Priključenje apelu za raspisivanje pravednih izbora ne vide kao formalan zahtev, već kao zahtev koji je neodvojiv od feminističke i antifašističke borbe za pravedno društvo.
„Pozivamo vas da zajedno ostvarimo naša davno izborena prava da biramo i budemo birane i da aktivno oblikujemo društvo u kom živimo: slobodno, solidarno i pravedno za sve. Podsećamo na dugu i upornu borbu žena za pravo glasa, koja je od svojih početaka bila emancipatorska i duboko politička, a u istorijskim trenucima uspona fašizma jasno i antifašistička. Na ovim prostorima ona počinje u 19. veku, u uslovima izražene pravne i društvene nejednakosti žena i muškaraca. Ženama su bila uskraćena osnovna politička i građanska prava. Nakon masovnih međuratnih okupljanja za pravo glasa, antifašistkinje su ovo pravo konačno osvojile učešćem i pobedom u Drugom svetskom ratu. Ono nam nije ’dato’, ono je izboreno“, navodi se u manifestu.
Uz pravo glasa, antifašistkinje su izborile uključivanje žena u politički i društveni život: pravo na obrazovanje, pravo na rad, pravo na razvod, pravo na odlučivanje o sopstvenom telu, pravo na abortus.
„Danas, kao i nekad, znamo da pravo glasa nije apstraktna sloboda. Savremeni fašizam direktno ograničava našu mogućnost izbora. Sužava nam prostor slobodnog kretanja, kontroliše nas kroz nezaposlenost i loše uslove rada, nedostupnost socijalnih usluga, zabranu abortusa, kriminalizaciju LGBTQ+ identiteta, ukidanje prava na rodno samoodređenje, disciplinovanje seksualnosti. Svodi nas na uloge majki i supruga. Priznaje nas kao radnice samo onoliko koliko je kapitalizmu potrebno, kao jeftinu, nesigurnu potrošnu radnu snagu. Radimo u bednim uslovima za minimalne nadoknade, bez dovoljno novca da platimo dom i hranu, dok istovremeno besplatno brinemo o drugima. Naša tela se oblikuju kao poslušna, disciplinovana, reproduktivna – tela bez glasa.“
Žene u javnom sektoru trpele pritiske zbog prava na mišljenje
U Osmomartovskom manifestu dodaje se da je pravo na izbor povezano sa mnogim drugim sferama života – sa pravom na štajk i pravom na izražavanje mišljenja.
„Prošle godine je, više nego ikad, došlo do narušavanja ovih prava. Žene zaposlene u javnom sektoru, u vrtićima, centrima za socijalni rad i fabrikama u malim mestima i velikim gradovima, trpele su pritiske i pretnje i situacijama kada bi pokušale da izraze svoje mišljenje. Stizale su im pretnje otkazima, bez obzira da li su u pitanju žene pred penzijom sa malom šansom za ponovnim zaposlenjem, samohrane roditeljke, žene iz višestruko ugroženih grupa. U mnogim slučajevima je došlo do otkaza, zlostavljanja na radu i oduzimanja zarada, za one koje su se usudile da izraze svoj stav“, dodaje se.
2025. godina – najmasovnija godina kršenja radnih prava i gušenje slobodne misli
Da je prošla godina bila jedna od onih sa najvećim i najmasovnijim kršenjima radnih prava i slobodne misli, piše u manifestu. Kao najgrublji primeri izdvajaju se oni u prosveti, gde je stotine učiteljica, nastavnica i profesorki ostalo bez zarada ili su pokušane da se zastraše i ućutkaju.
„One koje su istupile, kažnjene su tako što im je ugrožena egzistencija, povređeno dostojanstvo i pravo na rad i zaradu. Sistematski su stvarani pritisci da ove žene zaćute i budu kažnjene zato što su progovorile. Studentkinje koje su progovorile istupile su bile proganjane, prebijane, targetirane, iznošeni su njihovi privatni podaci. Fašističke metode kažnjavanja nisu deo prošlosti i pasusa udžbenika istorije, one su tu među nama. Politička moć je u rukama privilegovanih, dok se naš otpor sistematski potiskuje, disciplinuje i kriminalizuje. U kapitalističkoj represivnoj državi ovo nije slučajno, već je mehanizam kontrole kojim se guši naš otpor, razbija solidarnost i sprečava političko delovanje svih koji žele slobodu, jednakost i antifašističku budućnost. Zato, nećemo ćutati!.“
Ove godine, kako pišu, dodatno se insistira na tome da sve žene, a posebno Romkinje, trans žene, muslimanke, lezbejke, kvir osobe, žene sa invaliditetom i sve ostale, imaju istinsko pravo izbora u državi koja podržava i slavi život.
„Žene znaju da su sve borbe jedna borba. Zato, hoćemo pravedne izbore. Ne u fašističkom, nasilnom i nejednakom društvu, već protiv njega. Hoćemo izbor za slobodno i pravedno društvo u slobodnom i pravednom društvu.“
Zahtevi – izbori, ravnopravno učešće žena na svim novima vlasti i udruživanje širokog antifašističkog fronta
Prvi od tri zahteva Osmomartovskog manifesta tiče se priključenju zahteva studentima, zborovima i zahtevima drugih društvenih aktera za raspisivanje prevremenih parlamentarnih izbora zbog, kako navode, gubitaka ljudskih života, zbog godina uskraćenja osnovnih prava i korumpiranih institucija.
Drugi zahtev tiče se ravnopravnog učešća žena na svim nivoima vlasti.
„Žena ima 51,4%, uz saveznike smo sila čiji se glas ne može zanemariti. Od svih političkih aktera zahtevamo ravnopravno učešće žena na svim nivoima vlasti, tražimo paritet u skupštini i svim predstavničkim telima. Tražimo da glas žena bude vidljiv u odlukama i akcijama na svim nivoima vlasti“, dodaju.
Zbog, kako ističu, sve većeg jačanja globalnog fašizma, pozivaju sve antifašističke aktere, poput sindikata, ekoloških, studentskih, antiratnih, antikolonijalnih i drugih pokreta, na udruživanje u široki antifašistički front, što predstavlja treći zahtev Osmomartovskog marša.
„Sve učesnike i učesnice pozivamo da se za marš pripreme shodno vremenskim uslovima, ali i da uz sebe imaju odevni ili drugi predmet po izboru koji je crvene boje, kao simbol radništva, antifašizma i borbe za jednakost i ravnopravnost“, dodaju.
A.Đ.
