Početkom decembra 2020. godine, američki Nacionalni odbor za radne odnose (National Labor Relations Board – NLRB) podneo je žalbu protiv Gugla. NLRB optužuje Gugl za ilegalno špijuniranje radnika i radnica, otpuštanje nekoliko njih u znak odmazde usled pokušaja udruživanja u sindikate i za nezakonito onemogućavanje zaposlenih da dele informacije o poslovanju služeći se alatima kao što su onlajn kalendar, mejlovi, itd.1 I dok bi ovaj proces trebalo da dobije epilog u aprilu naredne godine, ovakve i slične aktivnosti radnika u tech industriji nam ukazuju na nova područja borbe za radna prava, a protiv nadgledanja i kontrolisanja.
Nadgledanje radnika i radnica nije nov fenomen – nastao je u međuratnom periodu i usko se vezuje za širenje naučnog menadžmenta, tj. tejlorizma. Novine u nadgledanju tiču se digitalne sfere, dostupnosti podataka i softvera za njihovu (preciznu) obradu. Sa povećanim brojem ljudi koji su tokom pandemije počeli da rade od kuće, poslodavci su počeli da traže načine da osiguraju da radnici obavljaju svoje zadatke. Zaprepašćujuće ili ne, prodaja softvera za nadgledanje (kao što je Hubstaff) utrostručila se u periodu od samo tri meseca nakon izbijanja pandemije i rasprostranjene prakse rada od kuće. Ovi softveri prave povremene snimke ekrana kako bi dokumentovali fajlove koji se koriste, sajtove koji se posećuju, ali isto tako mogu prikupiti i podatke o kretanju tokom radnog dana. Na osnovu vremena koje je utrošeno u pisanju ili pomeranju miša, softver za nadgledanje izračunava nivo produktivnosti.2
No, da li postoje mehanizmi protiv ovakvih praksi? Da li je moguće da podaci ne budu samo ,,kiseonik za kompanije“? Kakva softverska rešenja mogu pomoći u organizovanju i formulisanju zahteva radnika i radnica?
GDPR – neočekivani pravni saveznik radnika?
Dve godine nakon stupanja na snagu evropske Opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti (General Data Protection Regulation; u tekstu dalje ili GDPR ili Uredba) i prvobitnih diskusija o posledicama po kompanije, debata o GDPR-u sve češće se vodi i u smeru njene primene u oblasti rada.
Počeci ovakvih razmatranja odnose se na platformski/digitalni rad. Naime, podatke digitalnih radnika i radnica platforma obrađuje za različite potrebe (uključujući i evaluaciju performansa, rangiranje i sistem reputacije, tj. profilisanje radnika). Prema odredbama GDPR-a, poslodavac (u ovom slučaju, platforma) je obavezna da obavesti radnike (data subjects) da se njihovi podaci prikupljaju i na koje sve načine obrađuju. Uredba, dalje, garantuje prava na fer i transparetnu obradu podataka koji su ažurirani i ispravni.
Radnici imaju pravo da dobiju uvid u svoje podatke, a u slučaju da je proces obrade automatizovan, mogu zahtevati ljudsku intervenciju prilikom (ponovnog) razmatranja određene odluke. U slučaju digitalnog rada, ovakvi pravni propisi su važni jer omogućavaju radnicima pravnu zaštitu u slučaju da je njihov profil trenutno ili trajno suspendovan na osnovu automatizovanih procesa, ili ukoliko profilisanje utiče na njihovo pozicioniranje na platformi i pristup poslovima. Poslednje, ali ne najmanje važno, GDPR proposije rokove za poslodavca da besplatno odgovori na zahteve radnika i radnica; a u slučaju da odgovori ne budu dostavljeni u propisanim rokovima omogućava radnicima da se obrate nadzornom organu.
Dalje interpretacije GDPR-a za zaštitu radnika nastavljaju se sa praksama nadgledanja, posebno tokom rada od kuće. Broj klikova i poteza/udara na tastaturi računara i pregled fajlova koji se prikupljaju su informacije koje Uredba podvodi pod lične podatke. Kako bi se napravile evaluacije učinka i izračunao nivo produktivnosti, softveri vrše obradu i analizu ovih ličnih podataka, što dalje vodi ka profilisanju. GDPR prepoznaje da upravo ovakvo tretiranje podataka može dovesti do fizičke, materijalne ili nematerijalne štete. Prve analize ukazuju na povećani pritisak radnika koji rezultira u dostupnosti tokom celog dana, osećaju umora, izgaranju i depresiji.
Softveri mogu obrnuti igricu?
Pored toga što su kiseonik za kompanije, podaci mogu pomoći i drugim akterima prilikom formulisanja ciljeva i mapiranja rizika i izazova. Stoga, softveri igraju sve važnije uloge u oblikovanju društava, raspodeli resursa i pristupu pravima.
Jedan drugačiji primer od monitoring softvera napravili su aktivisti UNI Global Union-a, u okviru Guardian Project-a. Reč je o WeClock aplikaciji otvorenog koda koja ne evidentira podatke niti dozvoljavanja praćenje od strane trećih lica. Prikupljeni podaci ostaju na uređajima radnika sve dok oni ne odluče da ih podele sa svojim kolegama, sindikatima ili drugim organizacijama. Ova aplikacija treba da omogući vokalizaciju problema na poslu zasnovanu na podacima, istovremeno povećavajući pregovaračku moć radnika.
Pomoću ove aplikacije, radnici mogu samostalno da prate svoje radno vreme, pauze, koliko dugo koriste aplikacije vezane za posao van svog radnog vremena, koliko dugo putuju do posla, itd. Ovi podaci su od posebnog značaja tokom pandemije kada prekovremeni rad ostaje neprimećen i neplaćen uz povećani nivo pritiska. Aplikacija ukazuje na brisanje jasnih granica između privatnog i poslovnog, kao i na rasprostranjenost kulture stalne dostupnosti (always-on culture).
Paralelno sa WeClock-om, u Britaniji je napravljen još jedan digitalni alat – Lighthouse, vodič za upravljanje podacima namenjen sindikatima i organizacijama koje okupljaju radnike i radnice. Ovaj alat skreće pažnju na aspekte koji se tiču prikupljanja, čuvanja i koriščenja podataka uz kratke upitnike samoprocene. Na kraju, osim procene digitalne zrelosti jednog projekta, Lighthouse daje kratak pregled saveta i korisnih izvora i alata koji mogu dalje unaprediti rukovođenje podacima.
Budući zahtevi radnika i radnica
Kako bi se autonomija i privatnost radnika i radnica sačuvala, socio-ekonomski zahtevi biće prošireni listom koja se tiče privatnosti podataka. Radnicima će biti važno da znaju o načinu, obimu i svrsi prikupljanja podataka, da im bude omogućen pristup i prenosivost podataka, kao i da imaju pravo na ispravku informacija koje nisu validne i brisanje prikupljenih podataka. Zahtevi se mogu ticati i ulaganja prigovora i ograničavanje procesuiranja podataka za određene svrhe.
Pored toga, neka od osvojenih prava će se transformisati. (Nekadašnje) pravo na osmočasovno radno vreme biva preformulisano u pravo radnika da se isključe sa interneta i mejla nakon isteka radnog vremena (right to disconnect). Ovo pravo je već deo pravnih sistema Francuske, Italije i Španije, a Evropski parlament je nedavno usvojio (neobavezujuću) rezoluciju koja navodi da je za sve one koji rade od kuće ovo jedno od osnovnih prava.
Međutim, organizovanje radnika i radnica u budućnosti će, pored uključivanja i primene netipičnih radno-pravnih tekovina kao što je u ovom trenutku GDPR, morati da sagleda i šire tehnološko-društvene procese. Razvoj digitalnih tehnologija i promenjena priroda rada postavljaju i druga pitanja za radnike, aktiviste i sindikate na šta nas upozorava slučaj Gugla. U prvim reakcijama na optužbe NLRB, Guglovi predstavnici su ukazali da su otpušteni radnici prekršili kompanijske politike o bezbednosti podataka (data security policies), procedure i smernice. Prema njihovim rečima, bivši zaposleni su zloupotrebili privilegiju pristupa internim Guglovim sistemima. Za njih, ovo je slučaj koji treba sagledati u kontekstu Guglovog ekosistema, ne u radno-pravnom okviru.
Ovakva moć nastala je na razumevanju privatnosti kao privatnoj (svojini). Zato svako radničko organizovanje se mora založiti za ideju privatnosti kao javnog, kolektivnog dobra neodvojivog od ljudske autonomije. Prema Šošani Zubof, autorki knjige o nadzirujućem kapitalizmu, vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju u novoj digitalnoj eri zamenjuje vlasništvo nad proizvodnjom značenja koje se temelji na ekstrakciji podataka, njihovoj monetizaciji i predviđanju ljudskog ponašanja. Zato već danas treba odgovoriti na pitanja – ko zna, ko odlučuje i ko odlučuje ko odlučuje.
- Radnici u Guglu su, uprkos tome, oformili prvi sindikat koji je otvoren za sve radnike i radnice bez obzira na tip ugovora.
- Krajem godine započela je diskusija o indeksu produktivnosti koje je razvio Majkrosoft – dok kompanija indeks predstavlja kao skup (konstruktivnih) uvida za digitalnu transformaciju i kao analizu podataka koji mogu biti korisni u unapređivanju produktivnosti i zadovoljstva u preduzećima/organizacijama, istraživači upozoravaju da je reč o invanzivnom nadzoru koji može postati mejnstrim.
