Pozvao me je šef kabineta Ane Brnabić. Predsednica vlade i ministar finansija Siniša Mali sešće za pregovarački sto s nama. Ovo je jedna mala pobeda i mi idemo dalje, rekao je Miran Pogačar, sa govornice.
Ispred Skupštine Srbije okupilo se nekoliko hiljada ljudi na protestu koji je organizovalo Udruženje radnika na internetu. Okupljenima su se obratili i frilenseri, predstavnici udruženja Odbranimo reke stare planine i Zaštitnik preduzetnika i privrednika Srbije.
Okupljeni su u više navrata masovno skandirali „Svi, svi, svi kao jedan!“ i „Lopovi, lopovi!“.
„Prvo zakon, pa onda porez“, „Porez da, pljačka ne“ i „Penzioneri su uz frilensere“ su neki od poruka koje su okupljeni iskazivali putem transparenata.
Nakon govora pred Skupštinom protestna kolona se spustila do Nemanjine ulice i zgrade Vlade Srbije, zatim do trga Slavija i nazad do Skupštine.
Ispred Vlade Miran Pogačar je pozvao okupljene da se pojave i u ponedeljak kada otpočnu pregovori radnika na internetu sa vlastima, kako bi „mogli da vide koliko nas ima“.
Zašto protestuju radnici na internetu
Stop pljački radnika na internetu, stop pljački građana Srbije! – je poruka kojom su iz URI pozvali na masovnu podršku protestu kojim podupiru zahteve tog udruženja.
Glavni zahtevi zbog kojih je URI pozvao na protest bili su da Poreska uprava obustavi naplate poreza i doprinosa s kamatama unazad pet godina na zarade iz inostranstva i da vlasti sednu za pregovarački sto.
Članice i članovi URI smatraju da je država kroz delovanje Poreske uprave ugrozila egzistenciju i budućnost desetine hiljada porodica radnika na internetu.
Optužuju nas da smo utajivači poreza, da tražimo povlašćen položaj, svađaju nas sa drugima. Pozivaju se na zakon donet pre 20 godina prema kojem nismo niko – ni radnici, ni zaposleni, ni poslodavci. Ne daju nam da budemo jednaki sa drugima, naglašavali su u pozivu na protest.
Podsetimo, Poreska uprava Republike Srbije je sredinom oktobra licima koja prihod ostvaruju iz inostranstva dala šest nedelja da se prijave za „samooporezivanje“. To je izazvalo veliku zabrinutost među frilenserima budući da poreska rešenja koji su počeli da dobijaju nalažu da se plate porezi i doprinosi sa kamatama za pet godina unazad. Takvo potraživanje od strane Poreske uprave može da dostigne i do 80% od svega zarađenog u tom periodu.
Frilenseri su, kako bi se izborili za svoja prava, ubrzo krenuli u osnivanje esnafskog udruženja – Udruženja radnika na internetu.
Kako je Mašina već pisala, članovi URI ne problematizuju plaćanje poreza. Neki od zahteva koje su predstavnici tog udruženja u Novembru 2020. uputiti državi su obustava postupaka poreske kontrole, donošenja i izvršavanja poreskih rešenja sve dok se „ne uspostavi održiv, transparentan i precizan poresko-pravni okvir za radnike na internetu“, a traži se i datum početka pregovora i dijaloga o pravnom statusu radnika na internetu, definisanje strukture i finansijskih stopa poreza i doprinosa.
Kako je pisao Danas, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je uoči protesta prokomentarisao da ne misli da su protesti „rešenje za bilo šta“ i da je apelovao na Vladu Srbije da prihvati razgovore sa njima.
Ko su i šta rade radnici i radnice na internetu?
Novinari Mašine su ranije razgovarali sa radnicama i radnicima preko interneta zarad sticanja jasnije slike o društvenom i ekonomskom položaju ljudi koji za život zarađuju posredstvom računara i svetske mreže.
Saznali smo da među onima koji rade na internetu ima dosta studenata i studentkinja koji tako dopunjuju porodične budžete i doprinose u finansiranju sve skupljeg školovanja. Ali prihode radom preko interneta ostvaruje i dosta mladih ljudi koji su završili fakultete i suočili se sa nezapošlenošću.
Po struci sam ekonomista u turizmu, ali nažalost nemam dan jedan u struci jer kad god sam tražila posao, niko nije hteo ni na praksu, a kamoli na razgovor da me zove, uvek sa izgovorom da imaju previše ljudi, objasnila nam je Snežana.
Žene koje rade preko interneta su najopterećenije. Iako bi u nekim situacijama fleksibilno radno vreme odgovaralo majkama, često se dešava da je zbog razlike u vremenskim zonama rad sa klijentima teško uklopiti u redovne obaveze dok u nekim situacijama ni poslodavci nemaju sluha za potrebe žena koje rade na internetu iz svojih domova.
Na internetu često rade i oni ljudi koji su nakon dugodišnjeg staža ostali bez posla, ili kojima poslodavci nisu isplaćivali zarade. Takvu priču je podelila s nama Ivana, kojoj nije produžen ugovor o radu u Institutu za strategijska istraživanja pri Ministarstvu odbrane, niti je ponovo angažovana, uprkos obećanjima bivšeg poslodavca.
Za mnoge koji su nekako dočekali penzije brzo se ispostavilo da one nisu ni izbliza dovoljne za preživljavanje. O tome govori Slavica, koja takođe radi preko interneta:
Penzija mi je jako mala, ispod proseka, oko 23.000. Od toga, 8600 mi ide na kredit za stan. Od druge polovine plaćam račune i lekove, tako da mi za normalan skroman život ne preostaje ništa. Da bih preživela ostatak meseca i dopunila penziju bavim se onlajn poslom. Ne zarađujem mnogo, ali meni je dovoljno da preživim. Da mi je penzija normalnija, verovatno se ne bih ni bavila ovim poslom. Ali to je razlog zbog kog moram.
Prema rezultatima istraživanja Centra za istraživanje javnih politika broj radnika koji posluju preko interneta je oko 100.000 hiljada, i ovaj broj možemo smatrati konzervativnim budući da istraživanje ne obuhvata sve kategorije dotične sfere rada. Međutim i s tom cifrom govorimo o 2,19% radno sposobnih u Srbiji.
A.J.
