“Nacrt Prostornog plana sadrži rešenja koja nas guraju daleko u prošlost, a sam postupak njegovog donošenja promoviše nedemokratsko postupanje vlasti i ugrožavanje prava građana da učestvuju u procesu donošenja odluka”, izjavio je za Mašinu Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljive energije i životnu sredinu – RERI.
Udruženja su zahtev podnela Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pred javnu sednicu Komisije za planove, koja je bila zakazana svega 48 sati pred održavanje. Današnja javna sednica je prva od pet zakazanih ovih dana, a na nju je pozvano prvih 25 od preko stotinu stručnih udruženja i organizacija civilnog društva.
Po rečima okupljenih ispred ministarstva, rok za obaveštavanje organizacija o zakazivanju sednice bio je prekratak, a predviđeno vreme trajanja sednice nedovoljno da se održi argumentovana rasprava sa svim zainteresovanim akterima.
“Poziv za učešće u sednici nam je stigao sasvim neočekivano, danas za sutra”, iznenađena je Žaklina Živković iz inicijative Pravo na vodu.
Čitava procedura izrade i usvajanja Nacrta je sprovedena nezakonito, uz kršenje pravilnika o javnom uvidu, pojašnjava Popović.
Naime, tokom javnog uvida u nacrt najvažnijeg planskog dokumenta u republici, koji je trajao od 5. aprila do 5. maja, nije organizovana ni jedna zvanična javna prezentacija, ni jedan okrugli sto niti razgovor između stručne javnosti, građana, organizacija za zaštitu životne sredine i Ministarstva, podsetio je Popović.
Jedina javna diskusija o tome šta donosi Prostorni plan 2021-35 održana je u organizaciji civilnog sektora. Domaćin tribine, održane onlajn, bila je Beogradska otvorena škola, a o brojnim primedbama aktivista i stručnjaka na proceduru izrade i sadržaj Nacrta možete se obavestiti ovde.
U krupnije sporne tačke spada to što se Nacrtom Prostornog plana postavljaju osnovi za izgradnju novih termoelektrana ukupne snage 3.3 gigavata.
Popović je istakao da je u pitanju više od polovine snage postojećih termoelektrana, koje se smatraju najvećim zagađivačem vazduha u Srbiji. Po njegovoj oceni Srbija se ovim planom snažno odupire energetskoj tranziciji, umesto da se za nju založi.
Planom je predviđeno i 387 megavata iz malih derivacionih hidroelektrana, uprkos njihovoj dokazanoj štetnosti po životnu sredinu i lokalne zajednice.
Aktivisti koji se bave šumarstvom su razočarani i iznenađeni zbog toga što nije usvojen njihov predlog da se budućim prostornim planom definiše manji obim seče šuma i intenzivnije pošumljavanje, što bi doprinelo zaštiti šumskih predela ali i borbi protiv klimatskih promena, erozije zemljišta i suše.
Ukupno uzev, iako se u uvodnom delu Nacrta prepoznaje potreba za strateškim pristupom klimatskim promenama i energetskoj tranziciji, zaključak stručnjaka i aktivista je da se propisima iz prostornog plana životna sredina decidno pozicionira kao prostorni i materijalni resurs u službi ekonomije usmerene na kratkoročnu dobit.
Živković dodaje da su aktivističke i stručne organizacije početkom maja zato podnele skoro 700 primedbi na Nacrt Prostornog plana.
Ministarstvo građevinarstva je na sednice koje se održavaju počev od danas pozvalo upravo organizacije, predstavnike lokalnih samouprava i drugih ministarstava koji su te primedbe uputili.
Po mišljenju Živković, uz već pomenute neregularnosti, loša je bila i odluka nadležnih da se organizacije odvoje u sektore po danima, jer se tim dodatno sprečava razmena mišljenja i znanja između učesnika sednica.
“Ne možemo da zamislimo kako bi to izgledalo i ne želimo da podržavamo tu farsu”, izjavio je Popović.
Zahtev za ponavljanje javnog uvida podneli su Beogradska otvorena škola, Institut za urbane politike, Mladi istraživači Srbije, Nacionalna ekološka asocijacija, udruženje Polekol, Regulatorni institut za obnovljive energije i životnu sredinu –RERI, Svetska organizacija za zaštitu prirode WWF Adria, Centar za istraživanje biodiverziteta, Centar za kulturnu dekontaminaciju – CZKD, i profesor doktor Petar Đukić.
Dragana Arsić iz Udruženja za zaštitu šuma i pokreta Odbranimo šume Fruške gore – OŠFG smatra da je izuzetno važno da sva udruženja pokažu složnost i solidarnost i stanu iza zahteva za vraćanje Nacrta Prostornog plana na debatu, da bi se došlo do prostornog plana koji bi bio u interesu javnosti i životne sredine. Ona je ispoljila nadu da će slično postupiti i preko stotinu udruženja koja su pozvana na četiri sednice koje će se održavati narednih dana.
“Pozivamo ovim putem ostala udruženja i građane da podnesu sličan zahtev i da traže da se postupak ponovi da bismo se izborili za to da dobijemo plan koji zadovoljava minimalne standarde i koji odgovara na potrebe ovog društva i države”, zaključio je Popović.
I.K.
