„Ovi otrežnjujući podaci ukazuju ne samo na uticaj pandemije već i na potrebu da sve države investiraju više u izdržljive sisteme zdravstvene zaštite koji mogu da pruže osnovne zdravstvene usluge tokom kriza, uključujući i informacione sisteme“, izjavio je dr Tedros Adhanom Gebrejezus, odgovorni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO).
Ova organizacija je početkom maja objavila procene da je između 1. januara 2020. i 31. decembra 2021. širom sveta živote izgubilo između 13.3 i 16.6 (najverovatnije 14.9) ljudi više nego što bi umrlo da se pandemija nije dogodila. Ova „prekomerna smrtnost“ (excess mortality), kako se birokratski naziva, računa se na osnovu podataka o stopama smrtnosti na globalnom nivou u godinama pre pandemije.
Kako se objašnjava u saopštenju SZO, objavljene procene obuhvataju kako neposredne žrtve kovida, tako i one koji su nastradali usled nemogućnosti lečenja, odnosno preopterećenosti zdravstvenih sistema tokom pandemije.
Većina „prekomerne smrtnosti“ koncentrisana je u Jugositočnoj Aziji, Evropi, Severnoj i Južnoj Americi. Zanimljivo, za 81% odgovaraju zemlje sa srednje visokim ličnim dohotkom (middle-income countries), dok je smrtnost u zemljama sa visokim dohotkom bila povećana za 15%, a u onima sa niskim za 4%. Tokom pandemije su nešto više stradali muškarci (57% prema 43% za žene) i starija populacija.
Tako, bar pokazuje dostupna statistika. Naime, pomoćnica direktora u analitičkom sektoru SZO, Samira Asma, upozorava na to da pravi obim smrtnosti u mnogim zemljama često ostaje nepoznat usled slabosti informacionih sistema. SZO je u izradi procena o smrtnosti tokom pandemije ovu prepreku pokušao da prevaziđe upotrebom inovativne metodologije, konstatuje se u skorašnjoj objavi, ali sa ograničenim uspehom u zemljama u koje ne prikupljaju podatke adekvatno.
I.K.
