uticao na njeno zdravstveno stanje.
Kada se pogleda činjenica da neki drugi građani – poput onih koji su kolima udarali studente tokom blokada raskrsnica, ili onih koji su ih fizički napadali ispred fakulteta ili na ulici – nisu ni videli pritvor, ali i brzina njihovog sudskog procesa, postavlja se pitanje zašto je šest aktivista toliko vremena provelo iza rešetaka.
Dobro oprobani recept – najava, pa hapšenje
Slučaj aktivista iz Novog Sada i trenutno uhapšenog studenta u Beogradu neodoljivo podsećaju. Naime, uoči velikog protesta 15. marta su mediji naklonjeni vlastima emitovali nelegalno pribavljen snimak razgovora novosadskih aktivista. Niko iz tih medijskih kuća do dana današnjeg nije objasnio odakle televizijama taj snimak. S druge strane, emitovanje tog priloga najavio je lično predsednik Srbije Aleksandar Vučić, poručujući da „očekuje da će nadležni tužioci gledati emisiju u kojoj će biti izneti dokazi šta se sve sprema za protest“.
Pre dva dana, Vučić je izjavio kako je utvrdio da „blokaderi nemaju nikakve šanse u narodu“. Juče su mediji naklonjeni aktuelnom režimu počeli da najavljuju „megaekskluzivu“ u kojoj se „raskrinkava pakleni plan blokadera-terorista“.
Na Pinku je, tokom gostovanja ministra za javna ulaganja i jednog od vodećih ljudi Srpske napredne stranke (SNS) Darka Glišića, postavilo pitanje „šta stoji u paklenom planu blokadera za Vidovdan?“. Prema, sada već omiljenom i najvažnijem glasilu SNS-a, Informeru, večeras bi trebala da se emituje „specijalna emisija“, a u kojoj će, valjda, taktike studenata otkriti. Navodno je na realizaciji te emisije učestvovalo šest televizija: Informer, Pink, Prva, Hepi, B92 i Studio B. Ukratko, sve bitne medijske poluge koje vlast ima na raspolaganju.
„Videćete i čućete šokantne snimke koji dokazuju kakvo se sve jezivo nasilje sprema protiv srpskog naroda i srpske države. MORATE POGLEDATI“, glasi poruka na Informeru.
Zvučni top – terorizam ili jok?
I dok se aktivisti i studenti privode zbog, navodnog, pokušaja rušenja državnog poretka, ono što je ostalo pitanje je, kada se već vraća na taj 15. mart, da li je tokom protesta u Beogradu načinjen terorizam nad građanim Srbije – i to od strane sopstvene države.
Zvučno oružje ili top, sada već nije ni toliko bitno. Ono što jeste, ipak, je činjenica da je sam protest prekinut prodornim zvukom, i to tokom planirane tišine za stradale u padu nadstrešnice. Prema brojnim snimcima, isti zvuk je izazvao do sada neviđenu reakciju i paniku okupljenih na ulicama glavnog grada. Mnogi građani potražili su medicinsku pomoć posle ovog događaja, a prema pisanju Insajdera, medicinski nalazi pokazuju posledice po zdravlje ljudi – od zujanja u ušima, preko vrtoglavice, do oštećenog centra za ravnotežu.
Javnost u Srbiji je do dana današnjeg ostala uskraćena za objašnjenje nadležnih šta se tačno dogodilo te subote, oko 19 časova, ali i za odgovor na pitanje ko je za to kriv. Ono što se zna je da država Srbija ima oružje za koje, po zakonu, ne bi smela da ima – i to zahvaljujući, ni manje ni više, nego Ivici Dačiću. Prvobitno je ministar unutrašnjih poslova tvrdio da MUP ne poseduje akustično oružje. Nedugo zatim, sam sebe je porekao, rekavši da država ipak ima zvučni top, ali da isti stoji u magacinu. Izjave građana i snimci na društvenim mrežama su, i pre Dačićevih izvaja, takvu informaciju i potvrdili.
Ovim slučajem bavili su se i Evropski sud za ljudska prava i ruska Federalna služba bezbednosti (FSB).
Veće od sedam sudija Evropskog suda za ljudska prava izdalo je privremenu meru, kojom je ukazao Vladi da bi trebalo da spreči bilo kakvu upotrebu zvučnih uređaja za kontrolu okupljenih građana. Taj sud je istakao da ova odluka ne znači da je sud zauzeo bilo kakav stav o tome da li je zvučno oružje upotrebljeno. S druge strane, Vučić je saopštio da je FSB donela kategorički zaključak da akustični uređaj koje poseduju policijski organi Srbije nije primenjen tokom protesta, mašući na konferenciji za medije dokumentom od iste te ruske službe. Ovaj dokument je, od strane mnogih analitičara, označen kao itekako sporan.
S treće strane, Insajder je došao do saznjanja da predmeti o zvučnom topu postoje u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu i Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal (JTOK). Dok iz JTOK-a za Insajder kažu da je predmet zaveden sa oznakom „strogo poverljivo“, iz Prvog osnovnog tužilaštva poručuju da se neće javno oglašavati dok ne uzmu izjave od svih građana, ali bez navoda o koliko ljudi je reč.
Pored toga, zbog korišćenja oružja ili opasnog sredstva na protestu u Beogradu 15. marta, organizacije civilnog društva podnele su krivičnu prijavu Tužilaštvu za organizovanik kriminal za krivično delo terorizam, a zbog ozbiljne namere da se zastraše građani. Takođe, isti akteri su se obratili i Ujedinjenim nacijama (UN), te je od specijalnih izvestioca UN-a pokrenuta istraga. Međutim, Srbija je dostavila odgovor UN povodom korišćenja zvučnog oružja. Ipak, u istom nije bilo novih informacija koje već nisu bile dostupne javnosti, a upotreba zvučnog oružja se – negira.
Uzimajući sve navedeno u obzir, i ukoliko postoji doslednost u potezima vladajuće strukture i njenih medija, a postoji, kazan pred Vidovdan se zagreva. Naposletku, hapšenje Stefana Tomića to i dokazuje. Ono što pak ostaje da se vidi je šta će, konkretno, biti upotrebljeno 28. juna – i do kojih granica su svi akteri spremni da idu.
M.B.
